Jeste li se ikada zapitali kako će naša planeta izgledati za nekoliko decenija? Da li će život na njoj biti moguć s obzirom na alarmantni nivo zagađenosti koji već danas beležimo? Postoji li rešenje za izloženi problem?
Sve je više gradova, automobila i fabrika, a sve manje zelenila i vode – činjenice su koje zabrinjavaju svakog od nas. Naše okruženje i ponašanje imaju direktan uticaj na opstanak čovečanstva na ovoj planeti, a to nas tera da se suočimo sa sve brojnijim izazovima. Jedan od njih je problem visokih letnjih temperatura, što je posledica nedostatka zelenila koje bi hladilo atmosferu. Sve veće količine betona i asfalta koje imamo zadržavaju toplotu na zemlji i teraju nas da se suočavamo sa bržim porastom temperature, iako to predstavlja ozbiljnu pretnju po naše zdravlje i životnu sredinu. Odričemo se prirode, kako bismo se urbanizovali, a time u stvari pravimo dugoročne probleme sa kojima ćemo se u budućnosti boriti.
Međutim, ako bismo uspeli da spojimo ubrzani način života, koji karakteriše moderno doba, sa prirodom koja je naše prirodno stanište, mogli bismo da pronađemo rešenje za ove velike izazove. Da li postoji primer uspešne sinergije između ljudi i prirode u 21. veku? Singapur nam, kao Uneskov kreativni grad, daje nadu da je to moguće.
Kao grad-država suočen s mnogim izazovima, poput nedostatka prirodnih resursa i malog ekonomskog tržišta, Singapur je uspeo da izgradi svoj jedinstveni model funkcionisanja u svim aspektima upravljanja, uključujući obrazovanje, zdravstvo i transport, sa vizijom za stvaranje bolje budućnosti, prema Design Singapore Council-u. Pridruživanje Uneskovoj mreži kreativnih gradova 2015. godine, zajedno sa rangiranjem na 9. mesto najkreativnijih zemalja prema Globalnom indeksu kreativnosti, predstavlja vrhunac dostignuća Singapura.
Borba Singapura kroz istoriju
Singapur, nazvan i Lavlji grad, predstavlja grad-državu koja se nalazi u jugoistočnoj Aziji i smatra se jednim od najluksuznijih destinacija na planeti. Ovaj grad se razvio iz malog mesta u ogroman metropolitanski centar i to zahvaljujući velikim ekonomskim uspesima koje je vremenom postigao. Ovaj status je razvijao vekovima, a ključni faktor u podizanju ove zemlje iz pepela je kvalitetno obrazovanje stanovništva koje je usmereno ka kreativnom razmišljanju, ali i delovanju.
Stanovništvo u Singapuru je raznoliko, o čemu govori i Šćepanski (Kallie Szczepanski) u svom radu. On kaže da su mnogi stanovnici Singapura, od gotovo 6 miliona, rođeni u inostranstvu, dok su ostali gosti ili stalni stanovnici. Najbrojniji među njima su Kinezi, Maležani i Indijci (Szczepanski, 2023). Multikulturalnost je donela raznolike ideje, koje su urodile plodom i od Singapura napravile idealan grad za život.
U svom delu „Singapur kao kreativni grad u globalizaciji“, Kavasaki (Kenichi Kawasaki) objašnjava da je Singapur, pre nego što je bio pod britanskom vlašću, bio mali tropski vrt na vrhu Malajskog poluostrva. Nakon što se odvojio od Malezije, suočio se sa tri velike ekonomske krize, a tek nakon 1990-ih godina počeo je da se osamostaljuje kao grad-država i da doživljava stabilan ekonomski rast (Kawasaki, 2013:33).
Kreativne industrije u Singapuru: umetnost, dizajn i arhitektura
Svesni neizbežne činjenice da će do 2050. godine u gradovima životi preko 70% stanovnika planete, stručnjaci za dizajn i arhitekturu u Singapuru su shvatili da moraju uraditi nešto revolucionarno. Preveliko zagađenje i gustina naseljenosti učinili su gradsku sredinu nezdravom za život, sa sve manje prostora za prirodu. Moralo se naći neko rešenje, a čini se da je Singapur prvi grad koji je uspeo da savršeno spoji urbani život i zelenilo.
Zelena gradnja je inovativna ideja koju su Singapurci sproveli u delo. Konstruisane su urbane zgrade moderne arhitekture koje obiluju zelenilom, održavajući na taj način kiseonik i stabilnu temperaturu u okolini. Na ovaj način, ljudi mogu da žive u velikim metropolama i da i dalje održavaju svoju vezu sa prirodom. Zelene zgrade, same po sebi, imaju mnogo prednosti, uključujući energetsku efikasnost, manju potrošnju vode i bolji kvalitet vazduha. Ukoliko bi bilo više zelenih zgrada, uštedeo bi se i novac koji bi se inače trošio za pribavljanje obnovljivih resursa.
Singapur je stvorio inovativan i kvalitetan način gradnje koji se već godinama koristi. Stavljanje prirode u samo srce zgrade doprinelo je i poboljšanju zdravlja ljudi koji se u njima nalaze. Takođe, zelene zgrade imaju i estetsku vrednost, te se ljudi osećaju prijatnije kada prolaze pored njih, smanjuje im se stres i anksioznost. Osim toga, ovo nije oporavak samo za ljude, već je i korak ka obnovi prirodnih staništa koja su potrebna i mnogim životinjama.
