Najskuplje je kad je besplatno – čime korisnici plaćaju na mreži?

Da li ste se ikada zapitali kako vlasnici društvenih mreža i ostalih aplikacija zarađuju ako su usluge i servisi koje nude besplatni? Kako opstaju, ako vi, od otvaranja svog profila, niste platili ni dinar za usluge koje koristite? Upravo vas to navodi da se zapitate da li su zapravo besplatne i, ako nisu, kako plaćate.

Kako je internet definisan kao mreža svih mreža, to znači da na njemu imamo pregršt opcija za informisanje, edukaciju i zabavu, manje-više sve za naše svakodnevno funkcionisanje. Sa pojavom interneta više nije potrebno pretraživati obimne knjige i arhive u potrazi za informacijama, već su nam one dostupne sa samo dva klika. Sve što je potrebno je da budete informatički pismeni, odnosno, da znate da rukujete alatima koji su osnova ove savremene tehnologije. Međutim, korisnici internet usluga vrlo često padnu u zabludu da su usluge koje koriste besplatne. Nije čudno zbog čega ljudi veruju u to, zato što prilikom otvaranja Fejsbuk naloga vi ne plaćate toj kompaniji, a isto je i sa Instagramom, Jutjubom, Tiktokom (Mitrović, 2020).

Iluzorno je verovati da su internet usluge besplatne. Najjednostavnije objašnjenje bi bilo da je ovde reč o razmeni dobara između kompanije i korisnika. Kako biste dobili pristup navodno besplatnim informacijama, morate prihvatiti uslove korišćenja kompanije – uslove koje skoro da niko ne čita. To je gotovo kao da prilikom potpisivanja ugovora, u fizičkom obliku, ne čitate ona najsitnije napisana slova, ona najbitnija. Ovi uslovi korišćenja, kao i politika poslovanja su isto to, samo u digitalnom formatu. Prihvatanje uslova korišćenja zapravo predstavlja elektronski ugovor koji vi kao korisnici potpisujete sa kompanijom.

Kako se internet usluge naplaćuju?

Prihvatanjem postavljenih uslova vi često dajete pravo kompaniji da prati svaki vaš korak, da kreira sliku o vama na osnovu sajtova koje posećujete, vremena koje provodite na njima, ali i ostalih stvari koje pretražujete. Potom se te informacije analiziraju, a vama će biti ponuđeni ciljni oglasi i reklame zavisno od prethodnog ponašanja na internetu (Besplatno je najskuplje, 2011).

Sve u svemu, mreža svih mreža nije besplatna, shodno činjenici da osnovicu cene koju plaćate čine vaši lični podaci, a i sve ostalo sa čime ste se usaglasili onog trenutka kada se kliknuli na „prihvatam“ u uslovima korišćenja. Podaci koje ste „prodali“ kompanijama, poput Instagrama i Fejsbuka, oni preprodaju reklamnim kompanijama koje kreiraju vaš profil na osnovu interesovanja koje ste pokazali svojom interakcijom. Ovim upadate u krug u kome vi dobijate aplikaciju i pravo na korišćenje usluga, a za uzvrat, neko dobija vaše podatke.

Kad god instalirate neku novu aplikaciju, vi dobijate „savršenu nagodbu“ – besplatna aplikacija koju svi koriste u zameni za dozvolu pristupa kameri, galeriji, vrlo često i lokaciji. Međutim, da li je to zaista tako? Čuveni pisac naučne fantastike, Robert Hajnlajn, vrlo je kreativno opisao ovu razmenu rekavši da ne postoji besplatni ručak. On je ovom metaforom pokušao da objasni da samo zato što niste platili, ne znači da je nešto besplatno. Isto važi i za digitalnu mrežu (Drobnjak, 2020). Važno je znati da se ne plaća samo novcem, jer su nekim kompanijama, druge stvari, poput informacija i podataka, mnogo vrednije i isplativije, a vi im ih dajete na tacni.

