Током последње деценије забележен је значајан пораст броја професора српског језика и књижевности заинтересованих за предавање српског језика странцима и нашој деци у дијаспори. Реч је о веома интересантном позиву, који има дугу генезу. Њиме су се деценијама бавили многи србисти, слависти и страни филолози, остварујући запажене резултате. Настојећи да наставу српског као страног и завичајног језика приближимо заинтересованим колегама и колегиницама, потрудићемо се да у више текстова на Филоблогу представимо све занимљиве аспекте бављења овом врстом наставе. На самом почетку разговараћемо са колегиницом Соњом Панић, која ће нам представити своје виђење наставе српског као страног језика и поделити са нама део вишегодишњег наставничког искуства.
Колегинице Панић, захваљујемо Вам на томе што сте издвојили мало времена да поразговарате са нама о настави српског као страног и завичајног језика. Верујемо да би нашим читаоцима било врло корисно да сазнају нешто више о Вама (уколико Вас раније нису упознали). Можете ли нам, дакле, укратко рећи нешто о себи?
Пре свега, хвала Вам много на позиву, драго ми је што могу да поделим са Вашим читаоцима искуство у предавању српског као страног и, надам се, на тај начин инспиришем све ваше читаоце и студенте.
Што се тиче мог формалног образовања, завршила сам Фиилолошки смер Гимназије у Крушевцу, а потом основне и мастер студије српске књижевности и језика са компаратистиком. Уписала сам 2021. године и докторске студије.
Српски као страни језик предајем већ десет година, прво сам радила као фриленсер, онда у две приватне школе у Београду, а затим 2019. године отворила своју онлајн-школу страних језика где тренутно са нама двеста полазника учи српски као страни.
Фотографија 1. Соња Панић, предавач и оснивач приватне школе језика Modern Talking
Шта вас је инспирисало да упишете и завршите студије српског језика и књижевности?
Искрено, већ сам у завршним разредима основне школе знала отприлике чиме желим да се бавим, односно знала сам чиме никако не желим да се бавим, а то су природне науке које ми никада нису ишле. Имала сам сјајне професорке српског језика у основној школи, ишла на такмичења, а професорке су додатно развијале моју љубав према српском и још јаче подстицале интересовање да се бавим нашим језиком. У Гимназији сам такође све време имала прилику да проучавам оно што волим.
Када је требало да одаберем факултет, знала сам да ће то бити филолошки, али сам се размишљала да ли уписати неки страни језик или не. Пресудило је то што сам некако сматрала да не можемо добро разумети друге културе, а ни друге језике, док свој језик и своју културу не упознамо темељно.
Како сте почели да предајете српски као страни?
Потпуно случајно. Била сам на трећој години студија и радила сам неке хонорарне послове, преводила и лектoрисала текстове углавном. Једног дана сам наишла на оглас на нашој студентској групи на Фејсбуку у коме је колегиница тражила некога ко би њеног пријатеља из Америке учио српски. То ми је звучало јако интересантно, енглески сам знала одлично, српски студирала, притом ми је и матерњи језик, а хтела сам да пробам и видим како то све изгледа. Већ након првог одржаног часа, знала сам да је то нешто чиме желим да се бавим. Све ми је било интересантно – припрема материјала, упоређивање са енглеском граматиком, налажење начина како објаснити одређене граматичке јединице, разговор о културолошким сличностима и разликама.
Као професор српског као страног језика ви сте заправо често нечији први контакт и са српском културом, па је ово заиста диван и одговоран посао у коме представљате не само своје знање, не само граматику и језик, већ и богатство традиције и културе.
Шта вас је подстакло да оснујете приватну школу језика?
Све је почело негде у јуну 2019. године. Радила сам хонорарно у две приватне школе у Београду, држала сам часове српског као страног, немачког и енглеског језика, јурила сам да стигнем са једног краја града на други, радила у учионицама без климе на 40 степени, сама припремала материјале, често радила и послове секретара, кафе куварице итд.
Знала сам да могу боље, чак сам имала и свеску где сам с времена на време записивала шта може другачије и како бих евентуално ја организовала једног дана своје курсеве. Није била лака одлука, али дала сам отказ у обе школе и одлучила да пробам сама. Мој буџет је био нула динара, али сам размишљала да сигурно нешто могу да урадим помоћу онога што имам: имала сам слободног времена, своју креативност и један штампач.
Имала сам план да свуда по крају залепим огласе за часове страних језика. Уз помоћ брата и тадашњег дечка, а садашњег супруга, облепила сам преко 1000 огласа по Београду. Занимљиво је да смо чак добили неколико позива од људи који су се распитивали са којом агенцијом сарађујемо, ко лепи огласе за нас, били су буквално свуда и људи нису веровали да све сами радимо. Већ након недељу дана су се јавили први заинтересовани, а након две недеље сам имала 10 полазника, огромна бројка за мене тада! Врло брзо је број ђака био толики да нисам могла све да постигнем сама, почела сам да сарађујем са неколико колега и званично регистровала школу.
