Rap Battle & Agon

Uvod

Hip hop[1] je subkultura i umetnički pokret koji je nastao tokom ranih 1970-ih u Bronksu (Njujork) kao odgovor na negativne efekte postindustrijskog pada, političkog diskursa i ekonomskih teškoća. Ljubiteljima hip hopa nije strana činjenica da je prvi izraz ove kulture bio DJ-ing, kome se odmah potom priključuje i rap. U nastavku planiram da istaknem ključne karakteristike rap battlea (deo hip hop indstrije), s jedne, i agona s druge strane, te rastumačim na koji način je rap spojiv sa antičkom Grčkom.

Rap Battle

Čime se odlikuje rap battle? Ovo je sukob izmedju dva čoveka (MC-ja) koja se nalaze na istom mestu kako bi odmerili svoje dijalektičke sposobnosti, te uvredili onog drugog na što dosetljiviji način, pritom poštujući zakone repa[2]. Prozvana strana se gotovo uvek oseti neugodno zbog „nepravde” koja je načinjena pogrdnim govorom o njima, pa ishod može ići u dva smera: da taj koji je „predmet” prozivke odustane (u gorem slučaju) ili da se kod istog javi još veća inspiracija za nastavkom battlea (ovo bi se smatralo boljim battleom, jer u 1. nema takmičenja). U „borbi” pobeđuje onaj čiji je izrečen sadržaj smisleniji, koherentniji, bolje uklopljen u rimu i u skladu sa ritmom. Tu je i publika, među kojom svaki pojedinac bodri svog favorita (i od koje zavisi krajnji sud).

Agon  ̶  sukob

Antička Grčka je u okviru svojih Gimnazijuma[3] izmedju ostalog imala i škole rvanja. Gimnazije i palaistrai mogli su se naći i u gradovima i u svetištima širom grčkog sveta. Kako kaže Reid[4]  ̶  nije slučajnost to što je nekoliko Platonovih dijaloga odigrano (postavljeno) upravo na prostoru namenjenom treningu, vežbi i sukobljavanju. Aktere antičkog Gimnazijuma sa učesnicima Platonovih dijaloga povezuje vežba i borba  ̶  s jedne strane imamo fizički sukob, a s druge verbalni, a sve u cilju poboljšanja veština i postizanja vrlina[5]. Grčki agon definiše se kao: sukob, zborište, takmičenje, borba, parnica, bojna igra. Agon se odnosi na fizičke, ali i verbalne sukobe, na dramske komade u kojima postoji rasprava između dva čoveka na sceni, dok hor (koji je podeljen na dva dela tako da svaka od dveju polovina prati jednog lika) upotpunjuje izvedbu i pojačava utisak koji se stvara kod gledalaca[6]. Uglavnom su u pitanju komedije.

Vratimo se rap battleu  ̶  kakve veze ima sve ovo?

Ne mislimo valjda da ljudi koji na sceni upiru prstom jedni u druge predstavljaju nekoga ko teži mudrosti ili nekoj od Platonovih vrlina[7]? Zapravo, nije to jedina stvar koja povezuje antičku Grčku sa krajem prethodnog veka. Ono što sam imala na umu je, verujem, već naslutljivo. Ipak, kako bi linija (koja spaja ova dva perioda) bila sasvim očigledna, uzećemo kao primer poznatog repera Eminema[8] i battleove koji su predstavljeni u filmu „8 Mile”[9]  ̶  konkretno jednu od poslednjih scena, u kojoj Eminem napokon prevazilazi blokade i nastavlja rap battle[10].

Osim onoga što je već očigledno  ̶  da i u agonu i u rap battleu postoji verbalni sukob izmedju dvoje ljudi, kao i da publika koja reaguje na govor repera na sceni podseća na hor koji prati i „pojačava” ono šta glumci govore na pozorišnoj sceni u staroj Grčkoj; U naznačenoj sceni upadljiva je i činjenica da Eminem na nastupu ispoljava svoju težnju ka usavršavanju veštine repovanja, ne teži pobedi (što u jednom trenutku i sȃm izgovara), niti radi to zbog novca, počasti ili slave. Takođe, ono što Eminem radi ne tiče se isključivo upiranja prsta ka slabostima konkurenata. Naime, on i sebe pozicionira na mesto onoga ko može biti predmet sopstvene prozivke. Međutim, ako mislite da on to radi iz samosažaljenja ili slabosti  ̶  niste ga dobro shvatili; on vešto koristi govor o svojim slabostima kao priliku za pokazivanje umeća u baratanju rečima, istovremeno oduzimajući prostora (tj. teme) suprotstavljenim reperima. Sve ovo predstavlja odlike dobrog rap battlea.

Šta radi Sokrat?

