Како дигитализација мења образовање и шта то значи за ученике, наставнике и цело друштво?
Сећате ли се оних времена када смо учили из обимних уџбеника, писали на табли кредом и чекали у библиотеци како бисмо пронашли одговарајућу литературу за домаћи задатак? Данас је довољно готово пар кликова да бисмо истражили тему која нас занима и добили цео свет информација на длану.
Хајде да замислимо школу без класичних учионица, обимних наставних програма и недовољно флексибилних распореда часова какве познајемо. У тој школи ученици истражују свет помоћу различитих дигиталних технологија, електронских уџбеника, путем учења на даљину и бројних онлајн курсева и то онда када пожеле и где год се налазе. Да ли је све ово далека будућност или већ садашња реалност?
У последњих неколико деценија свет се мења брже него икада пре захваљујући технолошком развоју, а образовање, а са њим и настава доживели су корените промене, пре свега у начину на који се учи, али и начину на који наставници предају. У овом тексту разрадићемо различите аспекте утицаја дигитализације на образовање, предности и могуће изазове.
Дигитализација образовања подразумева интеграцију рачунара, онлајн платформи, интернета и разних софтвера у процес наставе и учења који олакшавају прелазак са традиционалних метода на иновативне и интерактивне начине стицања знања. Посебно је значајна употреба савремених дигиталних технологија због тога што је такав начин учења доста занимљивији младим особама који са њом живе од рођења, те имају сигурност и више су мотивисани приликом оваквог начина учења. Осим тога, оне омогућавају понављање једног садржаја онолико пута колико је неопходно како би се градиво разумело и научило, па је самим тим могуће поновити било коју лекцију уколико је ученик пропусти током редовне наставе. Такође, настава подржана дигиталним уређајима је доста економичнија у погледу времена, с обзиром на то да се у веома кратком временском периоду може доћи до безброј информација.
Дигиталне технологије омогућиле су да велика количина информација буде доступнија него икада, као и да сви ученици могу учити када год пожеле и где год се налазе. Управо је та доступност једна од многих предности дигитализације образовања.
Још једна предност јесте то што дигитална средства омогућавају индивидуализацију наставе и учења, па су прилагођена способностима, интересовањима и стилу учења појединца. У традиционалним учионицама сви ученици слушају исто предавање и раде исте задатке, без обзира на то колико споро или брзо усвајају садржаје што доводи до тога да део ученика заостаје, а део буде потпуно збуњен и незаинтересован. Бројне платформе, софтвери и апликације као што су на пример Гугл учионица или Мудл, омогућавају ученицима да уче сопственим темпом што им пружа додатну мотивацију, а самим тим доприноси и инклузивном образовању.
Интеракција између ученика и наставника која се одвија путем рачунара (нпр. имејл, форуми) интензивнија је него комуникација у класичној учионици, а ученици активније учествују због тога што се учи у слободнијој атмосфери у којој нема места страху од ауторитета наставника. У таквим околностима до изражаја могу доћи и оне особе које су по природи стидљивије и или су интровертне. Оваква комуникација има бројне предности, а неке од њих јесу: јасне повратне информације, размена мишљења и искуства са професорима и вршњацима, већа количина времена за одговор на одређена питања, додатно истраживање тематике итд. (Видосављевић, 2022).
Кооперативно и сарадничко учење јесте још једна предност коју пружа употреба дигиталних технологија, с обзиром на то да бројне платформе као што су „Quizizz“, „Kahoot“ и „Microsoft Teams“ омогућавају ученицима да размењују идеје, деле мишљења и заједнички решавају задатке. На тај начин развијају комуникацијске вештине, толеранцију, уче да сарађују с другима, а можда и најважније, омогућује им се да чују мишљење других особа, својих вршњака и наставника. Комбинација различитих мултимедијалних формата (текст, видео, аудио, анимација) омогућава ученицима да уче стилом који им више одговара, што доприноси разумевању садржаја.
Како се образовање и настава мењају под утицајем дигиталних технологија, неминовно је да се промени и сама улога наставника. Он у оваквој настави више није једини активни субјекат који само преноси знања како је то било некада. Наставник је сада главни сарадник ученицима, онај који пружа помоћ и подршку, водич, модератор и ментор у том дигиталном окружењу. С обзиром на то, улога наставника се више не дефинише само кроз преношење наставних садржаја, већ кроз подстицање критичког мишљења, креативности и самосталног учења ученика. Савремени наставник мора да поседује високо развијене дигиталне компетенције, које укључују способност коришћења различитих информационо-комуникационих технологија, као и етичку одговорност у дигиталном простору (Ješić, 2010). Наставници у дигиталном окружењу морају бити способни да креирају наставне активности које подстичу интерактивност, сарадњу, критичко мишљење и активну партиципацију ученика, као и да пруже подршку ученицима у самосталном учењу (Matijašević i sar., 2022).