Ljudi su vrlo često nesvesni podataka koje ostavljaju za sobom, ali i prava da pitaju zašto se neki podaci od njih traže. Recimo, ukoliko naručujete hranu ili odeću onlajn, od vas će se tražiti neki osnovni podaci (ime, prezime, mesto stanovanja i broj telefona). Te podatke ostavljate kako biste porudžbinu dobili na adresi i kako bi sa vama dostavljač kontaktirao prilikom dolaska. Međutim, ukoliko se od vas traži matični broj ili broj tekućeg računa, tada imate pravo da se raspitate zašto se ti podaci od vas traže, u koje svrhe, odnosno namene. Svakako, vi imate pravo da te podatke zadržite za sebe (N1 Beograd, 2022).

Kako bismo znali da zaštitimo svoje podatke, najpre bi trebalo da znamo šta se podrazumeva pod podacima na internetu. Prema vodiču „Moji podaci, moja prava“, podaci se dele na vidljive i nevidljive. U vidljive ubrajamo: ime, prezime, broj telefona, mejl adresu, a u nevidljive: lozinke, nalozi za poruke, prethodne aktivnosti na mrežama (Krivokapić, Petrovski, 2018).

Kako zaštititi podatke?

Pravo na privatnost jedno je od osnovnih prava ljudi, međutim, u digitalnom svetu je mnogo komplikovanije ostvariti ga. Polazna tačka u zaštiti može biti svest pojedinca da na mreži trguje svojim podacima, a potom i činjenica da ih ne mora nužno ustupiti ukoliko se oni od njega traže. Može jednostavno ograničiti količinu informacija koje daje, ali i voditi računa o tome kome ih predaje. Kada posećujete veb-sajtove pobrinite se da oni ne dele vaše podatke sa trećim licima, a to možete učiniti tako što ćete podesiti pretraživač da automatski odbacuje treća lica. Prilikom korišćenja pretraživača vodite računa da link koji vodi ka stranici počinje sa „https“, a ne „http“. Ovo dodatno „s“, garantuje dodatnu sigurnost linka, a u gornjem levom uglu će vam se pojaviti i katanac. Koristite jake lozinke za vaše naloge, a previše ličan sadržaj zadržite za sebe, ne za mrežu (Drobnjak, 2020). Sve u svemu, pametno koristite internet i ne dozvolite da on koristi vas.

Literatura:

1. Drobnjak, A. (2020). Da li znamo šta je privatno na internetu?, Crna Gora: Digitalizuj.me. Posećeno: 8.10.2022. Dostupno na: https://digitalizuj.me/2020/09/da-li-znamo-sta-je-privatno-na-internetu/
2. Krivokapić, D., Petrovski, A. (2018). Vodič kroz GDPR i zaštitu podataka o ličnosti: Moji podaci, moja prava, Novi Sad: Share Fondacija, NS Press DOO. Posećeno: 8.10.2022. Dostupno na: https://resursi.sharefoundation.info/wp-content/uploads/2018/07/Podaci-u-doba-interneta-Final.pdf
3. Mitrović, M. (2020). Praktikum, medijski pismeni – građanski aktivni, Zaštita podataka i sloboda izražavanja na internetu, Beograd: Forum mladih sa invaliditetom.
4. N1 Beograd. (2022). Marinović: Besplatne usluge na društvenim mrežama plaćate svojim podacima, Beograd: N1. Posećeno: 8.10.2022. Dostupno na: https://rs.n1info.com/vesti/marinovic-besplatne-usluge-na-drustvenim-mrezama-placate-svojim-podacima/
5. Tekstovi o zaštiti. (2011). Besplatno je najskuplje: Ličnim podacima internet korisnici plaćaju informacije sa interneta, Informacija. Posećeno: 8.10.2022. Dostupno na: https://www.informacija.rs/Clanci/Besplatno-je-najskuplje-Licnim-podacima-internet-korisnici-placaju-informacije-sa-interneta-3.html

 privatnost , društvene mreže , lični podaci ,

Коментари

Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.

Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.