ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ РАДА ЦЕНТРА ЗА ЦРКВЕНЕ СТУДИЈЕ И БИБЛИОТЕКЕ „СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ“ У НИШУ

Александра С. Стошић

Библиотека „Свети Владика Николај“, Ниш

ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ РАДА ЦЕНТРА ЗА ЦРКВЕНЕ СТУДИЈЕ И БИБЛИОТЕКЕ „СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ”  У НИШУ

Сажетак: У раду су представљени развој и данашњи рад библиотеке Свети Владика Николај у Нишу -  једине библиотеке таквог карактера у Србији. Библиотека, у самом срцу Ниша, 2021. године слави јубилеј 20 година постојања и рада. На један велики православни празник група интелектуалаца почела је са припремама за оснивање  Центра за црквене студије у Славноме граду Нишу. Један од значајних сегмената тог, нимало једноставног,  рада било је оснивање Библиотеке Свети Владика Николај, која је добила своју просторију, неопходна средства за рад и неизмерљиво благо – најпознатија издања из области теологије, историје, књижевности, историје уметности, археологије, медицине, периодике, као и најновија издања зборника православне културе. Поред књига из наведених области у Библиотеци се налази и збирка старе и ретке литературе, као и одломак рукописног минеја из 14. века. Рад говори и о начину набавка књига, као и о самом организовању рада Бибиотеке у којој две деценије сазревају генерације студената Србистике, поготово заљубљеника у средњовековну књижевност.

Кључне речи: Центар за црквене студије, Библитека „Свети Владика Николај”, оснивање, рад библиотеке, литература

Увод

Сва велика дела рађају се из причања. О причању је говорио наш нобеловац, Иво Андрић, и у својој беседи истакао да је циљ тог причања да нам осветли тамне путеве на које нас живот често баца.[1] Из једне такве приче родило се дело оригиналног карактера и јединствене мисије, наука утемељена на православној духовности и традицији – оснивање Центра за црквене студије. Датума 31. октобра 2001. године, на Светог Луку, у „Славноме граду”  Нишу  састаје се група угледних професора, интелектуалаца и научника различитих дисциплина како би своје идеје преточили у причу о заснивању друштва, које би се бавило обједињењем научног потенцијала у истраживању православне духовности и културе. „Центар за црквене студије” у Нишу званично је формиран на оснивачкој скупштини, 28. фебруара, 2002. године на увек непопуларним волонтерским принципима, у скромним материјалним околностима и физичким условима.[2] За управника центра изабран је проф. др Драгиша Бојовић[3], а за секретара др Владимир Цветковић. Од приче оснивача, формирања центра до великог напретка није прошло много времена, за свега три године Центар за црквене студије доста је напредовао и постигао прве резултате: објављивање значајних научних остварења, рад на научно-истраживачким пројектима. Делокруг рада Центра за црквене студије током свих претходних година, није се сводио само на објављивање и промовисање православног наслеђа, већ  друштвена ангажованост Центра достиже завидан ниво. Долази до остваривања и неговања међународне сарадње (склапање сарадње са истородним иностраним центрима), формирања Библиотеке „Свети Владика Николај“ и обраде библиотечког материјала, организовања научних скупова, предавања и промоција издања центра, као и давања шансе младим студентима да стичу библиотечко знање и постојећим знањима доприносе раду Библиотеке. Издавачка делатност Центра броји преко шездесет наслова колективних и монографских публикација, из области теологије, али и историје, историографије, филологије, философије, иконографије, књижевности.[4]

Центар за црквене студије негује традицију да сваке године организује екскурзију под симболичким називом „Пут светлости” где сарадници Центра и студенти Филозофског факултета у Нишу обилазе српске манастире, културна добра и темеље православне духовности.

