”Ко није добар, он иде код педагога “
“Послаћу те на разговор код педагога”...
Да ли су ове реченице познати опис личности, рада и професије педагога са којима се сусрећемо у раним школским данима као ученици? Kолико смо пута само осетили страх, нервозу или стид када би нам неко од наставника или чак родитеља споменуо педагога? Шта је, заправо, позадина оваквих схватања и права истина о професији педагога, како су организовани разговори са школским педагогом и да ли позив у његову канцеларију имају само проблематична и непослушна деца?
У сећању на школске дане остају прва клупа, учитељица, велики одмор, ужина, другарство, строг наставник... Али хајде, покушај да се сетиш свог првог разговора и сусрета са педагогом. У савременом школству, улога школског педагога често остаје у сенци, иако је кључна за стварање квалитетног образовног окружења, њихова улога далеко превазилази формалности. Када животни догађаји постану толико убрзани да почну да збуњују како најмлађе, тако и старије особе, да ли у таквим таквим околностима школски педагог има право на несналажење?
Школски педагог је наизглед oбична особа у школском систему, често негде у позадини, али његова улога има дубоку моћ, али не у магији већ у способности да види оно што деца и одрасли често не виде у себи. У сваком детету које му се обрати, педагог може видети оно што је нама наизглед невидљиво - потенцијал, жеље и страхове. Негде у дечијој потрази за мудрошћу, љубављу, емпатијом и храброшћу, он неће пружити готова решења, већ ће водити, оснаживати и подстицати да пронађемо своје унутрашње снаге и одговоре на сва питања и слутње. Осим што помажу ученицима; школски педагози подржавају и наставнике да унапреде свој рад и претворе учионицу у простор игре и знања; родитељима да чују и разумеју своју децу, као и школи да постане место учења за све!
У даљем тексту покушаћемо да завиримо иза сцене ове професије и откријемо ко су заиста школски педагози, тајну њихове мотивисаности за рад, али и схватање о томе колико је њихова професија значајна за наше друштво. Да ли знате шта је заправо посао школског педагога и колико је његова улога значајна у школи? Школски педагог није само стручни сарадник, педагог није неко ко седи у канцеларији и котролише непослушне ђаке. Он је саветник, организатор, посматрач и креатор промена у образовном систему. Његова улога је да повеже све актере школског живота - ученике, родитеље, наставнике и друштвену заједницу и помогне им да функционишу као целина. Како истиче Симић (2012), педагози данас све више заузимају лидерске позиције у школама. Они не само да помажу у решавању проблема, већ и обликују школску културу и покрећу промене. Док се међу ауторима школски педагог описује као помагачка професија, контролор или онај који “има више чула”, аутор Јурић (2004) се одлучује да школске педагоге опише као критичке пријатеље. Јурић је желео да критичности приближи пријатељство које дефинитивно треба испуњавати и описивати сваког школског педагога. Како можемо разумети критичког пријатеља - као оног ко полази срцем, онога који жели помоћи, онога који разуме да нечија грешка није и његов опис карактера, онај који верује у људе и њихове промене, онај који негује визије и води ка бољој будућности...
Ако замислимо школског педагога који у себи садржи само дозу критичности без неговања здравих и пријатељских односа, онда можемо осетити како темељ функционисања школе као заједнице више није стабилан. Школски педагог увек представља део једног великог система и никада није изолован или мање важан од осталих актера школства, ма колико се то некада чинило као тако. Школски педагози се баве и саветодавним радом, едукацијом запослених, родитеља и деце на разне теме како би им пружили стручну подршку и сарађивали са другим образовним установама, али и са установама културе, здравственим и спортским центрима. У њиховом деловању посебно место има и истаживачки рад који има за циљ унапређивање васпитно - образовне праксе, уз помно праћење и ослушкивање новитета у пракси ради успешне имплементације иновација у образовању. Осим ученика који имају проблема са учењем, градивом или им је потребна подршка или савет, на његова врата могу покуцати и даровити ученици са својим талентима, ученици који трагају за својом каријером и професионалним занимањем, али и родитељи који пролазе кроз разне фазе школства и одрастања своје деце.
