Центар за црквене студије основан је у Нишу 2001. године. Текуће године Центар прославља двадесет година свог постојања. Заштитник и слава Центра за црквене студије је Свети Лука. Почетком 2020. године Центар је добио икону Сабор светих покровитеља и небеских заступника. Ово је прича о тој икони.
ПРИЧА О ЈЕДНОЈ ИКОНИ
Пре ње није било такве.
Сабрала је оне што посташе свети покровитељи сабраним на путу једне науке.
+ + +
А ови светитељи чине Сабор наших светих покровитеља и небеских заступника:
Један је Лука, Свети – писац, иконописац, лекар...
Три су Света Јерарха: Златоусти Јован, Велики Василије, Богослов Григорије.
Два су Апостола Словенска: Ћирило и Методије.
Три су највећа међу Србима: Свети Сава, Свети Николај и Свети Јустин.
+ + +
А десило се овако.
У Хиландарском метоху у Нишу, у новом дому Призренске богословије, на дан Светог Луке 2001. године донета је одлука о оснивању Центра за црквене студије. Прва слава.
На дан Света Три Јерарха (2013), у цркви Света Три Јерарха, беше однекуда речено недостојном да оснује Међународни центар за православне студије. Не часећи ни часа, он оде достојном, у чувену обитељ и доби благослов. На првом сечењу славског колача у тој светој обитељи сиђе светлост са небеса на руке достојног, на хлеб што се ломи зарад спасење света. Друга слава.
Трагајућим за Тројицом, на путу мисије од Храма до Школе, у Великој нишкој Школи основа се истом благодаћу Центар за византијско-словенске студије, трећи центар (2014). Јелини и Словени у сусрету правоверја, кроз ликове солунских апостола Ћирила и Методија. Трећа слава.
+ + +
Његова Светост говори да је први Центар дошао са Косова и Метохије. Тек ћемо накнадно разумети његове речи. Из Приштине је у Центар ушао Свети Сава Милешевски – велики благослов. Заштитник учитеља и наставника, окупљених у овим центрима, у једној мисији.
Први Центар је основао Библиотеку Свети Владика Николај (име јој даде јереј). Свети Николај стоји поред Светог Саве на икони.
Први благослов стигао је из Манастира Ћелије – избображена светитељска икона пре светитељства: Јустин Ћелијски. И његова сабрана дела. На икони он је поред Николаја. Тројица највећих међу Србима. Заштитници.
+ + +
Икону, на којој је овај сабор изабраних, посебном чине много њених димензија. Нарочито посебном је чини њена хармонија, јединствени саоднос међу светитељима. У поднебесју иконе, као на пандатифу, је Свети Лука. Испред њега су Света Три Јерарха, а испред њих Свети Ћирило и Методије и, на крају а у првом плану, Николај, Сава и Јустин. Овде је остварена симфонија у хронологији, као и у односу: Јеванђелист – Свети Оци – Словенски Апостоли – Српски Свети. Симфонија је и у крстоносним ореолима светитеља, који почивају на Светоме Сави, коме пак ореоли Светог Јована Златоуста, Светог Методија, Светог Ћирила и Светог Григорија Богослова као да творе подигнуте руке и асоцирају на возглас: Горе имајмо срца. И да ту станемо како бисмо свима онима који приступају овој светој икони допустили продор у оно горе, невидљиво. У нове односе. У једно осећање.
+ + +
Нема сумње да две деценије трагања за невидљивом, кроз три центра, врхуни у овој икони. Никада невидљиво није постало тако видљиво као на њој. Научно трагање за смислом науке над наукама сублимисано је кроз представу сабора ових светитеља. Изречена мисао о три центра, а једној мисији, добила је своје иконографско отелотворење. Руком иконописца из Немањине источне земље.
+ + +
И освети се ова икона у Храму светог апостола и јеванђелисте Луке, Лета Господњег 2020, на дан Преноса моштију Светог Јована Златоуста, уочи дана Светог Јефрема Сирина.
Радосно чекасмо Света Три Јерарха.
А у дане ове беше гоњење правоверних по многим странама.
+ + +
Не писах ја...
Да буде знано клеветницима.
Помени, Господе, недостојне са њиве твоје.
Аутор: Драгиша Бојовић
Икону Центра за црквене студије осликала је иконописац Марија Ђинђић.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
