(УПОЗОРЕЊЕ: ОВАЈ ТЕКСТ САДРЖИ СПОЈЛЕРЕ!)
Најновије остварење режисера и писца Алекса Гарланда, серија Девс, истражује филозофско гледиште детерминизма и бави се питањима попут слободе воље, могућности слободног делања, импликација истинитости детерминизма и др. У серији је представљена технолошка фирма Амаја, која је произвела и поседује суперкомпјутер који је у стању да, на основу довољно информација о садашњим стањима ствари, предвиди будућност. Они који су саставили и оспособили тај компјутер чине чланове пројекта названог Девс и овај компјутер су програмирали у складу са својим веровањем у важење детерминизма, те на основу принципа овог гледишта функционише и сам компјутер. Детерминистичка позиција тврди да универзумом управљају каузални закони и да је свако тренутно стање ствари проузроковано неким претходним станем ствари, исто као и да је свако садашње стање ствари узрок сваког будућег. Лили (Соноја Мизуно), протагониста серије и радница фирме Амаја, покушава да открије разлог због којег је убијен њен дечко и да разреши тајне које обавијају читав овај случај. Форест (Ник Оферман), власник Амаје, улаже све своје ресурсе у пројекат Девс и ради све што је у његовој моћи да спречи јавност или било ког другог да сазна било шта о пројекту Девс. Сукоб ова два лика и њихових уверења у серији одражава сукоб различитих метафизичких, а самим тим и етичких позиција које из њих произилазе. Форест представља тврдог (строгог) детерминисту, док Лили живи у уверењу да је слободна и сама одговорна за своје поступке и одлуке те да због тога будућност не може бити детерминисана.
Тврди детерминизам јесте становиште које сматра да истина детерминизма, односно каузалног уређења универзума, где је тренутно стање ствари проузроковано прошлим, а оно само представља узрок будућих, са собом повлачи немогућност слободног избора и слободе воље. А ово са собом повлачи накнадне, веома проблематичне импликације. Наиме, уколико људи као агенси нису у стању да сами бирају своје поступке и сами доносе одлуке које доносе, односно, ако је свака људска одлука и поступак унапред одређена на основу њихових тренутних стања и каузалних закона који управљају природом, онда не бисмо могли са правом неку другу особу да осудимо или похвалимо због њених поступака. Могли бисмо једино да оправдамо себи поступање других особа тако што бисмо дошли до реализације да они поступају по већ исцртаном шаблону, те нису били у стању да делају другачије. Неки критичари детерминизма сматрају да у овом случају, морал нема функционалну основу и не може бити објективно заснован. Морал би, дакле, у овом случају био бескористан. Управо скицирана позиција јесте позиција нихилизма, мета-етичког учења које тврди да ништа није морално лоше или добро. Наведена критика поставља питање: „Да ли овај тип детерминизма имплицира морални нихилизам?“. Чини се да Алекс Гарланд сматра да имплицира, што се може закључити на основу тога како је креирао и написао лик Фореста. У серији, Форест савршено отеловљује ову позицију јер је његово понашање представљено на тај начин да он апсолутно прихвата важење детерминизма и немогућност слободног деловања и одабира. Фореста бисмо у том контексту назвали инкомпатибилистом. Он просто сматра да истина детерминизма није спојива са слободом воље и слободним одабиром. У серији, Форест користи сва доступна средства како би сачувао тајне пројекта Девс и не устручава се да застраши, употреби насиље, па чак и убије (нареди убиство) како би постигао свој циљ. Оно што је заиста интересантно, што веродостојно приказује његову метафизичку и етичку позицију, јесте то што њега сви ови поступци остављају равнодушним. Као апсолутни верник у строгу, инкомпатибилистичку верзију детерминизма, он живи у уверењу да су сви његови поступци и одлуке унапред одређени и да он само дела у складу са њима без могућности било какве врсте интервенције или одступања. У овоме, он је потпуно искрен и лишен сваке, условно речено, зле намере. Оно што Фореста мотивише у његовим поступцима јесте уверење да ће суперкомпјутер бити у стању да створи симулацију у којој ће његова жена и ћерка још увек бити живе. Односно, Фореста мотивише могућност поновног сусрета са његовом изгубљеном породицом.
Приликом истраживања мистерије везане за смрт њеног дечка, Лили долази до сазнања да је уплетена и фирма у којој ради. Након прикупљања довољно информација које би потврдиле њене сумње да је сам врх фирме одговоран за смрт њеног дечка, она одлази код Фореста кући у нади да ће добити одговоре које тражи. Тамо, она сазнаје шта је пројекат Девс као и то да је њен дечко страдао због покушаја крађе софтвера самог пројекта. Поред тога, она бива упозната са строгом детерминистичком тезом и пружа јој се информација да ће следећег дана учинити нешто што ће зауставити рад компјутера и потенцијално прекинути узрочно последични ланац универзума. У жељи да се супротстави Форесту и његовом тиму, Лили одлучује да не уради оно што је предвиђено да ће урадити, односно она одлучује да се супротстави унапред одређеном току ствари. Лили сматра себе одговорном за своје поступке, односно сматра да постоји тако нешто као што је морална одговорност и због тога Фореста, његов став и поступке третира као ставове и поступке луде особе. Приликом одласка у просторије где се налази суперкомпјутер, Форест Лили емитује симулацију која јасно приказује шта ће се догодити неколико минута у будућности. На симулацији је приказано убиство Фореста од стране Лили, а након тога и њена смрт која је проузрокована овим убиством. Лили, у тренутку када је у симулацији убила Фореста, доноси другачију одлуку, другачију од оне коју је донела у симулацији (али свакако симулацији која има могућност предвиђања будућности). Међутим, Лилин слободан избор и поступак не успевају на крају да промене предвиђени ток догађаја. Симулација се на крају обистињује без обзира на мало одступање које је настало посредством Лилиног избора.
Одлука да оконча серију на тај начин где истовремено потврђује могућност слободног поступања људи и истину детерминизма може бити објашњена као одлука која је донешена у светлу неког компатибилистичког уверења. Компатибилисти верују да истина детерминизма и могућност слободног поступања међусобно нису искључиве. Иако постоји више компатибилистичких тактика које пружају помирење слободног делања и детерминизма, није пружено довољно информација на основу којих бисмо тачно могли да утврдимо о којој је овде реч. Можда би се крај серије могао уклопити у тип компатибилизма који нам каже да су слободни поступци објашњиви и схватљиви на основу тога што се поклапају са нашим жељама, изборима и циљевима. Ова позиција напросто тврди да наши поступци, уколико се поклапају са нашим жељама, изборима и циљевима, нису подложни детирминистичкој интерпретацији или да је детерминизам у погледу њих индиферентан.
Серија Девс на креативан начин илуструје и приказује проблем слободе воље и слободног делања и упознаје гледаоце са различитим позицијама које људи заправо узимају када се изјашњавају поводом природе слободе воље и поводом природе самог универзума и тога како је он уређен и функционише. Поред тога, показује нам како би се понашао један морални нихилиста у пуном смислу те речи. Такође, серију карактеришу изванредни специјални ефекти и кинематографија, довитљив дијалог и одлична глума која веродостојно приказује личности непоколебљиве у својим веровањима и спремне на све како би у њима истрајали.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
