Социологија – мудар избор за појединца слободног и критичког духа

Моје име је Катарина Лазаревић Брдар. Студије социологије завршила сам 2002. године на Филозофском факултету у Нишу.

Иако ми још у гимназији професорка филозофије Ружица Мицић говори да сам „рођена за студије социологије“, то ипак није био мој први избор. Из практичних разлога уписујем Технолошки факултет у Лесковцу. Две године касније схватам да ме, за разлику од социолошке литературе коју читам брзо, лако и са великим интересовањем, све што има везе са технологијом прилично оптерећује. Стога одлучујем да напустим Технолошки факултет и упишем социологију. Била је то тешка, али веома значајна одлука, одлука која ми је одредила живот.

Студирати социлогију значи спојити рад и задовољство, имати за предаваче и асистенте врхунске интелектуалце са којима је дискусија привилегија и уживање.  Теме о којима смо у свакодневном животу расправљали са пријатељима – бројни друштвени проблеми, политика и њена улога у друштву, друштвена условљеност уметности, културне разлике, криза и будућност породице и многе друге – садржај су, сада на академском нивоу, предмета на факултету. На студијама, дакле, имате прилику да своја лична интересовања подигнете на научни ниво, што сам ја и урадила својим дипломским радом на тему Слика жене у савременом домаћем филму са ратном тематиком у оквиру предмета социологија масовних комуникација, спајајући тако љубав према филму и интересовање за родне студије.  Критичка мисао о друштву која се негује на факултету подстиче и развија осећај достојанства и интегритета личности, тако да током студија полако сазревате у једну аутономну и слободну личност. Поред тога, студије вам пружају могућност и за ангажовање на пројектима и истраживањима, у којима сам и сама учествовала и тако унапредила одређене вештине (комуникационе, организационе, спремност за тимски рад) неопходне за рад у савременом друштву.

Одмах по завршетку студија, а на позив професорке и менторке за израду дипломског рада, Мирјане Кристовић, годину дана радим у невладиној организацији Удружење „Траг“ као асистент на пројектима.   Након тога  заснивам радни однос, најпре као наставник грађанског васпитања и устава и права грађана у Гимназији „Бора Станковић“ у Нишу, а неколико година касније добијам и часове социологије.

Посао наставника је сложен, вишеслојан, тежак и леп. Развој технологије направио је највећи генерацијски јаз икада између ученика и наставника, а, како се од „духа времена“ не може побећи и не треба бежати, морате се стално преиспитивати, мењати, прилагођавати, учити. Осим рада у настави, као  најкомпетентнији, социолози  су највише укључени у бројне ваннаставне активности – координисање рада ученичког парламента, вођење дебатног клуба и других секција, сарадња са невладиним сектором у бројним пројектима који се тичу питања демократије, људских права, медијске писмености, вршњачког насиља. Тако сам  десет година водила секцију Клуб за Уједињене нације која је имала за циљ промоцију демократије, људских права и духа толеранције, а уз то сам организовала и бројне манифестације поводом међународних празника проглашених од стране Уједињених нација. Четврту годину за редом ментор сам секције Клуб за културну акцију која се бави промовисањем културних и уметничких вредности, богатством културних различитости и упознавањем културних феномена. У том циљу, организовали смо трибину Друштвени значај Вудстока у сарадњи са Филозофским факултетом у Нишу, обележили 100 година од издања прве џез плоче, одржали концерт Tribute to music stars (посвећен преминулим музичарима Дејвид Боувију, Леонарду Коену, Принсу, Џефу Баклију, Крису Корнелу),  представили кубанску и афричку културу, обележили Светски дан плеса и још много тога.  Све у свему, занимање наставника социологије у средњој школи обједињује улоге педагога, психолога, координатора, ментора, лидера и многе друге. Можда звучи нескромно, али за социологе се слободно може рећи да су „људи ренесансе“, јер поседују бројне вештине и огромно знање, што је, сматрам, аргумент више да као пуноправни чланови буду укључени у рад  стручне службе у свим школама.

На самом крају, препоручила бих студије социологије свима онима који воле социологију, којима је љубав главни покретач у животу и који не могу да раде оно што не воле, а притом су довољно храбри да живе у складу са собом и боре се за своје место у времену које „баш не воли социологе јер негују критичку мисао“. Рекла бих да су то предуслови за један поштен живот према себи. Срећно!

 Студије социологије , наставник социологије , настава социологије у средњој школи ,

Коментари

Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.

Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.