Савремени живот одвија се у информатичком друштву и свакодневне праксе нераскидиво су повезане са технологијом. Млађе генерације су од рођења социјализоване у дигиталној ери, због чега се у друштвеним наукама називају дигиталним урођеницима (digital natives). Интернет је нарочито постао значајан у ситуацији када је физичко кретање ограничено и када су посао и настава почели да се обављају од куће. И заиста јесте супер то што не морате да губите од наставе или можете да наставите да радите и зарађујете, јер нам технологија омогућава функционисање. Ово има својих предности, јер, на пример, можете ујутру устати десет минута пре предавања, скувати кафу и из свог кревета слушати професора. Можете гледати серију и у следећем тренутку једним кликом да присуствујете настави, што је заиста сјајно.
Приступ технологији је скуп, па је самим тим она за многе грађане недоступна. Рецимо, у нашој држави настава за основну и средњу школу одвија се преко ТВ-а. У Србији 2019. по подацима Републичког завода за статистику ТВ поседује 97.9% домаћинстава, мобилни телефон 93.7%, рачунар 73.1% и лаптоп 49.0% домаћинстава.[1] Проценат домаћинстава који имају интернет прикључак је 80.1%[2], док је просечна брзина интернета у Србији 19,17 Mbps.[3] Проценти о поседовању рачунара и интернет прикључка опадају са просечним приходом домаћинства.[4] Услед такве ситуације, деца из нижих друштвених слојева нису у могућности да похађају наставу, а пропуштено градиво тешко могу да надокнаде. То их даље води до нижих оцена, што им у будућности може ускратити приступ високом образовању, односно студирању. Наравно, било би поједностављено изнети тврдњу да ће деци због једног полугодишта судбина у образовању бити запечаћена, али проблем постоји и треба га социјално одговорно решавати, јер значај технологије у друштву расте и она би требало да буде доступна свима. Стога су у праву они који Интернет сматрају људским правом, а социолошки гледано, интернет се данас свакако може сматрати ресурсом за побољшање стартне позиције појединаца. Онима којима је интернет доступан неће бити оганичен приступ књигама или библиотекама, књижарама, курсевима и другим садржајима који могу да повећају културни капитал младих људи.
Међутим, проблем је у томе што направити један уређај није нимало једноставно. Иако се сами уређаји производе на покретној траци, важан део целокупног процеса је осмишљавање уређаја и њихово програмирање, односно програмирање одговарајућег софтвера. Све то изискује доста времена и знања, што подиже и цену производа. Пошто су уређаји и програми који уз њих иду власништво компанија, због сложености производње и уложеног знања и труда, тешко би било приморати компаније да своје производе поклоне онима који их немају, па чак и да им снизе цену. Добра ствар је што потражња и напредак у технологији утичу да сама цена уређаја пада. Но, без обзира на то, рачунарски програми и оперативни системи ипак остају релативно скупи, па самим тим и недоступни свима.
У чему онда може бити решење? Један од предлога је да са Windows оперативног система пређемо на Linux, чиме би се трошкови снизили за око половину цене рачунара, што није мало.[5] Зато ћемо учинити осврт на друштвене аспекте једне врсте оперативног система Linux- Ubuntu, који може бити корисна ствар за друштво попут нашег.
Сви смо повезани и можемо да напредујемо само ако напредују и други – то је прво значење речи Убунту[6] која, пре него што је означавала оперативни систем, односила се на својеврсни поглед на свет народа јужне Африке. По тој логици, да би ми изашли из сиромаштва, морају и други, што значи да се ради о заједничком (колективном) подухвату. Linux Ubuntu, иако у власништву компаније, прављен је кроз заједницу и за заједницу. Такав је да може слободно да се мења, унапређује и дели међу садашњим и будућим корисницима, па се може рећи да представља не само технолошки, већ и својеврсни социјални експеримент. Показује нам како појединци руше све националне, верске, родне и остале друштвене баријере и окупљају се око заједничког циља – помагање другима. Убунту као вредност и Ubuntu као оперативни систем су наши најбољи савезници да свима омогућимо приступ технологији. Овај оперативни систем нам мења перцепцију коришћења технологије и поручује да нисмо сами и да увек постоји неко ко ће нам помоћи и коме ми можемо помоћи. Не плаћате у новцу, плаћате залагањем а не морате чак ни то. За разлику од Windows-a, Ubuntu можете бесплатно да преузмете и инсталирате на свој рачунар. Ако имате идеје како да поправите или унапредите оперативни систем, можете о томе обвестити програмере који су за то задужени. Ако ипак имате знања која се тичу програмирања и дизајна, можете се директно укључити у процес креирања још боље верзије, или развити своју. Једноставно и без накнаде користите нешто што су створили други, док истовремено ваше идеје бесплатно дајете другима, уз могућност да и ви и други радите на побољшању софтвера. Пошто сте већ бесплатно преузели оперативни систем, за ваше идеје и побољшања нећете добити никакву материјалну наканду, јер је Linux подухват заједнице, а не појединца. На крају, можете и само да користите Ubuntu, а да развој система оставите другима, а можете и препоручити својим пријатељима да пређу на Linux (Ubuntu или било који други) и већ сте помогли.
У државама попут наше, где степен сиромаштва износи 7,1% када говоримо о апсолутном сиромаштву (мање од 12.286 РСД по потрошачкој јединици), док је у ризику од сиромаштва 24,3% грађана,[7] коришћење Windowsa уместо Linuxa није ни одговорно ни рационално. Ако знамо да много богатије државе од наше користе Linux у школству, зашто не би онда то могли и ми? Дакле, већ постоје примери добре праксе, а на нама је да их искористимо. Зато, уз мало више воље и труда можемо започети борбу за слободан приступ технологији за све. Не треба само седети и чекати. Применимо Убунту – учинимо заједнички напор за једно праведније друштво које ће технологију користити за добробит свих.
[1] https://data.stat.gov.rs/Home/Result/270101?languageCode=sr-Cyrl&displayMode=table
[2] https://data.stat.gov.rs/Home/Result/270105?languageCode=sr-Cyrl&displayMode=table
[3] https://www.cable.co.uk/broadband/speed/worldwide-speed-league/
[4] https://data.stat.gov.rs/Home/Result/270103?languageCode=sr-Cyrl&displayMode=table
[5] Више о предностима Linux-a над Windows-om на: https://www.linuxzasve.com/deset-prednosti-linuxa-nad-windowsima.
[6] Када говоримо о оперативном систему, пишемо латиницом, када говоримо о термину у друштвеном његовом значењу, ћирилицом.
[7] Више о томе на линковима: http://skr.rs/pjK и http://skr.rs/pjE.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