Previše smo se odrekli zelenila zarad lepših i viših zgrada koje krase velike svetske metropole, a danas, kroz globalno zagrevanje, plaćamo cenu za to. Međutim, Singapur se pokazao kao lider u obnovi prirode na kreativan način time što ju je ponovo vratio u gradove. Velika je razlika između brzine i stresa koje nam daje grad i mira koji nam pruža priroda. Singapur je, ipak, pokazao da se možemo prilagoditi brzom načinu života kroz obnavljanje prirode.
Kreativnost na delu
Iako veliki broj zgrada, novih i starih, sledi novu politiku dizajna i arhitekture, postoje pojedine znamenitosti koje su postale simbol Singapura i njegove odlučnosti da postane zelena metropola. Među njima se ističu:
- Solarno drveće – impresivna arhitektonska konstrukcija od 18 stabala visokih 50 metara, koja savršeno oslikavaju filozofiju gradnje ovog grada. Visoka „stabla“ ukrašena zelenilom i biljkama služe Singapuru u produkciji kiseonika i smanjenju zagađenosti. Osim zadivljujuće estetike kojoj se mnogi turisti dive, ova građevina ima još jednu izvanrednu funkciju. Metalne šipke koje se obavijaju preko stabla do vrha prikupljaju solarnu energiju koju skladište i koriste za osvetljavanje grada noću. Ovakav sistem štedi velike količine energije i doprinosi čuvanju prirode.
- Neboder – ranije je zbog velike gustine naseljenosti i velikog broja zgrada, pronalaženje mesta za zelenilo bila gotovo nemoguća misija. Međutim, sada možete uživati u prirodi čak i ako se nalazite visoko iznad tla. Zelena oaza na nebu je jedna od popularnijih lokacija, ne samo za turiste, već i ljude koji žive u Singapuru. Toranj CapitaSpring ima staklenu i aluminijumsku fasadu u kojoj postoje biljke koje rastu visoko iznad zemlje. Ljudi koji rade u ovoj, ali i drugim zgradama, mogu liftovima doći do ove oaze i prošetati baštenskim stazama, sedeti na klupama i to kroz četiri sprata obogaćena tropskom florom. Na ovom mestu, takođe, postoji i farma, koja povrćem i ostalim namirnicama snabdeva restorane u zgradi.
- Marina Bay – luksuzno odmaralište koje se nalazi na obali Marina Bay-a otvoreno je 2011. godine, kada je smatrano i najskupljim kompleksom kazina na svetu. Kompleks karakterišu tri zgrade povezane mostom koji se nalazi na samom vrhu. Ovaj rezort građen je sa ciljem poboljšanja ekonomske situacije Singapura, u čemu je i uspeo. Zbog svog kreativnog i nesvakidašnjeg izgleda privukao je i mnoge turiste, što je znatno poboljšalo i turističku potencijal ovog mesta.
Pored ovih građevina, mnoge druge stambene zgrade, tržni centri, pozornice i ulice kojima se svakodnevno prolazi ispunjene su zelenilom. Istraživanja su pokazala da ovo ima samo pozitivne efekte što dovodi do pitanja – zašto ostale zemlje ne slede ovaj primer i ne ubrzaju proces zelene gradnje. Odgovori mogu biti različiti, recimo različito postavljeni prioriteti, finansijska ograničenja, nedostatak tehničkog kapaciteta, ali i nedovoljno razvijena svest ljudi važnosti zelene gradnje.
Singapur kao inspiracija za budućnost
Zahvaljujući svojim inovativnim pristupima, Singapur je postao kreativni grad prema kriterijumima Uneska, a samim tim i uzor ostalim zemljama koje bi trebalo da krenu istim putem zelene gradnje. Međutim, iako je napredak nauke, tehnologije i kulture važan za razvoj kako urbanih, tako i ruralnih sredina, ne smemo zaboraviti na prirodu. Zato je zelena gradnja dugoročno rešenje za probleme koje smo decenijama pravili i ignorisali.
Ključna prednost zelene gradnje je što podstiče svest o važnosti očuvanja prirode. Kako gradovi postaju zeleniji, ljudi postaju svesniji potrebe za životnom sredinom i počinju da deluju u skladu sa tim. Singapur je postao lider zelene gradnje, jer je pokrenuo ovaj trend i postao izvor inspiracije drugima.
Važno je da se prepoznaju beneficije zelene gradnje i da nastavimo da je razvijamo. Moramo biti svesni da zelena gradnja nije samo način konstrukcija zgrada, već i način života koji omogućava da gradovi i priroda žive u harmoniji.
Literatura:
1. Szczepanski, K. (2023). Singapur – činjenice i istorija. EFerrit. Posećeno: 7.5.2023. Dostupno na: https://bs.eferrit.com/singapur-cinjenice-i-istorija/
2. Kawasaki, K. (2013). Singapore as a Creative City in Globalisation: Cultural Policies and New Cosmopolitanisms. Journal of Global Media Studies, 12, 31-34. Posećeno: 7.5.2023. Dostupno na: http://repo.komazawa-u.ac.jp/opac/repository/all/33517/rgm012-02-kawasaki.pdf
3. Design Singapore Council. Singapore, UNESCO Creative City of Design. Singapore. Posećeno: 7.5.2023. Dostupno na: https://designsingapore.org/about-us/unesco-creative-city-of-design/
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