Шта то професију педагога може учинити посебном? То је она привилегована особа која дочекује прваке приликом испитивања и уписа у први разред, те која уз сарадњу осталих стручних сарадника одређујете зрелост детета за упис у одређену образовну установу. Када сте школски педагог увек знате када је термин школских распуста, екскурзија, када се поручују уџбеници и имате детаљне податке о постигнућима и резултатима ђака. Професија школског педагога учини да сте заувек млади и да баш Ви можете поседовати ту вештину да у другима пронађете оно најбоље, да одговорите на њихова питања, да разумете ученичке бриге и страхове и учините их храбријима, да њихове скривене таленте ослободите и учините видљивима, а да несташлуке заједно учините невидљивима.
Oбавезе школског педагога наводе се у школском програму. У његове активности спадају: планирање и програмирање образовно - васпитног рада, реализација наставног и образовног процеса, праћење и вредновање рада школе, унапређивање образовно - васпитног рада и сарадња са наставницима, рад и сарадња са ученицима, сарадња са родитељима, истраживање образовно - васпитне праксе, рад у стручним органима, сарадња са стручним институцијама, локалном заједницом и стручно усавршавање, вођење домументације и припрема за рад.
Задовољство послом је кључ сваког успеха. Када говоримо о школским педагозима, једно од кључних питања јесте - колико су задовољни оним што раде? Задовољство послом има огроман утицај на то колико је неко мотивисан, ангажован и успешан у својој професији. Како каже Locke (1976) задовољство послом рефлектује наше личне ставове према раду и директно утиче на ефикасност и резултате. Управо због тога бројни аутори истичу да задовољство води ка напредовању и постизању личних и професионалних циљева, што школским педагозима доноси осећај стабилности и смисла. Само задовољни педагози могу бити они који преносе и стварају сигурну, здраву и подстицајну атмосферу у школи.
Шта мотивише педагога? Мотивација као снага и покретач сваког појединца и његовог залагања. Мотивација и задовољство нису синоними, али су повазани. Мотивација је оно што нас покреће, а задовољство долази када постигнемо оно што смо желели (Чизмић, 2003). Школски педагози који осећају да имају простора да остваре своје идеје, добију подршку и виде резултате свога рада, углавном су значајно мотивисанији и посвећенији раду са ученицима, колегама и развоју школе. Унутрашња мотивација је пресудна, то је осећај да својим радом заиста ствараш промену. Промену на личном, школском или друштвеном плану. Нико не може говорити о сигурним спољашњим признањима, наградама или бенефитима, али школски педагози налазе задовољство у решавању проблема код ученика или родитеља, у подршци колегама и наставницима као и у креирању здраве школске средине.
Бити школски педагог значи сваког дана помагати другима да расту емоционално, академски и социјално. Да би могли да подрже друге, и сами морају имати подршку - од школе, родитеља али и друштва! Ако њихова професија није цењена, тешко је очекивати да ће бити мотивисани да дају свој максимум. Професији школског педагога недостаје веће друштвено признање, јер управо то може створити парадокс ове професије да радиш одговоран посао, али да то друштво не схвата или не жели да схвати на такав начин. Зато је време да истакнемо њихову вредност и да више говоримо о значају ове професије. Пружимо школским педагозима оно што и они нама свакодневно пружају, а то су - признање, разумевање и простор за развој.
Овај текст посвећујем будућим студентима педагогије. Онима који стоје на прагу новог можда и најважнијег животног поглавља и размишљају шта ће бити њихова професионална оријентација. Ако верујеш да школа није само ћоше и клупа, знање и туга, већ нешто више, ако верујеш да је школа место раста и маште, игре и грешака, другарства и смеха. Ако то замислиш, већ си близу, већ си на правом путу! Не брини, пут до одговора шта ћеш бити када одрастеш није лак, али баш у том трагању можеш срести педагога у себи. А онда си успео, јер си управо тада открио прави пут и смисао овог позива.
Литература:
- Јурић, В. (2004). Методика рада школскога педагога. Загреб: Школска књига.
- Locke, E. A. (1976). The nature and causes of job satisfaction. In M. D. Dunnette (Ed.), Handbook of industrial and organizational psychology (1st ed., pp. 1297–1349). Rand McNally.
- Симић, М. (2012). Улога педагога и наставника у школском васпитно-образовном систему. Баштина, 32, 197–207.
- Чизмић, С. (2003). Задовољство послом. У С. Чизмић & В. Кондић (Ур.), Психологија рада у формули успеха организације (стр. 97 – 106). Београд: Центар за примењену психологију.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