Фотографија 2. Успомена на почетке рада приватне школе језика Modern Talking
Који су били највећи изазови у оснивању и развоју школе?
То је пре свега администрација. Мој први савет свима који размишљају о отварању своје школе јесте да нађу доброг књиговођу. Имам ту срећу да ми је мама књиговођа, па нисам морала сама да решавам све у вези са папирологијом. Након тога, ту је организација курсева, координација професора, маркетинг, склапање сарадњи, све ово су послови који долазе као додатак мом примарном послу предавача и о којима нисам знала скоро ништа; све сам морала да учим у ходу.
Ко су полазници течајева које реализујете?
Највећи број наших полазника учи српски као страни, и посебно ми је драго што је тако. Наши полазници су најчешће људи из дијаспоре, друга или трећа генерација наших људи који желе да науче језик земље одакле потичу. Ту су и деца, имамо и јако мале полазнике, децу од три-четири године чији родитељи због пословних обавеза не стижу да са њима причају на српском, а не желе да им деца забораве српски. Имамо и велики број страних дипломата који у Србији у оквиру амбасада и међународних организација треба да проведу период од минимум три године, па им је језик потребан и због посла, и због живота у Србији. Осим полазника који уче српски, ту су и полазници који уче енглески, руски, немачки, француски и дански језик.
Постоји ли заиста пораст интересовања за учењем српског као страног језика?
Да, заиста постоји и надам се да ће се то и наставити у будућности. Посебно нам је драго кад нам се јаве странци који су одлучили да уче српски ,,само” зато што им се свидела српска култура. То су људи који немају директне везе са Србијом, немају овде рођаке и породицу, не воде порекло из Србије, већ раде онлајн, нису везани за једну земљу, па пуно путују и истражују. Много њих бира баш Србију за живот јер се одушеве нашом природом, нашим људима и гостопримством, нашом културом. Наша култура је нешто најлепше што имамо и због чега стварно треба да будемо поносни. Недавно нам је баш стигао један симпатичан упит за часове где је као разлог за учење полазник навео: ,,Много волим Ђоковића и због њега сам заволео и Србију!”
Који метод или приступ Вам се у наставној пракси показао успешним?
Наш метод рада заснован је на два главна принципа:
- Часови су персонализовани, градиво прилагођавамо интересовањима полазника, јер свако најбоље учи и најбрже напредује онда када повеже учење са оним што воли и што га иначе интересује.
- Спајамо учење језика и културе – по мом мишљењу језик може да се савлада и без знања о култури, али како бисмо стварно усвојили језик, како бисмо га заволели и заиста разумели неопходно је и подробније знање о култури одакле потиче.
Можете ли поделити неку анегдоту или посебно драго искуство из рада са ученицима?
Догађаје са часа бих могла данима да препричавам, ту су анегдоте, али и многи важни увиди. Некако се увек прво сетим своје шестогодишње ученице која је рођена и живи у Америци, учи српски јер су оба родитеља Срби. Никада није била у Србији, али је на питање која ти је омиљена земља одмах одговорила Србија и тврди да је најлепша земља на свету! Невероватно је колико су јаке везе са отаџбином. Ту је такође и мој сада шестогодишњи ђак, Мирко. Он је почео да учи српски са свега три године и мислим да свако ко ме познаје зна и за њега. Једном је нешто нацртао и ја сам му рекла: ,,Свака част, прави си Пикасо!” Он ме је исправио и рекао: ,,Не, ја сам Андрић, боље пишем, него што цртам!” Андрића сам му поменула свега једном или два пута, а он је то запамтио!
Фотографија 3. Соња Панић, оснивач школе, са учеником Мирком из Јужне Африке
Имамо сазнања да Ваша школа расте и напредује из месеца у месец, као и да радо запошљавате свршене студенте Филозофског факултета у Нишу. Имамо ли добро обавештене изворе?
Тако је, имате добро обавештене изворе. Радо сарађујемо са колегама из Ниша и много сам поносна што имамо колеге у свим градовима Србије. Главна предност онлајн-школе јесте та да можемо да радимо са било ког места, са људима из целог света. Онлајн-рад пружа могућност да покажемо да и људи ван Београда могу да успеју и имају успешне каријере, локација не сме да одређује успех и да ограничава прилике.
Фотографија 4. Део колектива приватне школе Modern Talking
Колико је предавача српског као страног језика тренутно запошљено у школи?
