Prag – kreativni grad književnosti

Prestonica Češke, svima poznati Prag, 2014. godine ušao je u istoriju zahvaljujući svojoj tradiciji. Unesko je ovom gradu te godine dodelio status kreativnog grada i to u kategoriji književnosti. Razlog za ulazak u Mrežu kreativnih gradova nije ništa drugo do praška bogata književna baština, koja zauzima počasno mesto i u svetskoj književnosti.

S obzirom na to da je ovaj grad dugih hiljadu godina bio središte kako evropske politike, tako i kulture, a ujedno i dom mnogih poznatih i priznatih književnika – status kreativnog više je nego opravdan. Prag je jedinstven, ne samo zbog ove nagrade i priznanja, već i zato što je bio sedmi grad na svetu koji je dobio status kreativnog grada u oblasti književnosti od 2004. godine, kada je ta titula ustanovljena.

Projekat kreativnost

Grad određen kao kreativni grad književnosti mora da ima brojne institucije, koje će se starati o visokom nivou njegovog književnog života i promovisati književnost. Ova vrsta umetnosti bi trebalo da igra suštinsku ulogu u životu grada i da joj se pruži značajna podrška i podsticaj za razvoj i širenje. Grad treba da ima i sposobnost, ali i iskustvo da organizuje različite vrste književnih manifestacija, a potrebno je obezbediti i odgovarajući nivo književnog obrazovanja uz kvalitet, kvantitet i raznovrsnost književnih aktivnosti.

Inicijativa za dodelu statusa Pragu kao kreativnom gradu u oblasti književnosti potekla je od institucija i pojedinih predstavnika praškog književnog života. Projekat Praški grad književnosti nastao je 2009. godine, a nakon samo 5 godina postigao ključni cilj. Danas u ovom programu učestvuje preko 30 najvećih praških književnih organizacija, a sve je preraslo u veliki međunarodni projekat. Projekat kreativnog Praga je postao istorijska platforma za saradnju autora, izdavača, književnih kritičara, bibliotekara i drugih učesnika u praškom književnom životu. Pražani su svojim svakodnevnim trudom i radom, unapređenjem i razvojem u oblasti književnosti, do danas u potpunosti opravdali status dodeljen gradu pre 9 godina, a na tome nastavljaju da rade i nadalje.

Prag je od decembra 2014. godine član Uneskove Mreže kreativnih gradova, odnosno UCCN-a. Najduži i najveći projekat u okviru toga zapravo je rezidencijalni program u Pragu, koji u ponudi ima šest dvomesečnih boravaka godišnje za strane autore i prevodioce. U okviru toga je obezbeđen smeštaj, putovanje na posao, stipendije, kao i različiti književni događaji za autora. Do danas je više desetina autora iskoristilo ovu priliku.

Kreativna oduvek, inovativna zauvek

Koordinator projekta Praški grad književnosti, od 2009. godine, jeste Opštinska biblioteka u Pragu. Městská knihovna v Praze, na češkom, jedna je od najvećih biblioteka prestonice, sa preko 2 miliona jedinica u svom opusu. Najstariji predmet u bibliotečkim zbirkama je otisak Praške Biblije iz 1488. godine, a sama biblioteka datira još iz 1891. godine. Tokom više od 100 godina svog postojanja, ova biblioteka se razvijala, gradila i rušila, te obnavljala. Danas ima 40 ogranaka, a povezana je sa svim glavnim institucijama u Češkoj. Broji oko 500 zaposlenih, a glavna zgrada nalazi se u centru Praga, u blizini Starogradskog trga.

I Opštinska biblioteka je našla način da privuče ljude knjizi kroz kreativnost. U samoj zgradi, od 1998. godine, izložena je instalacija umetnika Mateja Krena, pod nazivom Idiom. Radi se o cilindričnom tornju od knjiga, koji izgleda kao da traje u beskonačnost. Na dnu i na vrhu postavljena su ogledala, a otvorom na jednoj strani tornja omogućeno je posetiocima da zavire unutra i iskuse kako bi bilo naći se odjednom u bunaru od knjiga. Prizor je interesantan, a predstavlja i dobru priliku za zanimljivo fotografisanje ili pronalaženje inspiracije za izbor sledeće knjige.

