Да ли смо пре 15 година знали и имали могућности да се припремамо за данас тако популарна и тражена занимања као што су SEO стручњак, стручњак за дигитални маркетинг, кризни менаџер, iOS и Android developer, односно програмер за мобилне апликације, па и инструктор зумбе?
Др Ранко Рајовић, директор организације Менса Србије каже да од 10 најтраженијих занимања у свету – њих седам или осам није постојало пре 10-ак година. Ово значи да је потребно припремати децу за занимања која још не постоје, не за она занимања која ће до краја њиховог школовања ишчезнути.
„Неписмени у XXI веку неће бити они који не знају читати и писати, него они који не знају учити, заборавити неприменљиво и научити ново“.
(Алвин Тофлер)
Питамо се – шта је задатак школе у овом случају?
Многи ће лако навести негативне карактеристике школе. Умеће да поброје њене мане и недостатке и то јесте први корак ка решавању проблема. Међутим, други корак у овом процесу јесте осмишљавање адекватних начина како да се исти реше. Овде застајемо. Овде се налази камен нашег спотицања који све време успешно заобилазимо, остављајући га неким „бољим“ временима и генерацијама. Да ли данашњи образовни систем, на адекватан начин и адекватним приступом, омогућава сигурни напредак на пољима животних области? Ко може дати одговор на ово питање?
Шта би, заправо био адекватан програм? Пре свега, он треба да буде флексибилан, а не круто дефинисан. Потребно је да буде у складу са актуелним дешавањима, такозваном, популарном културом, у смислу налажења везе између тих и садржаја образовања. Треба да постоји барем мало простора за измене, допуне и корекције, које ће се дешавати у ходу и у релацији са актуелном генерацијом. Не говоримо о томе да га треба сасвим препустити ученицима, већ истичемо динамичност истог. Треба слушати, уочавати према чему су усмерени афинитети ученика, шта их фрустрира, са којим проблемима се суочавају и која питања их подстичу на размишљање. Неопходно је чути њихове критике школе и уважити их на конструктиван начин. Треба их научити да мисле и размишљају унапред о последицама онога што раде.
Поред гласа ученика, у формирању курикулума треба уврстити и сугестије наставника и професора који обилују значајним искуством у раду. Који је циљ коме школа тежи? Треба из више углова и са више аспеката приступити обликовању овог сложеног система и не треба му приступити као коначној верзији. Не треба га ограничавати и не дозвољавати му даљи раст и промену. Треба га пустити да иде својим током.
„Креативност захтева храброст да се не држиш сигурности“.
(Ерих Фром)
Због чега школе гуше креативност ученика и непрестано их гурају у калупе како би на крају школовања сва деца личила једна на другу? Креативност је она која нам омогућава да се забављамо док истражујемо и стварамо нешто што још увек није виђено. Креативност у школама треба подстицати, а не гушити, што не значи да се само она треба уважавати. Међутим, за успешне људе је од велике важности и присвајање одговорности и правилно опхођење према обавезама. Само они одговорни и учени ће успети да искористе креативност за добробит свих.
Пустимо децу да буду креативна. Дозволимо им досаду, дозволимо им прилику и простор за самоистраживање и упознавање сопствених способности. Дозволимо им да буду креативни и омогућимо им да виде будућност, уместо што покушавамо да их заробимо у прошлости.
Да ли смо могли да предвидимо да ће друштвене мреже, за неке од нас, постати платформа на којој обављамо свој посао? (Уколико је то била истина коју смо спознали раније, због чега нисмо кориговали наставни курикулум на тај начин, како бисмо могли да образујемо децу за такав рад?) Дакле, радно тржиште се никада не може предвидети у потпуности. Из тог разлога, неопходно је припремити децу за несметано прилагођавање било каквој ситуацији, развити способност критичког мишљења, креативност и сналажљивост, али и самоувереност као кључну карактеристику за даљи напредак и развој личности. Говоримо о функционалном знању. Децу треба припремити за занимања будућности. Треба оставити простора за развој меких вештина које су, већ данас, неопходне за несметано професионално функционисање у оваквом друштву. Сав корпус знања који се налази изван оваквог оквира, односно, уколико је неприменљив, безначајан је.
Ко могу бити носиоци промена? Ми. Ми и остали млади нараштаји који би, једног дана, своју професионалну усмереност базирали на реформи школства.
Као закључну мисао свега овога, наводимо цитат Нелсона Хендерсона (мада је слична изрека постојала још у време Римске империје): „Прави смисао живота је садити дрвеће у чијој сенци знате да нећете седети“. У пренесеном значењу, прави смисао сопственог образовања и усавршавања јесте обезбедити боље услове надолазећим генерацијама. Учинимо да свет буде боље место од оног које смо затекли.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