Sokrat je večiti tragač za istinom i metonim za mudrost, iako često predstavlja sebe kao nekoga ko zna manje od svojih sagovornika, preuzimajući ulogu onoga ko postavlja pitanja. Postavljanje pitanja ne samo da predstavlja način da se kontroliše tok razgovora, već je i znak dominacije i intelektualne nadmoći[11]. Na ovaj način Sokrat sebi pribavlja prednost, jer navodi sagovornike da objašnjavaju sopstvene stavove, što kasnije koristi protiv njih. Pritom, on ne teži dijalektičkoj pobedi (radi pobede), već celu raspravu podređuje potrazi za istinom. Dalje, nije retkost da Sokrat u toku dijaloga razbesni sagovornike (a ukoliko ih time ne navede da nastave raspravu, oni se „predaju” nudeći različite izgovore i prepuštajući reč Sokratu). Diogen Laertije je pisao da je Sokratova žestokost u raspravama bila tolika da su „ljudi nasrtali na njega šakama ili su mu čupali kosu“[12], te se bes (kao pokretač dijalektičkog sukoba) prepoznaje  ̶  kako kod Eminema, tako i kod Sokrata.

At last

Prilikom Sokratovih razgovora sa sofistima, npr. sa Kaliklom[13], vidimo da Kalikle na početku razgovora definiše pravednost na način koji on smatra ispravnim (ono što ide u korist jačem, boljem, bržem itd.). Uz Sokratovu intervenciju, Kalikle menja sopstvene definicije, da bi na samom kraju (njihovog dijaloga) Kalikle napustio Sokrata, ne uspevši da se izbori sa njegovim prigovorima na definicije koje Kalikle daje za tražene termine. Sličan prizor možemo da vidimo u sceni na koju se odnosi fusnota 10, a koja prilično verodostojno opisuje odnose i pravila koja važe u rap battleovima, generalno. Jedna od sukobljenih strana će se povući (ili će ostati u senci one druge) i to će uvek biti ona strana koja je težila pobedi radi slave (prepoznaje se prema tome šta govori), koja nije iskreno u rap priči (prepoznaje se po tome kako govori) i koja se ne poistovećuje sa onim što govori (ovo se oseća).

Poenta čitavog ovog žanra je izražavanje bunta na beskompromisan i žestok način. Njegova realističnost se ogleda u tome što nema ulepšavanja stvarnosti, a upravo tako možemo opisati i Sokratov način vođenja dijaloga.

[1] Hip hop kultura uključuje DJ-ing, „rapping”, stvaranje grafita („graffiti art”) i brejkdensing (poznat i pod nazivom „b-boying”/„b-girling”). Sve njih spaja iskazivanje jakih emocija i potreba za izražavanjem sopstvene kreativnosti.

[2] Pod izrazom „zakoni repa” se misli na konvencije koje postoje među ljudima, a tiču se toga šta je dobar battle. MC može da napiše tekst pre battlea, ali niko ga ne bi cenio kada bi izašao na binu s papirom. Uglavnom veće poštovanje uživa onaj koji je u stanju da, prateći ritam i rimujući, u trenutku ispriča smisleniju priču. Ta priča bi trebalo da ima provokativni ton, a provokacije su uglavnom upućene „protivniku”. Postoje i druge konvencije npr. nikome nije zanimljivo kada je u borbi jedan neuporedivo bolji od drugoga, pa se tako vremenom bolji izdvajaju i međusobno sukobljavaju; ograničenost vremenom, nekada i temom i sl.

[3] gr. „γυμνάσιον”  ̶  vežbalište, gimnastička škola, prostor namenjen sportskim aktivnostima i borbama

[4] Reid Heather „Plato’s Gymnastic Dialogues” https://www.researchgate.net/publication/348912737_Plato's_Gymnastic_Dialogues

[5] gr. arete, Platon definiše čuvene 4 vrline: mudrost, hrabrost, umerenost, pravičnost (+ 5. pobožnost)

[6] https://sh.wikipedia.org/wiki/Agon_(drama)

[7] Vidi fusnotu 5

[8] reper i producent, poreklom iz Detroita; svoj vrhunac repovanja pokazao u pesmi „Rap God” sa 1560 izgovorenih reči za 6:04 minuta (u proseku 4.28 reči u sekundi), čime se upisao u Ginisovu knjigu rekorda

[9] Film iz 2002. godine, biografija prethodno pomenutog repera

[10] Vidi https://www.youtube.com/watch?v=qJOJO_EoqfE

[11] Irarrázabal Manuela „Anger and agon in Socrates’ philosophy” https://www.academia.edu/35297599/Anger_and_agon_in_Socrates_Philosophy.pdf

[12] Laertije, Diogen „Život i mišljenja istaknutih filozofa 2.21”

[13] Platon „Gorgija”

 rap , hiphop , Eminem , Film , agon , Sokrat ,

Видео прилог

Коментари

Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.

Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.