Važno je pomenuti i da je praška biblioteka najveći češki izdavač e-knjiga. Sve knjige u ponudi na njenim veb-stranicama mogu besplatno da se preuzmu i bez ikakvih ograničenja. Ovo je omogućeno zato što je reč o delima koja nisu zaštićena autorskim pravima, kao i o radovima mladih autora.

Národní knihovna České republiky

Još veća i impozantnija od prethodne, Nacionalna biblioteka Češke Republike (češ. Národní knihovna České republiky) osnovana je 1777. godine. Nalazi se u Pragu, u sklopu Klementinuma – istorijskog kompleksa građevina koji potiče još iz 11. veka. Smatra se najstarijom bibliotekom te vrste u svetu i najvećom bibliotekom u Češkoj, a tek 1990. ovo istorijski važno i kulturno utemeljeno zdanje dobija današnji naziv.

Nacionalna biblioteka Češke Republike sadrži preko 6.5 miliona jedinica, a godišnje se fond proširi za oko 80000 jedinica. Ona sakuplja, obrađuje, čuva i daje na korišćenje publikacije koje su uglavnom u vezi sa bohemistikom, kao i dokumenta iz oblasti prirodnih i društvenih nauka. Vrednost njenih jedinica čini je jednom od najvažnijih biblioteka u Evropi i svetu.

Spoznajte mudrost u Pragu

Biblioteka Strahov li jedna je od najlepših znamenitosti u Pragu. Zbog svoje udaljenosti od centra grada nije toliko posećena, ali predstavlja dragulj u srcu Hradčana – gradske četvrti, a ujedno dela grada u kom se nalazi i poznati istoimeni zamak. Ona se sastoji iz dva velelepna hola, teološkog i filozofskog. Teološki hol sagrađen je u 17. veku, pod inicijativom upravnika manastira, Jeronima Hirnhaima. Ime ove biblioteke potiče od vrste literature koja se u njoj tada nalazila, a koja je brojala čak 18000 knjiga. Zbog velikog broja knjiga koje su monasi uspeli da sakupe, izgradili su i Filozofski hol u 18. veku. U ovoj biblioteci nalazi se 42000 knjiga, koje obuhvataju teme iz različitih naučnih disciplina – filozofije, istorije, astronomije, matematike i sličnih. Ovaj broj ne obuhvata knjige samog osnivača teološke biblioteke, jer su one bile zabranjene i zaključane u njegovom ličnom ormariću, iz do danas nepoznatih razloga.

Globuse, koji se nalaze u teološkoj biblioteci, izradila je porodica iz Roterdama, svetski poznata po izradi mapa, globusa i atlasa u 16. i 17. veku. Pored njih, freske oslikane na plafonima i bogata kolekcija knjiga ostavljaju sve posetioce bez daha, iako u pogledu može da se uživa samo kroz otvorena vrata sa jedne strane prostorija. Njihova glavna tema u skladu je i sa manastirom uz koji je biblioteka, a to je strah od Boga. Tako se i na donjoj strani hola može pronaći natpis INITIUM SAPIENTIAE TIMOR DOMINI, odnosno Spoznaja mudrosti je strah od Boga, u prevodu sa latinskog.

Ova biblioteka deo je manastira Strahov u Pragu, te najstariji zapisi biblioteke datiraju čak iz 1143. godine, iz vremena osnivanja manastira. Manastir i biblioteka zajedno su preživeli veliki broj katastrofa. Potpuno su bili uništeni u velikom požaru 1258. godine. Nekoliko puta su pljačkani od strane različitih vojski, a 1420. Husitska vojska pljačka manastir i od tad, narednih 150 godina, on ostaje napušten. Švedske snage su, 1648. godine, odnele bogatu kolekciju knjiga nazad u Skandinaviju, a u periodu komunizma – biblioteka postaje sastavni deo Muzeja nacionalne literature. Danas predstavlja veliku atrakciju u gradu, a u svetu je poznata po svojoj lepoti.

