„Све животиње су једнаке, али су неке једнакије од другихˮ: „Животињска фармаˮ Џорџа Орвела
Књиге које говоре истину, којима писац жели да поучи читаоца и наведе га на размишљање, као и оне које се баве отвореном и прикривеном критиком естаблишмента, или само нуде другачији поглед на свијет, наилазиле су на отпор и негодовање власти и биле забрањиване. Такву судбину доживјела су и дјела енглеског писца Џорџа Орвела. У вријеме када је завршио писање „Животињске фарме”, 1943. године, Орвелу су многи издавачи одбили да објаве рукопис. Разлог је ауторова критика друштвеног уређења Совјетског савеза, који је био савезник британских снага у Другом свјетском рату. Када је дјело на крају коначно и објављено, убрзо је забрањено. Деценајама касније, 2002. године, „Животињска фармаˮ забрањена је у Уједињеним арапским емиратима. Наиме, тамошње власти сматрале су да скрнави исламске вриједности јер су неки од главних ликова у књизи свиње које говоре и подсјећају на људе. И данас, књига је на забрањеној листи у Сјеверној Кореји, Куби, Кенији, а подвргнута је цензури у Вијетнаму и Кини.
Роман прати пустоловине домаћих жиовотиња на једној енглеској фарми. Стара свиња, Мајор, покреће борбу против тираније фармера говорећи животињама да су оне све једнаке и браћа и да, кад једном свргну тиранина, не смију постати као он. Успијевају у свом науму, протјерују власника фарме, али након што Мајор угине, долази до преокрета. Наиме, свиње успијевају да постану вође и убиједе остале животиње да је то најбоље за све. Оне, мало по мало, постају као људи и започињу своју владавину над осталима. Њихова девиза, у почетку, била је да све животиње имају једнака права али касније то прераста у право мањине, односно свиња, које себи остављају најбољу храну, одлучују о обавезама других животиња, о томе које ће бити избачене из заједнице, не раде на фарми и живе у кући бивших господара. Баш као што је то чинио и фармер. Тако, њихов нови мото убрзо постаје „Све животиње су једнаке, али су неке једнакије од другихˮ. Остале животиње покушавају да се изборе против тираније свиња, али неке од њих због тога бивају и убијене. Након свега, свиње заједно са људима постижу уговор о експлоатацији осталих становника фарме, што их чини једнаким људима који користе животиње као робове у циљу прозводње хране и осталих производа. Оне постају исти онај тиранин против којег су започеле борбу. Овим споразумом свиње заиста постају као људи, што из перспективе животиња које посматрају састанак описују посљедње странице романа.
Орвел кроз дјело заправо користи алегорију како би критиковао комунизам, пародично га приказујући као фарму на којој влада тоталитарни систем, искоришћавање радничке класе (оваца, коња, магарца, крава), те еволуција свиња у капиталисте. Тоталитарни систем је систем свеобухватне политичке владавине утемељене на идеолошкој манипулацији, терору и бруталности. Тоталитаризам тежи остварењу „тоталне моћи” кроз политизацију друштвене и личне егзистенције и зато подразумијева потпуно укидање грађанског друштва и личне приватности. Настао је у 20. вијеку а био је карактеристичан за Стаљинову и владавину бољшевика.
„Животињска фармаˮ алегоризује Стаљинов успон, након успостављања привидне демократије, свиње убрзо стижу на врх хијерархијске љествице. Ривалство Стаљина и Лава Троцког приказано је кроз свиње Наполеона и Сноубола. Као у историјском и у овом фиктивном приказу политички слабије личности, Троцки и Сноубол, бивају протјеране из друштва у којем влада Стаљин, кога у дјелу представља свиња Наполеон. Стаљинове методе елиминисања неистомишљењика се у „Животињској фарми“ приказују као оптужбе и лажна свједочења којима је циљ да држе остале животиње у сталном страху. Стаљинова владавина и напуштање главних принципа руске револуције алегоризју се кроз аутократију свиња и њихов споразум са људима.