Библиотека „Свети Владика Николај”

Ако се водимо оним да је нешто старо колико и постојање идеје о њему, онда и Библиотека „Свети Владика Николај” 2021. године слави јубилеј, иако је због недостатка простора отворена тек 20. фебруара 2004. године у закупљеном простору на адреси Кеј Мике Палигорића бр. 14. Данас је уписана у регистар универзитетских и факултетских библиотека Србије.  Књиге ове библиотеке чиниле су, поред књига Библитеке богословије Светог Кирила и Методија, део значајне изложбе књига у Нишу: Свети Ћирило и Методије и словенско средњовековно наслеђе (поводом 1150. годишњице словенске писмености, организованој у Народној библиотеци „Стеван Сремац”). [5]  Библиотека је на почетку оснивања бројала око 1000 наслова из различитих области: историја, историја цркве, археологија, теологија, патристика, литургика, периодика, историја медицине итд.[6] Библиотека је сваке године од отварања, број наслова увећавала у просеку за по 300, тако да данас броји преко 4000 наслова из различитих области. Оно што књигама, разврстаним према области, даје посебну драж јесте пут њиховог доспећа до полице. Већину књига Библиотека добија на поклон од других библиотека, организација, издавача, али и појединаца. Данашњим временима овакви подухвати великих људи у малим срединама дају наду за долазак лепших времена, оних у којима ће из будућих нараштаја проговорити странице Псалтира, Слова о љубави Светог апостола Павла, Песника будућег века Драгише Бојовића, Старог и новог Александра Наумова. Оваквим начином рада Библиотека „Свети Владика Николај“ остварила је сарадњу са најзначајнијим српским библиотекама: Библиотеком САНУ, Библиотеком Матице Српске, Народном библиотеком Србије, Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић” у Београду, Универзитетском библиотеком „Никола Тесла” у Нишу. Такође, међу овом нишком библиотеком и иностраним библиотекама (Библиотека Бугарске академије наука, Архивски центар за истраживање словенског средњовековља) остварена је сарадња.[7] У Библиотеци је литература систематизована по областима (књижевност, арехеологија, историја цркве, литургика итд.) и књиге су инвентарисане и сређене по лисном алфабетском каталогу[8], а један значајан део заузимају издања Центра за црквене студије (преко 70 наслова) и часописа „Црквене студије”, који излази једном годишње и налази се у научној категорији М24. Комплетну библиографију часописа „Црквене студије” током скоро две деценије постојања урадиле су најпре висококвалификоване библиотекарке Снежана Бојовић и Весна Црногорац, а затим и Јелена Глишић.

Нека од издања Центра која красе полице Библитеке, а одушевљавају верне читаоце, која су обележила другу половину постојања Библиотеке и издавачког центра јесу: Зборник радова Свети Сава и осам векова српске цркве за који је Центру за црквене студије додељена награда Пресад мудрости на 56. нишком Сајму књига; Зборник Божидар Вуковић и и српска црква у Венецији; Зборник Православно монаштво; Патријарх српски Павле, Жан Клод Ларше; Лечење духовних болести, Жан Клод Ларше; Логос и бесмртност, Слађане Ристић Горгиев; Антологија српске теотоколошке поезије (од XI do XXI века) Радуј се, јер те српска уста хвале, Драгиша Бојовић. Библиотека поседује и драгоцену збирку старе и ретке литературе, као и део рукописног минеја из 14. века. Реч је о пергаментном листу исписаном српскословенским језиком. Овај пергаментни лист, за који је касније проф. др Драгиша Бојовић утврдио да се ради о минејском одломку за октобар, на занимљив начин је доспео у Библиотеку. Наиме, пријатељ Центра за црквене студије, Владимир Станимировић, поклонио је библиотеци Центра једну књижицу – песмарицу која је, уместо у корице, била стављена у наведени пергаментни лист.[9]

Сабрана дела владике Николаја Велимировића заузимају један значајан део библиотечке грађе, као и сабрана дела Владете Јеротића, чију су библиографију у издању Центра за црквне студије урадиле Весна Ристић, Снежана Бојовић и Ирена Арсић. Враћање у дубоку духовну прошлост поред наведене литературе могуће је и кроз велики број часописа које поседује библиотека: Православље, Светосавље, Наш језик итд. Стара вест увек може бити актуелна захваљујући традицији Библиотеке „Свети Владика Николај” да сакупља старе часописе од којих су неки одавно престали са радом. Такође, у Библиотеци се налази и већи број необјављених дипломских и магистарских радова из области средњовековне књижевности. Библиотека располаже и мањом читаоницом, која истраживачима православне традиције, историје, историје цркве, пружа могућност приступу монографијама, старој и реткој литератури, сабраним делима, која се по Правилнику библиотеке не издају. Од 2019. године студенти – волонтери почели су са израдом електронске базе свих библиотечких јединица што умнгоме олакшава посао оним волонтерима који нису из уже научне области српска књижевност, а њихово интересовање последњих година расте. Библиотека „Свети Владика Николај” има своју крсну славу, Св. Луку, коју на симболичан начин, пресецањем колача и молитвом, у просторијама библиотеке, обележава сваке године.  Библиотека „Свети Владика Николај” налази се у Обреновићевој улици бр. 20 у Нишу и ради сваког радног дана од 9  до 16 часова.

