Kao ljudi smo jako podložni različitim manipulacijama. Od prinčeva iz Nigerije, do osvojenog laptopa koji će nam navodno uručiti Bil Gejts. Iako su ovo jako česte i već poznate prevare na koje se ne pada toliko često, njihova praksa pokazuje da su ipak još uvek efikasne. Ali kakve veze to ima sa alatima na internetu? Jednostavno nismo svesni da alati koji su korisni i besplatni ili su ilegalno preuzeti sa interneta nisu uopšte tako darežljivi kako se nama čini. Za “besplatnu” uslugu oni moraju dobiti nešto zauzvrat, bili to samo lični podaci individualaca ili čitave baze podataka (koje, nažalost, kasnije procure). Zato je bitno naglasiti – Ništa danas nije bez svoje cene, bila ona naznačena ili ne.
Iako ljudi poput Elona Maska (koji je zatražio dozvolu od vlade SAD-a da kreira veliku mrežu satelita koji će internet stvarno globalizovati) žele da internet obezbede svima, cena koju plaćamo za tu uslugu sigurno neće nestati. Sve danas ima svoju cenu. To ne mora biti novčana naknada, jer postoje i drugi oblici plaćanja. Time ne pokušavam da navodim na kriptovalute poput Bitcoin-a, Ethereum-a i sličnih, već mislim na ono što većina do nedavno nije ni znala da prodaje velikim firmama, a to su lični podaci. Većina firmi, aplikacija, ali i društvenih mreža su pre dve godine uvele novu “politiku privatnosti”, koju je većina ljudi prešišala bez čitanja, ne shvatajući da su time prihvatili ugovor sa korporacijskim demonima (možda preterujem, ali se tako čini) kojima je glavni cilj da naše podatke prikupljaju. “Zašto baš naše podatke? Šta će njima naši podaci? Ja sam samo neki muškarac/žena/entitet iz običnog grada, koji je nebitan ovim firmama.” Tu mnogi i greše, jer ne shvataju da se ti podaci prodaju drugim firmama, koje na osnovu njih kreiraju reklamne sadržaje, ali i hrane algoritam date platforme/aplikacije, preporučujući sadržaje (što uključuje i reklame) na osnovu naših interesovanja.
Pristup alatima nikad lakši
Pre nego što instaliramo novi alat ili program, treba se voditi principom istraživanja i provere. Konsultujte se sa ekspertima iz ovih oblasti, prijateljima koji su tehnološki obrazovaniji, ali isto tako prostudirajte iskustva drugih putem interneta. Veoma je bitno proveriti da li prikupljaju naše podatke, kao i svrhu prikupljanja. Neki od njih će imati jasno definisan odeljak o “obradi ličnih podataka” na sajtu ili pre same instalacije programa u “Uslovima korišćenja programa” (koje, nažalost, jako mali broj ljudi pročita). Na ovaj način izbegavamo ovakve neželjene upade u našu privatnost.
Alati dostupni na internetu su nebrojivi. Imamo alate koji mogu da nam “rekreiraju prošlost” na internetu, kao što je Wayback Machine (ali je bitno napomenuti da to ne možemo da uradimo za svaki sajt, jer možda nema sačuvan “checkpoint” iz tog perioda), ili koji mogu da nam modifikuju vizuelne, auditivne i audio-vizuelne sadržaje pomoću paket programa Adobe-a ili MAGIX-a (jer su toj firmi sada prodata prava za Vegas i SoundForge programe). Određeni alati nam omogućuju da pristupimo čitavim arhivama podataka legalnim putem (npr. putem Internet Archive) ili ilegalnim putem (putem torent sajtova, privatnih trakera i sličnih sajtova).
Legalni putevi su u većini slučajeva bezazleni i eventualni “problem” sa kojima se možemo susreći je da sajtovi, odnosno aplikacije sadrže pop-up reklame ili da dugo nisu ažurirane, te da neće raditi na svakom sistemu zbog neoptimiziranog softvera. Ilegalni putevi imaju svoje prednosti, jer aplikacije dobijamo besplatno, ali i rizikujemo zbog virusa, spyware-a, kao i hakera koji će putem tih legalno dobijenih programa imati pristup našim podacima. Te podatke mogu kasnije da “zaključaju” putem ransomware softvera radi iznuđivanja samih korisnika. U današnjem vremenu, pogotovu nakon buma kriptovaluta, dešava se sve češće da ilegalne ekstenzije i programi mogu da se koriste kao oblik kriptodžekovanja, odnosno da se naš računar koristi od strane hakera kako bi se “kopale” kriptovalute koje završavaju kod njih. Kriptodžekovanje može primetno da uspori performans našeg računara, a opet da ostane neprimetan neko vreme. Zato se dobro moraju proveriti programi i sajtovi sa kojih se skidaju (često se u komentarima upozoravaju ako određeni torrent sadrži virus, spyware ili cryptominer) jer ih nekad ni antivirus i drugi zaštitni programi neće detektovati. Ipak, nakon svih tih problema, mi imamo funkcionalan “krekovan” program koji funkcioniše i koji nam završava posao. Moram upozoriti da se ilegalno dolaženje do programa ne sme praktikovati, jer se osoba može naći u brdu legalnih problema (pogotovu u zemljama Evrope i SAD-a). Program je bolje platiti, jer na taj način smo sigurniji i nećemo plaćati kazne za kršenje autorskih prava. Ili ipak ne?