Брзина технолошких промена захтева од наставника стално прилагођавање и учење нових алата, метода и стратегија. Очекује се да наставници активно деле искуства са колегама и користе научно-истраживачке увиде како би унапредили сопствену праксу. Само уз такву отвореност према иновацијама и спремност на доживотно учење, наставници могу ефективно одговорити на изазове дигиталног доба (Пешикан, 2010).
Када говоримо о дигитализацији образовања обично сви помислимо само на наставу, ученике и наставнике, али често занемарујемо чињеницу да то излази из оквира школе и да дигитализација заправо мења читаво друштво. Данас је довољно да имамо интернет и имаћемо приступ свим онлајн материјалима, предавањима, курсевима и сл. То доводи до демократизације образовања – дакле, више није важно из које школе или града, па чак и државе долазиш, свакако можеш имати приступ истим предавачима и информацијама као и други; Јутјуб туторијали, онлајн предавања, бесплатне платформе – све је на клик! Оно што даље мења друштво интеграцијом савремених технологија у наставу јесте и сама промена тржишта рада. Појављују се занимања којих није било раније, а многа старија занимања полако постају заборав, тако да се од друштва захтева стицање нових знања и вештина, а перманентно учење постаје императив. Међутим, ту је и тзв. друга страна медаље – нема свако исте могућности и не уче сви под истим условима. Неко нема рачунар, неко нема интернет, а зато је важно да друштво препозна ову тему као важну и обезбеди опрему, разне обуке и самим тим дигиталну једнакост.
Још један важан изазов дигитализације може бити и отуђење ученика, недостатак живог контакта са наставницима и вршњацима, јер школа није место где искључиво учимо садржаје из наставног програма, то је место где се дружимо, размењујемо искуства, учимо о толеранцији, сарадњи, дељењу, итд. Ништа не може заменити смех са пријатељем из клупе или разговор са наставником након часа. Такође, изазов може бити и притисак на наставнике који су „преко ноћи“ морали да науче да баратају интернетом и разним едукативним дигиталним софтверима уз помоћ којих комуницирају са ученицима и изводе наставу, а често у томе нису имали било какву подршку. Свесни смо тога да на дигитализација поред бројних едукативних садржаја, често може изложити ученике неким неприкладним и негативним информацијама, те је неопходно заштитити их, али и указати им на адекватан начин коришћења технологија.
Дигитализација образовања дешава се управо сада, пред нашим очима и променила је читаво наше окружење, начин размишљања, поглед на свет, учење и наставу. Омогућава нам велику количину информација, доступност знања, прилагођеност различитим стиловима учења ученика, мотивацију, ангажовање и бројне друге предности. Исто тако нам је, у периоду пандемије, била подсетник за све оно што нам ипак недостаје и што она не може да нам пружи – лични контакт, комуникација у четири ока, живи разговор, смех, додир. Зато је важно да на процес дигитализације образовања гледамо промишљено и одговорно – технологија треба да помаже у образовању, технологија треба да служи нама, а не ми њој. Зато, није питање да ли ћемо прихватити дигитализацију образовања и све иновације које она са собом носи, већ је питање само како ћемо је најбоље искористити.
ЛИТЕРАТУРА
Ješić, D. (2010). Sticanje kompetencija za nove uloge nastavnika u savremenoj školi i školi budućnosti. Časopis za društvene i prirodne nauke, 1, 195-199.
Matijašević, J., Bingulac, N. & Škorić, S. (2022). Značaj primene informaciono-komunikacionih tehnologija u nastavi. Zbornik radova sa 28. naučnog skupa: Trendovi razvoja: Univerzitetsko obrazovanje za privredu, 1(1), 281-285.
Видосављевић, М. М. (2022). Искуства наставника у вези са наставом/учењем на даљину током пандемије Ковид-19. Баштина, 56, 435-449. https://doi.org/10.5937/bastina32-36185
Пешикан, A. (2010). Савремени поглед на природу школског учења и наставе: социо-конструктивистичко гледиште и његове практичне импликације. Психолошка истраживања, 13(2), 157-184.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