 Прославом јубилеја две деценије постојања и рада Центра за црквене студије и Библиотеке „Свети Владика Николај”, иституција које окупљају врсне познаваоце православне мисли и истраживачким радом рађају нове клице и настављаче, Ниш, као њихов центар, одбранио је назив „славни град”, епитет који му је дао Стефан Првовенчани, први српски крунисани краљ.

Literatura

1. Bojović Manić, Jovana. „Crkvene biblioteke u Nišu”, Crkvene studije 12, br. 12 (2015): 599 – 608.
2. Bojović, Snežana. „Riznica duhovnoog blaga”, Pančevačko čitalište 4., br. 6 (maj 2005), http://www.citaliste.com/casopis/pdf/Citaliste_br6.pdf. (preuzeto 16.1.2021.), DOI. (na ćirilici)
3. Glišić Jelena, Bibliografija časopisa „Crkvene studije” (2004 – 2019. godina) (Niš: Centar za crkvene studije Niš; Centar za vizantijsko-slovenske studije Univerziteta u Nišu; Međunarodni centar za pravoslavne studije, 2019).
4. Ivo Andrić, „O priči i pričanju: Beseda Ive Andrića povodom dodele Nobelove nagrade za književnost 1961. godine”, Projekat Rastko, 04.08.2007., https://www.rastko.rs/rastko/delo/10110 (16.1.2021).
5. Ranković, Zoran. „Niški odlomak mineja za oktobar (14. vek) ”, Crkvene studije 7, br. 7 (2010): 239 – 244.

[1] Ivo Andrić, „O priči i pričanju: Beseda Ive Andrića povodom dodele Nobelove nagrade za književnost 1961. godine”, Projekat Rastko, 04.08.2007., , https://www.rastko.rs/rastko/delo/10110 (16.1.2021).

[2] Glišić Jelena, Bibliografija časopisa „Crkvene studije” (2004 – 2019. godina) (Niš: Centar za crkvene studije Niš; Centar za vizantijsko-slovenske studije Univerziteta u Nišu; Međunarodni centar za pravoslavne studije, 2019), 5.

[3] Проф. др Драгиша Бојовић рођен је 1964. године у Бањама, у Старом Колашину. Дипломирао је на Филозофском факултету у Приштини, на Одсеку за југословенске књижевности и српскохрватски језик. На истом факултету магистрирао је 1994. године на тему Поезија Димитрија Кантакузина, а докторирао 2000. године са темом Свети Јефрем Сирин у старој српској књижевности. Сада је редовни професор Филозофског факултета у Нишу и управник Центра за византијско-словенске студије Универзитета и Центра за црквене студије у Нишу, као и председник Међународног центра за правослвене студије.  Уредник је многих часописа и научних издања и добитник неколико награда за књижевно и научно стваралаштво.

[4] Glišić, Bibliografija časopisa “Crkvene studije” (2004 – 2019. godina), 6.

[5]    Bojović Manić, Jovana, “Crkvene biblioteke u Nišu”. Crkvene studije  god. 12, br. 12 (2015): 603 – 604. (na ćirilici)

[6] Bojović, Snežana. „Riznica duhovnoog blaga“, Pančevačko čitalište god. 4., br. 6 (maj 2005), http://www.citaliste.com/casopis/pdf/Citaliste_br6.pdf. (16.1.2021.), 61. (na ćirilici)

[7]     Bojović, „Riznica duhovnog blaga“, 61.

[8]     Bojović Manić, Jovana. „Crkvene biblioteke u Nišu”, 604.

[9]     Ranković, Zoran. „Niški odlomak mineja za oktobar (14. vek) ”, Crkvene studije god. 7, br. 7 (2010): 239.

 Центар за црквене студије ,

Коментари

Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.

Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.