У школи је шест предавача српског као страног језика. Надамо се да ћемо и на даље ширити свој тим.
Какве особине и вештине очекујете да професор српског као страног језика поседује?
Мислим да сваки професор, независно од језика који предаје, треба пре свега да буде стручан, дакле да има формално образовање, а потом да буде заинтересован како за рад, тако и за усавршавање. Стално усавршавање и напредак је нешто што стално наглашавам као важно. Изузетно је корисно с времена на време ставити се у улогу ученика, учити нови језик, неку нову вештину, било шта што вам проширује видике. Оно што бих исто истакла као изузетно важно јесте и способност да се ученик стварно чује. Ми махом имамо индивидуалне часове и јако је битно да стално ослушкујемо полазнике, да видимо шта су њихова интересовања, како најбоље уче, који приступ им највише лежи. Као што не постоји један савршен уџбеник, тако не постоји ни један универзални приступ који свима прија.
Како изгледа процес обуке и укључивања нових професора у тим?
Ту је пре свега интервју где се упознајемо са предавачем, попричамо о претходним искуствима, интересовањима итд. Затим, организујемо пробни час. Предавач нама испредаје лекцију по избору. На тај начин видимо како предавач организује час, како бира материјале, како објашњава, како размишља генерално. Ако све прође добро, следи кратка обука од стране наших предавача, уводимо нове предаваче у систем рада наше школе, како административни систем тако и предавачки.
Имате ли посебне начине да мотивишете свој тим и осигурате висок квалитет наставе?
И када се ради о члановима тима мислим да је важно стално ослушкивање и разговор. Као што се полазници разликују, тако се разликују и предавачи, па сам стално у контакту са свима, ревидирамо рад, истражујемо колико су полазници задовољни; задовољство полазника и предавача мора да буде сразмерно како би цео систем школе добро функционисао. Такође, ми се сви заиста и приватно јако добро слажемо и дружимо, добра атмосфера у тиму је много важна. Што се квалитета наставе тиче, трудимо се да је стално унапређујемо. Стално се усавршавамо, пратимо како се развија настава страних језика и у иностранству, и код нас, користимо дигиталне алате, а од самог почетка правимо и своје материјале који су интерактивни и ученицима често занимљивији од класичних уџбеника.
Фотографија 5. Јована Савић, Соња Панић и Александра Миладиновић на научној конференцији у Италији
Који су ваши планови за будућност? У ком смеру планирате развој сопствене школе?
Сваке године се трудимо да унапређујемо програме и да проширујемо понуду курсева. На пример, прошле године смо формирале неколико група за српски конверзацијски клуб – Serbian Speaking Club. Имамо клуб за одрасле и за тинејџере. То нису стандардни часови, фокус је на конверзацији, а теме које су обрађују су махом из области културе.
Сваке године имамо све више радионица посвећених култури, две најуспешније су, сада већ традиционална радионица на Дан жена, посвећена женама које су мењале Србију и свет, и радионица посвећена историји српских кафана, које су дуго биле место састајања најученијих људи.
Шта за вас значи бављење овим послом на личном нивоу?
На личном нивоу ово је заиста посао о ком сам сањала и због ког сваког дана имам разлог за осмех. Енергија коју добијете на часу или на састанцима са колегама је нешто због чега вреди сав напоран рад.
,,На слици изнад је азбука мог дванаестогодишњег ученика са Флориде, који ју је руком/мишем написао на табли. Још увек чувам поруку његове маме која ми је јавила колико су његови бака и дека били срећни када су видели овоˮ.
Фотографија 6. Драга успомена из наставне праксе
Ако бисте морали да одаберете једну реченицу која описује ваш рад, која би то реченица била?
Издвојила бих две кључне речи, а то су љубав и посвећеност. Љубав према послу је оно што мене покреће, а из те љубави проистиче и потпуна посвећеност послу.
Шта бисте саветовали млађим колегама који размишљају о каријери у настави српског као страног језика? (Има ли посла за србисте?)
Саветовала бих им да не слушају разне савете, често они долазе из најбоље намере, али слушајте пре свега себе. Видите шта је ваша дефиниција успеха. Можда други факултети и друге области пружају више могућности, већу финансијску стабилност, али чврсто верујем да ако сте добри у свом послу, није важно чиме се бавите, ваш труд и рад ће се исплатити. Мени је дефиниција успеха да радим посао који волим и за који сам се школовала. Посла за србисте има и верујем да ће га бити још више. Ево, на пример, наша школа (Modern Talking) увек тражи квалитетне предаваче, радујемо се сарадњи са вашим студентима.
* Интервју су припремили и реализовали доц. др Александар Новаковић и проф. др Марина Јањић у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу 2025, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (бр. 423/1-3-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.