Književnici Praga

Prag je dom aktivne i raznovrsne savremene književne scene. Neko ko je ostavio ogroman uticaj kako na Prag, njegovu arhitekturu i energiju koju mesto odaje jeste Franc Kafka. Jedan je od najvećih nemačkih pisaca 20. veka, jevrejsko-češkog porekla, a rođen je baš u Pragu. Iako je govorio nemački jezik i svoja dela pisao na njemu, dobro je znao i češki.

Grad je svom omiljenom književnom sinu posvetio i neke znamenitosti po kojima se danas prepoznaje svuda u svetu. Jedna od njih je nadrealna statua samog Franca Kafke. Ovim kipom prvi put je učinjena omemoracija autora u njegovom rodnom gradu, 80 godina nakon njegove smrti. Postavio je, 2003. godine, vajar Jaroslav Róna, a prikazao je Kafku u sceni iz njegove pripovetke Opis borbe. Sam Kafka zauzima mesto naratora u statui, a gigantsko prazno odelo predstavlja bezimenog poznanika. Nalazi se na malom trgu u staroj jevrejskoj četvrti u Pragu – u kvartu u kom je Kafka pisao, radio, živeo.

Druga je nesvakidašnja bista Kafke koja odražava piščevu celoživotnu unutrašnju teskobu, vrteći se u komadima. Poznato je da se ovaj pisac borio sa depresijom i niskim samopouzdanjem. Ova kinetička skulptura teži da to prikaže neprestanim okretanjem delova uma pisca. Njegovo lice se prikazuje samo na koji trenutak, pre nego što se raspadne, kada slojevi njegove glave krenu u ponovni krug. Maestralni, provokativni David Černý zadužen je za ovo remek-delo. Bista se nalazi blizu osigurajavajućeg društva, gde je Kafka radio, u centru Praga.

U Pragu postoji i Kafkin muzej. Na korak je od Karlovog mosta, na zapadnoj obali Vltave, u sklopu omanjeg trga. Zanimljiv je, mračan, ali i jedan od prometnijih muzeja u istočnoj Evropi. Galerija ovog muzeja izlaže autorove lične stvari, pored bizarnih prikaza njegovih ideja. Muzejska postavka je na tankoj granici između realnosti i fikcije, u cilju ilustracije uticaja Praga na Kafku i obratno. Muzej je podeljen u dva dela, pod nazivima Egzistencijalni prostor i Imaginarna topografija.

Manje poznati, ali ne i manje važni – Jaroslav Sajfert, Jaroslav Hašek, Milan Kundera, Bohumil Hrabal, Ivan Klima i Mihail Šanda, samo su neki od pisaca koji su ostavili traga na književnost, a prestonicu Češke nazivaju svojim domom. Jaroslav Sajfert bio je pisac, pesnik i novinar. Smatra se vodećim predstavnikom čehoslovačke avangarde, a 1984. godine postao je prvi Čeh koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost. Hašek je svetsku slavu stekao svojim nedovršenim humorističko-satiričnim romanom Doživljaji dobrog vojnika švejka u svetskom ratu. Kundera se proslavio romanima Nepodnošljiva lakoća postojanja i Šala. Iako ga smatraju francuskim književnikom, on je češkog porekla i rođen je u Brnu. Još jedan pisac rođen u ovom mestu je i Bohumil Hrabal, koga pamte po hiperrealističnim tekstovima. Njegov najpriznatiji roman je pod nazivom Strogo kontrolisani vozovi, a po njemu je režiran i film koji je dobio Oskara. Ivan Klima svoje poreklo vuče direktno iz Praga i smatra se jednim od najvećih živih čeških pisaca. Roman ovog autora, Sudija iz sažaljenja, smatra se najboljim istočnoevropskim političkim romanom.

