Жаргонизми мотивисани фитонимима и зоонимима у Речнику жаргонизама јужне пруге (2018) послужили су најчешће за именовање особа према њиховом изгледу, карактеру, професији или понашању у одређеним ситуацијама. За таква именовања коришћени су неизмењени облици фитонима или зоонима, или су се они нашли у основи речи/израза којим се именују наведене групе. Поред примарних фитонима и зоонима, у анализу су укључене и именице којима се именују делови биљака, односно животиња, затим глаголи у вези са биљним и животињским светом.
Семантичка анализа жаргонизама „јужне пруге“ показала је да жаргона мотивисаних фитонимима и зоонимима има у приличном броју, а да су у жаргонизацији нарочито инспиративни били зооними. Најпродуктивнијим су се показале семантичка поља номинације човека према физичком изгледу и према карактерним цртама, што значи да се и фитоними и зооними најчешће користе у именовању човека према његовој спољашњости и понашању. Највећим бројем испитиваних жаргона упућује се на негативну страну предмета номинације како би се баш она истакла и исмејала.
Квантитативним поређењем закључује се да је од свих испитиваних жаргона највећи број настао од зоонима. Фитонимски мотивисаних жаргона има 46, док је 113 жаргона зоонимски мотивисано.
У оквиру зоонимске мотивације могу се издвојити жаргони инспирисани појединим врстама:
1. Инсекти: бувара, бувиш, бувљак, вашка, вашкице, габор, габорка, гњида, лептирка мољац, пчелица, трут, скакавац.
2. Птице: грлица, гуска, квочка, кокошка, лешинар, папагај, пилетина, птичица, сврака, сојка, стрвинар, чавка, чапља, ластавица, голуб, патка.
3. Водене животиње: ајкула, бичарка, кечига, китоловац, морске пијавице, пијавица, рибица, сабљарка, сом, сомина, сомуран.
4. Гмизавци: акреп, бесне глисте, глиста, гуштер, жаба, змија, поточарка.
5. Дивље животиње: бабун, баци мајмуна, горила, кенгур, кртица, жирафа, мајмун, мајмунише се, мечка, миш, павијан, твор.
6. Домаће животиње: вепар, гица, говедо, кучка, мазга, мазгов, сивоња, теле, телац, кер, Код коња, крава, краветина, крмача, маца, мацан, маче, мачка, мачкица, мачор, цицамаца, окози се, татко на јагањци, усвињи, џукац, џукела.
6. Имагинарне животиње: ала, змај.
Јасно је да је најбројнија скупина домаћих животиња, у којој се налази и највећи број позитивно усмерених жаргона. Рекло би се да је највећу инспирацију пружило оно што је човеку било најближе и најдраже.
Зооними непосредно или посредно употребљени као жаргонизми могу се посматрати кроз следеће групе:
- Именовање човека према његовом спољашњем изгледу и деловима тела.
Човек је именован углавном према његовом лошем изгледу, дакле, тежи се истицању његове лоше стране у спољашњем изгледу. С тим циљем употребљени следећи фитоними: акреп, габор, габорка, гица, глиста, жаба, жирафа, канџе, крава, краветина, крзно, крмача, мацан, маче, мачка, мачкица, мачор, мечка, маца, мајмун, њушка, папци, рибица, сабљарка, сојка, сурла, твор, фосил, цицамаца, чавка, чапља, чапоњак, шапа. Већина наведених лексема јесу зооними, а у једном броју се препознају делови тела животиња као што су: њушка, канџе, папци, сурла, чапоњак, шапа и њима се именују заправо исти делови тела, али код човека, чиме се тежи асоцијативности у погледу животињског порекла саме особе која се прозива. Вукодлак и крзно истичу човекову маљавост. Сабљарка има дуг нос, а жаба велике, буљаве очи. Неким зоонимима се указује на полне органе, те су маца или рибица женски, а мајмун мушки.
Дебела женска особа именује се лексемама: гица, крава, краветина, крмача, мечка, а вепар се односи на дебелог мушкарца. Мршавост се истиче жаргоном глиста, висока је жирафа, а висока мршава особа је чапља.
Ружна особа је: акреп, габор, габорка или чавка. Акреп је турцизам којим се примарно именује шкорпија.
Женска и мушка лепота истичу се коришћењем углавном истог зоонима у његовим фонетским варијантама: маца, маче, мачка, мачкица,цицамаца, мацан, мачор.
Твор је онај ко смрди, а фосилом се именује нека старија особа. Међу зоониме, a могао је и међу фитониме, сврстан је фосил јер је према дефиницији то „окамењени остатак организама (биљака или животиња)”, те као такав представља директни контакт са скупином речи које су тема овог рада.
.
3.2. Именовање човека према његовим карактерним особинама.
