Недавно сам прочитала виц: „Шта би се десило када би нестали сви социолози на свету? – Апсолутно ништа!“ Грррр. Некада ми је један од највећих извора фрустрација, што је случај и код других социолога које познајем, то што велики број људи нема благу представу шта представља социологија као наука и какав допринос могу дати социолози. Зато ме и не изненађује што ме веома често, када упознам нове људе, они питају како сам се одлучила да студирам БАШ социологију. Истина је да се то десило сасвим случајно, јер мој први избор је била англистика. Велика конкуренција и (за мене и моју породицу тада) висока школарина, упутили су ме, наредне године, на мој други избор студија. Не, ни тада нисам размишљала о социологији. Други избор је била економија. Уследила је припрема за пријемни испит која је подразумевала полагање два предмета по избору, а с обзиром на то да сам претходно завршила средњу медицинску школу, одабир је пао на једина два општа предмета у понуди разноразних стручних – социологију и математику. Међутим, месец дана пре полагања пријемног изашао је Информатор Економског факултета у коме сазнајем да као ђак медицинске школе морам да полажем и разлику у испитима да бих уопште могла да конкуришем. Премало времена, страх да не изгубим још једну годину и само две године математике у средњој одвели су ме до врата Филозофског факултета и штанда за пријаву за пријемни на Департману за социологију. У почетку нисам озбиљно ни разматрала студирање социологије, јер никад нисам чула да је ико у мом окружењу постао социолог. Шта је то социолог? Ко је социолог? Ово ми је био само начин да не губим годину док размислим на који бих факултет могла да се пребацим. Међутим, предавање за предавањем, књига за књигом, испит за испитом, схватила сам да је социологија моја права љубав и на крају уписала и докторске студије. Гледајући како се све одвијало, рекла бих да је социологија нашла свој пут до мене.
Данас радим као доцент на Машинском факултету. Међутим, посао социолога није само рад у настави. Као социолог радила сам на бројним пројектима, упознала се са огромним бројем тема, путовала, учествовала на многим конференцијама, упознала фантастичне, бриљантне људе.
Могу слободно да кажем да имам прилично добар посао. Можда је најважнији аспект који чини мој посао тако добрим то што имам аутономију у раду. Осећај аутономије на послу доприноси осећају самопоштовања, као и осећају среће и задовољства. У току студирања радила сам неколико послова с мало аутономије. На тим пословима све је било унапред одређено или би одлуке доносио послодавац, није било могућности за икакво самостално одлучивање (нити било какво коришћење мозга, by the way). Због тога сам се често осећала као да немам контролу над сопственим животом, била врло несрећна и мрзела посао који сам радила. Садашњи посао ми, поред аутономије, даје и задовољство коришћења ума. Свакодневно користим своје вештине и знања, а рад никад није досадан. Стално читам нове књиге, долазим у додир са новим идејама и разговарам с другим људима које занимају исте теме.
С обзиром на то да је финансијски аспект данас један од битнијих при избору будуће професије, морам да истакнем да иако се мало људи икад обогати радећи као социолог, прилике за зараду нису за потцењивање, поготову када се особа отвори ка приликама које се нуде, те искористи своје вештине на најбољи могући начин. Често чујем да кажу за социологе: „Бавиш се свиме, али у ничему ниси стручњак“. Није баш тако. Социологија је врло широко поље које омогућава да се испрате бројна интересовања. Бавиш се свиме, познајеш доста тога, али можеш и да се специјализујеш за једну или више области, све у зависности од афинитета.
Социологија нас оспособљава да се бавимо и другим професијама које укључују рад са људима или подацима. Многи социолози раде у маркетингу, у области људских ресурса, баве се новинарством, креирањем јавних политика, лобирањем, образовањем, статистиком…. Реално, ко ће боље да ради ове послове од особе која је обучена да разуме друштво и начин на који се одвијају промене у њему, начине на који функционишу групе и масе, особе која зна да прикупи и анализира податке?! Моја колегиница, социолог, са којом често сарађујем, ради од куће као статистичар неколико дана недељно и зарађује прилично добро за наше услове. Уједно, има пуно слободног времена јер може да организује своје време како жели. Причи о финасијском аспекту професије социолог, морала бих да додам и скорашње сазнање које је и мене изненадило – основна плата (значи, без додатака, ангажовања на пројектима и слично) универзитетског професора социологије у Швајцарској се креће око 25 000 евра месечно! Узмите секунд да вам то слегне. Да, истина је. Слободно проверите.
Наравно, у причи о професији социолог не би се смело сметнути с ума и духовно богатство које је прати. Социологија је врло занимљива и изузетно разнолика дисциплина и сазнања која нуди могу бити од кориси у свакодневном животу. Она нас обогаћује једним изузетним алатом – социолошком имагинацијом, вештином која је важна у било којој ситуацији. Социолошка машта помаже да разумемо зашто је и како неко друштво изграђено, зашто има одређену структуру, зашто се и под којим околностима дешавају промене, а зашто су, са друге стране, неке ствари постојане. Помаже да разумемо шта чини морал, друштвене норме, системе веровања, улоге у дрштву, те зашто и на који начин се они разликују од друштва до друштва. Омогућава да разумемо начин на који се формирају друштвене групе и начин на који оне функционишу, што је корисно јер смо и сами неминовно припадници најразличитијих друштвених група. Социологија пружа ширу слику света у којем живимо и увид у то на који начин смо сви под утицајем огромног броја спољашњих фактора, али и у разумевање снаге људског потенцијала.
Чињеница је, дакле, да социолог може и да зна да ради свуда и свашта! Међутим, није довољно само студирати, већ, као и када је у питању било која професија у савременом добу, морате да се отворите ка свету, ка новинама, да усвојите и развијате различите вештине, непрестано се усавршавате и искористите прилике које се нуде.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