Svakako, postoje brojni alati koji su besplatni kao što su WinRAR (za otpakovanje različitih kompresovanih .rar, .zip i sličnih fajlova), Open Office (kao alternativa preskupom Microsoft Office paketu), kao i VPN programi (kako bi sakrili naš identitet donekle). Ovi programi nas spašavaju od visokih i nepotrebnih pretplata, a i ne prikupljaju naše podatke bez našeg znanja. Ako bi sada birali najzanimljiviji od ova tri, fokus bi morali da prebacimo na virtuelne privatne mreže (VPN). Često se koriste danas kako bismo pristupili podacima koji nisu dostupni unutar naše zemlje (time možemo da prevaziđemo čuveni “Blocked in your country” pop-up), kao što je, na primer, našu omiljenu Netflix seriju koja nije dostupna u Srbiji. Naravno, VPN programi se koriste i za nelegitimne radnje, odnosno za pirateriju sadržaja. U zemljama gde je ova radnja strogo kažnjena, VPN programi obezbeđuju korisnike, kako ne bi platili kaznu koja bi im inače stigla na adresu.
Kao što sam napomenuo, VPN programi mogu biti besplatni, ali se mogu i plaćati. Pitanje koje odmah tu sledi bi bilo “Zašto bi ih plaćali?” Pa, kao što je i gore napomenuto, oni moraju da nađu način da naplate svoje usluge, tako da su naši podaci ono što mi dajemo umesto novca. Plaćeni VPN-ovi su znatno sigurniji, jer nam omogućuju bolju privatnost, ali i njima mogu da se dese propusti. Često se reklamiraju plaćeni VPN programi, kao što su NordVPN ili ExpressVPN putem raznih jutjuberskih klipova ili putem oglasa na Facebook-u i Instagram-u, ali postoje i druge plaćene opcije kao što je Cyberghost.
Kaplju podaci kroz sigurnosnu kesu
Podaci koje mi dajemo društvenim mrežama nam možda ne znače mnogo, ali i te kako znače firmama kojima dajemo, pogotovu u sferi digitalnog marketinga (iz razloga što algoritam na osnovu ovih podataka može jako precizno da definiše ciljnu grupu koje dovode do bolje reklamne kampanje). Ti podaci se skladište u bazama podataka ili, u nekim neretkim i jako bizarnim slučajevima, “dele” (bolje rečeno prodaju) drugim firmama. Veliki problem dolazi kada te baze podataka procure, pa ti naši podaci postanu javni bez naše volje. Nedavan primer je Facebook, koji je odlučio da ne obavesti preko 500 miliona korisnika o procurelim podacima iz 2019. godine. Od pola miliona, oko 200 hiljada naloga pripadaju građanima Srbije. Da li smo mi članovi tog ekskluzivnog kluba možemo da proverimo putem sajtova Have I Been Pwned? ili Firefox Monitor. Ovi sajtovi će na osnovu priloženog podatka (mejl adrese, broja telefona ili imena i prezimena) da provere procurele baze podataka i da nam na osnovu njih odmah kažu ako su nam podaci kompromitovani. Preporučujem da se često preko ovih sajtova proveravaju mejl adrese, jer često zaboravimo na koliko sajtova smo se registrovali proteklih godina. Opet, mejl adresu možemo nekako i da obezbedimo, ali broj telefona ne baš. Prvenstveno nakon ovih curenja može da se desi da dobijemo pozive od nepoznatih brojeva (što se dogodilo nekolicini ljudi u Srbiji) zbog kojih možemo biti tarifirani prema međunarodnom saobraćaju. Takođe, situacija koja nije česta kod nas, ali jeste van, je SIMjacking. Naši telefonski brojevi su često povezani sa brojnim mejlovima, nalozima, aplikacijama (koje čine i mBanking aplikacije), koje koriste višefaktorsku potvrdu identiteta (MFA). Haker ovo može da zlopuotrebi kako bi prikupio naše podatke koje pronađe unutar ovih aplikacija i mejlova, uključujući i bankovne račune (ako imamo njihove aplikacije). Većina banaka pre prijave na nalog zahteva verifikacionu šifru sa MFA pre nego što uopšte možemo da pristupimo našem računu putem aplikacije (što kod nas nije praksa nažalost). Time što je naš broj u rukama hakera, ta poruka ne ide samo nama, nego i samom hakeru. Ali to nije sve (što bi rekli telemarketeri)! Nije problem što hakeri mogu da primaju pozive i poruke putem našeg broja, već što i oni sami mogu da šalju poruke i pozivaju, predstavljajući se da smo mi. Mogu da ugroze podatke naših prijatelja, tako što bi poslali link koji bi se činio bezazlenim jer dolazi od poznatog broja, iako on ustvari sadrži virus ili malware za koji nisu ni svesni.
Iz ovog razloga moramo biti oprezni kada dajemo sopstvene podatke bilo kome, čak i multinacionalnim kompanijama kod kojih bi podaci navodno morali da budu najsigurniji. Naši podaci su ono što najviše vredi firmama, a ne broj lajkova koji dobijemo na tekstualnoj objavi, storiju ili fotografiji, te je najbolje da odbijamo da ih dajemo. Nažalost, u određenim slučajevima, kako bismo pristupili ovim sajtovima i aplikacijama, bićemo primorani da žrtvujemo naše podatke i privatnost.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
