Студент и волонтер у "доба короне"

Живиш живот. Слободно се крећеш улицама. Слободно путујеш државом и обилазиш светске знаменитости. Бираш друштво, бираш школу, бираш клубове у којe излазиш, бираш начин на који ћеш да поступаш са људима, бираш свој факултет и занимање, па и то да ли ћеш своје слободно време уложити у волонтирање или не. Имаш сву слободу овог света и нико ти неће замерити због тога. Сам контролишеш свој дан.

У току одрастања сигурно си некада слушао приче оца или деде из ратних деведесетих и превртао очима на оне делове о раду, реду и дисциплини који су били строго контролисани. Са благом неверицом си одмахивао руком и дичио се својом слободом. А онда је једног дана дошло до промене. Нагле и неочекиване. И све је стало....

Студент као волонтер

Вратимо се мало уназад. Пре скоро пуну деценију прикључила сам се организацији Црвеног крста Сокобања и тиме први, али не и последњи пут,  постала волонтер. Била је то давна 2011. година када сам још увек била мала за послове који су били озбиљни и носили са собом велику одговорност. Како сам расла све више сам се прикључивала раду са људима кроз пружање психосоцијалне помоћи и подршке. Често ме познаници питају зашто волонтирам нарочито сада када је ризичан било какав контакт са људима. Одговор не захтева много размишљања. Осећај који се пробуди у мени немогуће је описати, већ га треба га доживети. 

Тренутна ситуација у свету, са којом је већина нас упозната, захтева од нас младих да помогнемо најстаријим члановима нашег друштва. Волонтери, који су на себе узели овакву одговорност, сусрећу се са старијим људима који их дочекују забринути и уплашени, изгубљеног погледа, али скоро увек са осмехом од ува до ува, а испраћају топлим поздравима и лепим речима. Захвални, љубазни и пријатни. 

Није увек лако и не сија сунце, нарочито у кризним временима. Нису увек тако лепи призори које виђам и не могу их тек тако избацити из мисли, али помоћи некоме ко је у невољи је непроцењив осећај. Присуство солидарности и емпатије је заиста и више него потребно јер у људима буди осећај вредности, сигурности и спокоја, а лепа реч у тешким временима је прави "ветар у леђа". Удруживање снаге, добре воље и ведрог духа уз неисцрпну љубазност волонтера је јаче од свих других сила на земљи.

Са поносом могу рећи да ми је драго што сам део овакве групе људи јер волонтирање је велико животно искуство. Свака кап зноја и умора се на крају дана исплати. Учинити добро дело и не тражити ништа за узврат мења свет на боље. 

Волонтирање утиче на студента

Максимална посвећеност и жеља за радом довели су до раста моје улоге у Црвеном крсту.  Данас сам један од многих цењених волонтера, едукатора и тренера Црвеног крста Србије. 

Временом ми је прирарасло срцу и схватила сам да је то прави посао за мене који ћу радити из љубави. Ту су створени корени мог будућег занимања. Распитала сам се и потражила који факултет може да ми пружи добро и квалитетно знање о важним областима људског живота, тако да сам данас поносни (тренутно "онлајн") студент Филозофског факултета у Нишу, Департман за Социјалну политику и социјални рад.

Волонтер као студент 

С обзиром да свака бајка има својих негативних поглавља она нису изостављена ни у овој. Ретко коме је било лако да одлучи шта ће после средње школе, али они који су донели те одлуке и уписали оно што су желели сусрели су се са мањим или већим променама на које су морали да се навикну. За мене, која сам дошла из малог града, није био проблем прилагодити се новој средини. Највећу препреку представљао је сам чин упознавања другачијег начина рада, учења, нових професора, асистената и колега. 

После успешно савладаног првог семестра и свих (не) могућих препрека које "хватају" сваку генерацију у исто време, дошло је до промене која је захватила како све генерације тако и читав свет. Почело је "доба короне" и за многе тешко прихватљив начин живота. Промене су захватиле и начин функционисања факултета.

Велика предност Филозофског факултета у Нишу јесте преданост професора својим предметима те смо се убрзо после проглашења ванредног стања пребацили на "онлајн" учење. Кроз добру и заједничку сарадњу са професорима  разрађујемо нове начине рада. Уз велико стрпљење и разумевање кроз изузетно добру комуникацију, врло брзо смо се навикли и уклопили. 

Истворемено студирање и волонтирање

Да ли је могуће постићи? Наравно!

Уз добру организацију и жељу све је могуће. Преподне волонтираш и испуниш дан од раног јутра позитивном енергијом. Дан је квалитетно испуњен.

Обично пред сам почетак полицијског часа улазим у кућу и увек је присутан мали страх да ли ћу стићи на време. Спреман си да своје поподне потпуно посветиш факултету и обавезама које он носи. У договору са колегама волонтерима и колегама студентима можеш прилагођавати и мењати време рада и тиме ускладити све обавезе и омогућити себи време одмора који је преко потребан. 

Подршка и поштовање професора, као и помоћ асистената охрабри те и гура даље, јер иако ти признање није потребно пријатно је чути да се то цени.

...За 50 година причаћеш својој деци и унуцима о светском проблему који је променио људе и увео рад, ред и дисциплину у свакодневницу људског живота. Пробудио солидарност, хуманост и љубав. Променио свет на боље. Похвалићеш се како си тада несебично помагао најстаријима уз паралелно студирање и бићеш поносан на себе. Твоје мало је многима значило пуно, јер срећу чине мале ствари. Пренећеш важну поруку својим потомцима: "Добро се добрим враћа!" :)

Фото галерија

Коментари

Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.

Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.