Иако је Џорџ Орвел вјеровао у социјалистичке идеале, схватио је да је Совјетски савез у то доба изопачио њихове вриједности. Књига није само критика тираније и тоталитарних уређења него и упозорење на то каквим се све средствима моћници служе да би постигли своје циљеве и то кроз привидну демократију, под плаштом поштовања радничке класу и залагања за њихова права. Животиње, и када би им кроз главу прошле мисли које би им указивале на опасност од власти, брзо би их одагнале јер су живјеле у увјерењу да је све оно што свиње раде исправно. Свиње су се побринуле да њихови поданици живе у константом страху од протјеривања из друштва, казни и смрти. За то су посебно били задужени пси које су свиње обучиле да их штите.
У „Животињској фармиˮ као и у свом другом дјелу „1984ˮ Орвел нам показује како језик може бити моћно средство манипулације. Свиње проницљиво мијењају закон и правилник, односно одузимају или додају слова на натпису на којем стоји да су сви једнаки. Тиме себе стављају у позицију вође и остале животиње постају немоћне у покушају да им се супротставе. Како се ситуација одвија, свиње мијењају правила понашања на Фарми: у почетку, стајало је да су све животиње једнаке и да нити једна не смије да спава у газдиној кући, да би касније то правило било преиначено у оно да су све животиње једнаке али да су неке једнакије од других те да свиње смију да бораве у кући као и да једу храну људи. Такође, свиње уче остале животиње новој химни Фарме у којој ће оне бити величане и тиме учвршћују своју позицију владара. Када се животиње окупе да би пјевале химну то је један ритуал који глорификује свиње, што и јесте одлика тоталитарних уређења.
Можемо рећи да је ово дјело написано у симболима који праве паралелу између Фарме и Совјетског савеза. Кључна мјеста одвијања радње су фарма која сиболише Русију и Совјетски савез у доба владавине комуниста. У ширем контексту, она симболизује било које друго уређење, било оно капиталистичко, фашистичко, социјалистичко или комунистичко. Штала, на чијим зидовима свиње исписују заповијести и касније их модификују, представља колективно сјећање модерног друштва. Модификовање правила и вјеровање радничке класе у њихову истинитост представља начин на који власт приказује истините чињенице и у чију верзију потлачени вјерују. Вјетрењача приказује манипулацију свиња осталим становницима фарме. Свиње приморавају животиње да се подвргну мукотрпном раду да би саградиле огромну вјетрењачу, која ће свињама служити за увећање капитала. Када вјетрењача једном буде срушена, они оптужују свињу Сноубола и тако га чине главним непријатељем јер све животиње вјерују у оптужбу. На овај начин, свиње манипулишу повјерењем осталих. Вјетрењачу, кроз алегорију, можемо тумачити и као бројне модернизујуће пројекте које је спроводио Совјетски савез.
Такође, и поред критике политичког система, што је њена примарна сврха, „Животињску фармуˮ можемо посматрати и као критику експлоатације животиња којој људи прибјегавају у сопствену корист. Какво год оно било, узгајање животиња зарад користи, на сеоским домаћинствима или огромним фармама, подједнако је лоше јер животиње треба да имају слободу а не да буду искоришћаване. Људи се према њима постављају као господари само зато јер су способни за такве ствари, управо као што деспоти врше тиранију над поданицима.
Иако је књига била забрањена и није увијек била доступна широј публици, она данас проналази пут до својих читалаца. Занимљиво је да је по књизи направњен и анимирани филм 1954. године. Такође, британска музичка група „Пинк Флојдˮ 1977. године, снимила је албум „Животињеˮ који је био инспирисан Орвеловим дјелом. Дјело је инспирисало многе умјетнике и годинама постајало све популарније.
Данас, деценијама касније, овај ненадмашни роман је и те како актуелан. У свијету у коме живимо постоје друштвена уређења блиска тоталитарном системиму. Као да то није довољлно, живимо у ери у којој и неке од друштвених мрежа и телевизијских кућа силно желе да прoникну у ум корисника и да управљају њиме. Баш као у Орвеловим дистопијама. Све ово, свијет у коме данас живимо чини да су дјела „Животињска фармаˮ и „1984ˮ актуална, читана и вреднована. Она нам могу помоћи да боље схватимо шта се данас дешава и како да се изборимо са модерним облицима тоталитаризма.
Аутор: Наташа Лујић Новић
Извори:
„Animal Farmˮ, George Orwell, Signet Classics, 1996
http://www.penguin.com/static/pdf/teachersguides/animalfarm.pdf
https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_books_banned_by_governments
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.