Међу лексемама којима се означавају особе према њиховом карактеру највише је оних са погрдном конотацијом: ајкула, ала, бабун, бичарка, вашка, гњида, говедо, грлица, гуска, зебраст, змија, јајара, квочка, китоје, китоловац, књишки мољац, кокошка, кртица, кучка, лешинар, мазга, мазгов, миш, павијан, папагај, пијавица, пилетина, поточарка, птичица, сврака, сивоња, сојка, сом, сомина, сомуран, стрвинар, теле, телац, трут, џукац, џукела. Само две су забележене којима се именује особа према некој позитивној особини: змај и пчелица. Већи број ових жаргонизама односи се на особе женског пола. Бичарка, кучка, поточарка и сојка су жене сумњивог морала. Глупе жене именоване су следећим зоонимима: гуска, кокошка, квочка. Бабун, китоје, мазгов, сом, сомина, теле, телац, сивоња, дупеглавац, шупљоглавац пре свега се односе на глупог мушкарца. Сивоња је снажна, али глупа особа. Разлог због ког су дупеглавац и шупљоглавац сврстани у зоониме јесте њихов творбени модел, који је осмишљен по угледу на пуноглавац. Мушке или женске особе, које мало више причају могу бити именоване као: грлица, папагај, сврака. Постоје жаргони којима се упућује на неког ко је из неког разлога сумњив околини у којој се налази: њушка и зебраст. Особе лошег карактера именоване су као гњида, џукац и џукела. Кроз однос према друштву издвајају се пијавица и лешинар. Пијавица се прилепи некоме, а лешинар се с неким дружи због материјалне користи. Према упућивању на физички изглед издвајају се сомуран и пилетина. Сомуран је мушкарац велике главе, а пилетином се именују младе мушке или женске особе. Преостале лексеме носе појединачну семантику, те се не би могле додатно сврставати. Тврдоглава особе, мушког или женског пола је мазга. Ала је особа која пуно једе, а стрвинар једе туђе остатке јела. Ајкула је агресивна, аждаја строга особа (обично професор), а вашка безначајана личност. Говедо је неко ко је неваспитан; змија је лукава и подла особа; кртица је неко ко је шкрт. Миш је плашљивац, њушкало радознала особа, а издајица или потказивач – птичица. Лењивац је трут; павијан је мушкарац који се недолично понаша. Жаргоном китоловац именована је особа хомосексуалне орјентације.
Једини зооним употребљен за исказивање позитивне стране неке особе јесте змај. Ова фиктивна животиња, чије је место обично у митовима, легендама и бајкама, послужила је за упућивање на неког ко је храбар и изузетан. Још два зоонима из сфере имагинације употребљена су за номинацију човека: аждаја „огромна прождрљива неман” и ала „прождрљиво митско биће”.
- Именовање човека према занимању или послу који обавља.
Човек у жаргону може бити: горила, гуштер, кер, татко на јагањци, ластавица и да се у тим лексемама уочи његово занимање или неки његов тренутни посао. Горила је телохранитељ, кер је полицајац, татко на јагањци је директор или председник одељенске заједнице. Гуштер је неискусан, нови војник, а ластавица је нечија љубавница.
3.4. Посебна именовања животиња.
У овој групи налазе се свега две лексеме и обема се именује пас: селџук и чапа. Селџук је пас без педигреа, пас са села, а чапа је било који пас. Апелатив чапа настао је деонимизацијом антропонима Чапа, који је, вероватно, у неко доба био широко распрострањен у именовању овог кућног љубимца.
3.5. Именовање предмета.
Овој групи припадају: вашкице, лептирка, крмача, перје, скакавац. Лексемом вашкице именују се шнале за косу. Лептирка је лептир-машна, перје је брендирана гардероба, а скакавац је врста ножа. Крмача и мечка се не употребљавају само за дебелу женску особу, већ и за упућивање на неке предмете. Крмача је флаша пива од два литра, а мечка аутомобил марке мерцедес.
3.6. Именовање места.
Различита места могу се именовати лексемама које су у директној или индиректној вези са зоонимом. Бувара је затвор, лексемама бувиш и бувљак означава се бувља пијаца, а урбаноним Код коња је место у центру Ниша где се налази Споменик посвећен ослобоцима града.
3.7. Глаголи са зоонимском везом.
Иако се радња означена глаголом брсти односи на козу, овом лексемом се именује исхарана испуњена поврћем, а пре свега салатама. Закрмачи значи прављење нереда; затетреби се онај ко се заљубио; ѕвери се онај ко се чуди нечему; лаје онај ко превише прича, а најчешће ружно о некоме; мајмунише се онај ко се будаласто понаша; њушка свако ко нешто претражује, испитује; окози се је нека тешка радња која доста намучи вршиоца; усвињи се се онај ко се умаже.
3.8. Зооними као део фразеологизама.
Зооними су се нашли у следећим фразеологизмима: баци мајмуна, изводи бесне глисте, књишки мољац, лади јаја, морске пиајавице,отегне папке. Изводи бесне глисте употребљава се када се жели казати да се неко глупира. Лади јаја онај ко се одмара; баци мајмуна је израз за мастурбирање. Папке је отегао онај ко је умро; књишки мољац је онај ко је посвећен књизи и учењу; морске пијавице су обрве.
3.9. Остало.
Преостали зооними нашли су се у следећим жаргонима: голуб, кенгур, лајна, патка, чопоративно. Голуб је жаргон којим се именује прдеж; кенгур је оцена један. Лајна се примарно користе за именовање сточног измета, али се у жаргону употребљава за оначавање стихова из песме или неке јаче опојне супстанце. Патка је лажна вест, а чопоративно се крећу они који иду у групи.
Проф. др Јордана Марковић
Доц. др Татјана Трајковић
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