Prag je, zbog obilja književnika, tokom 20. veka bio i važno središte evropskog izdavaštva. Od tada u gradu postoji i obilje knjižara i izdavača.

Festivali nisu rezervisani za jednu umetnost

U Pragu postoji tradicija negovanja i čuvanja književnosti i književnika. Ovaj grad, između ostalog, organizuje i brojne književne festivale i manifestacije. Cilj je razvoj i održavanje sopstvene dugogodišnje književne kulture i književne tradicije, na nacionalnom i međunarodnom nivou.

Jedan od najvećih festivala knjiga u Pragu je Svet Knihy Praha (prev: Svet knjige Prag), češka manifestacija za knjige i književnost. Ovo je međunarodni sajam knjiga, koji se održava svake godine, a na njemu su predstavljeni različiti izdavači, autori i događaji. Grad je pokrenuo i svoj prvi međunarodni festival poezije 2004. godine, koji je posle 5 godina postao Praški mikrofestival. Praški festival pisaca slavi pisce Češke Republike.

Međunarodni festival književnosti i pozorišta Děti, čtete? (prev: Deco, čitate li?) jedan je od najuspešnijih praških festivala za decu. Pokrenut je pre 13 godina, sa ciljem da deci i odraslima pruži mesto za deljenje čitalačkih iskustava. Održava se 1. juna, na Međunarodni dan deteta. Ovo je izuzetan događaj po tome što obuhvata veliki broj žanrova, koji se na različite načine dotiču tema knjige i književnosti, prikazujući deci ovu umetnost u svoj njenoj složenosti i kao osnovu iz koje nastaju različite druge vrste umetnosti. U saradnji sa roditeljima i nastavnicima, ovaj festival na maštovit i zanimljiv način podržava želju dece za čitanjem i nastoji da književnost zauvek ostane u njihovim životima.

Još neki od značajnih kulturnih događaja su Međunarodni sajam knjiga u Pragu i Praški međunarodni književni festival. Prvi je jedan od najvećih književnih događaja u Evropi, koji okuplja hiljade izdavača, autora i posetilaca širom sveta. Na sajmu se pruža mogućnost i platforma za promociju knjiga, autora i celokupno noviteta u književnosti, te je i nezaobilazna prilika za upoznavanje različitih ljudi, kultura i književnih tradicija. S druge strane, Međunarodni festival književnosti u Pragu okuplja svetske pisce i umetnike, sa namerom da se razgovara o književnosti, umetnosti i kulturi. Festival daje priliku za razmenu ideja i povezivanje pisaca, izdavača, kao i čitalaca iz celog sveta.

Kao kreativni grad u ovoj kategoriji, Prag nastoji da promoviše književnost i pisanje, kao i da podrži stvaranje novih dela i ideja. Grad time želi da privuče i međunarodne pisce i umetnike, koji će doprineti već bogatoj književnoj baštini. Zato se u Pragu organizuje i ciklus autorskih čitanja pod nazivom Dodiri svetske književnosti. Cilj je predstavljanje svetske književnosti i njenih stvaralaca, a dvojezični program osigurava da ovaj događaj bude pristupačan kako češkoj, tako i međunarodnoj publici. U okviru programa profesionalni glumci umetnički interpretiraju određene tekstove, pa je time došlo i do spajanja dve umetnosti, u cilju podsticanja kreativnosti.

Kreativnost je nezaobilazni deo svakodnevice Pražana

Prag ima bogatu kulturnu baštinu, koja se ne ogleda samo u književnosti, već i u arhitekturi, umetnosti, muzici i drugim oblastima. On nudi nesvakidašnje, a inspirativno okruženje za umetnike, pisce i stručnjake u različitim kreativnim oblastima, koji su u potrazi za novim idejama i izazovima, kao i za mirnim mestom za stvaranje. S obzirom na to da ima status kreativnog grada u toj oblasti, za književnike je najplodnije tlo za rad.

