Једанаести новембар се у Србији и земљама чланицама бивше Антанте обележава као Дан примирја у Првом светском рату, у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када су у железничком вагону у Компијену зараћене стране потписале примирје које ће напослетку довести до завршетка једног од најтрагичних сукоба у историји човечанства. Једанаести новембар је и дан када се у ужим филолошким круговима обележава дан посвећен великом руском писцу, мислиоцу, филозофу и публицисти Фјодору Михајловичу Достојевском. У 2021. се навршава и две стотине година од рођења истакнутог класика руске књижевности. На први поглед ова два догађаја нису никако повезана, али дубока и суштинска повезаност итекако постоји.
Стварајући свог теоретичара убицу Родиона Раскољњикова, Достојевски се својски трудио да нам укаже на то да је на извору најстрашнијег злочина сиромашног петербуршког студента било не користољубље, већ једна идеја. Била је то идеја о подели човечанства. Поделивши човечанство на оне којима је све дозвољено и на масу, Раскољњиков је напослетку располутио и самог себе. Оно чега се Достојевски искрено прибојавао, и што је убедљиво описао на страницама свог романа, јесте фанатична убеђеност Раскољњикова у исправност његових поступака. Процес унутрашње борбе Раскољњикова кулминирао је чувеним симболичким сном, где се помиње како „читав свет пада као жртва некакве страшне, нечувене и невиђене болести, која се из дубина Азије ширила према Европи“. Не, велики писац није тиме прорекао појаву епидемије ковид-19, већ је фигуративно описивао ширење Раскољњиковљеве теорије.
Како нам је показала историја ХХ века, страховања Достојевског нису била без основа. Теорије према којима се човечанство делило по свакојаким критеријума су се множиле, и резултовале страхотама бројних ратова и милионима уништених људских живота. На почетку свих тих злочина била је иста она преступна мисао, коју је Достојевски описивао као Раскољњиковљеву болест. И када је након четири године бесмислене мржње, страдања и уништавања у годинама Првог светског рата, у једанаест часова једанаестог дана једанастог месеца 1918. године објављено затишје, подељено и завађено човечанство је било спремно да се, макар привремено, покаје, опрости и поново уједини до следеће теорије која ће поделити свет. Ово нас горко искуство опомиње да се и у наше, савремено доба, морамо чувати оних идеја које нас доводе до мржње и презира једних према другима. А стваралаштво Фјодора Достојевског, као непресушни извор сазнања о људској природи, и даље представља непролазну вредност у образовању просвећене личности, свесне фундаменталног значаја љубави према човеку.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.