Pored pomenutih velikih i svetski poznatih događaja, barem u svetu književnosti, Pražani imaju i načine kako da svoje građane, ali i turiste, privuku knjizi i zadrže uz nju. Bogata književna scena obiluje knjižarama, bibliotekama i kulturnim centrima, sa dugom istorijom i tradicijom postojanja. Ovaj multikulturalni književni centar ima jednu od najvećih koncentracija knjižara u Evropi, sa oko 200 knjižara i 20 književnih kafića. Mnoge knjižare u Pragu, pored knjiga, nude i predavanja, diskusije i različite kulturne događaje. Biblioteke u gradu organizuju i književne večeri, kao i radionice za stvaranje novih književnih dela.

Stvara se utisak da se projektu Prag – kreativni grad književnosti priključio ceo grad i da svi rade u istom pravcu i sa istim ciljem. Taj cilj je da se viševekovna istorija neguje i njena zaostavština očuva, a da kultura i književnost ovog grada i koji su iz njega potekli, nastave da žive i nižu uspehe. Za sada se čini da to i uspevaju, a pored Praga i same Češke – svet jeste i biće zahvalan za ovaj trud, nasleđe i bogatstvo koje će budućim generacijama ostaviti u amanet.

Izvori:

1. Atlas Obscura. Literature in Prague, Discover 5 places to experience unusual literature in Prague. Atlas Obscura. Posećeno: 16.5.2023. Dostupno na: https://www.atlasobscura.com/things-to-do/prague-czechia/literature
2. Cities of Literature. (2023). Prague. UNESCO’s Cities of Literature. Posećeno: 16.5.2023. Dostupno na: https://www.citiesoflit.com/prague
3. City of Literature. (2020). Prague. City of Literature, Het Literatuurhuis. Utrecht. Posećeno: 16.5.2023. Dostupno na: https://www.cityofliterature.nl/en/cities/prague/
4. (2023). Biblioteka Strahov u Pragu. KASADOO. Posećeno: 16.5.2023. Dostupno na: https://kasadoo.com/sr/Ceska-Republika/Prag/Muzeji/Biblioteka-Strahov-u-Pragu
5. Municipal Library of Prague. Městská knihovna v Praze. The Capital City of Prague. Posećeno: 16.5.2023. Dostupno na: https://www.mlp.cz/en/
6. Národní knihovna ČR. Národní knihovna České republiky. National Library of the Czech Republic. Prague, Czech Republic. Posećeno: 16.5.2023. Dostupno na: https://www.nkp.cz/
7. Praha město literatury. (2010). News. Hlavní město Praha, Městská knihovna. Posećeno: 16.5.2023. Dosutpno na: https://www.prahamestoliteratury.cz/en/about/
8. Stowasserová, A. Děti, čtete. Knižní stezka k dětem. Prague. Posećeno: 16.5.2023. Dostupno na: https://www.detictete.cz/
9. Tennisanyone, A.L. (2017). Franz Kafka Museum. Atlas Obscura. Posećeno: 16.5.2023. Dostupno na: https://www.atlasobscura.com/places/franz-kafka-museum
10. Urednici Encyclopaedia Britannica sajta. (2023). Jaroslav Seifert. Encyclopaedia Britannica.Posećeno: 16.5.2023. Dostupno na: https://www.britannica.com/biography/Jaroslav-Seifert
11. Wortys, S. (2017). Hlava Franze Kafky (Franz Kafka's Head). Atlas Obscura. Posećeno: 16.5.2023. Dostupno na: https://www.atlasobscura.com/places/hlava-franze-kafky
12. Wortys, S. (2017). Idiom Installation. Atlas Obscura. Posećeno: 16.5.2023. Dostupno na: https://www.atlasobscura.com/places/idiom-installation
13. Wortys, S. (2017). Statue of Franz Kafka. Atlas Obscura. Posećeno: 16.5.2023. Dostupno na: https://www.atlasobscura.com/places/franz-kafka-statue

Коментари

Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.

Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.