Језици и лингвистика

СВЕТИ ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ – СЛОВЕНСКИ УЧИТЕЉИ И ПРОСВЕТИТЕЉИ

Фото галерија Коментари
674 речи, ~3 минута читања

0%

Свети Ћирило и Методије /

Чини се не случајно, Филозофски факултет у Нишу налази се у улици која носи име Солунске браће Константина Филозофа (у монаштву названог Ћирило) и Методија.

За име Ћирила и Методија везује се настанак старословенског језика – најстаријег књижевног језика свих Словена. Просветитељски рад Ћирила и Методија међу Словенима започет је 863. године у Моравској, на просторима данашње Чешке. На молбу моравског кнеза Растислава византијски цар Михајло одговорио је слањем словенских учитеља да хришћанство шире на словенском језику. Словенски учитељи Ћирило и Методије били су Грци пореклом, из Солуна, али је у време у којем су одрастали и живели у околини Солуна живео велики број Словена, па се сматра да су добро познавали словенски језик. Пре поласка у Моравску требало је превести богослужбене књиге како би се хришћанство проповедало на словенском језику. Међутим, Словени нису имали своје писмо. Прво словенско писмо – глагољицу – створио је Ћирило пре поласка у Моравску. Назив глагољице потиче од речи глаголати, што значи „говорити”. Језик на који су преведене богослужбене књиге у писаним изворима IX и X века називао се словенски, док термин који данас употребљавамо – старословенски – потиче из XIX века од руске лингвистичке школе.

За време мисије у Моравској Браћа су била у посети Риму, када је папа Хадријан II дозволио да наставе богослужење на словенском језику. Милорад Павић је тај догађај у Хазарском речнику описао на следећи начин:

 „Са следбеницима и ученицима браћа су 867. године кренула на једно од оних путовања где је сваки корак слово, свака путања реченица, а сваки застој број у великој књизи. У Венецији су 867. ушли у нову расправу с тројезичницима, а потом су стигли у Рим где је папа Хадријан II прихватио учење солунске браће као исправно и рукоположио словенске ученике у цркви Св. Петра. Тамо је том приликом појана словенска литургија на језику који тек што је био укроћен и са балканских ширина сапет допремљен у престоницу света као животињица у кавезу глагољских писмена.”

Међутим, за време боравка у Риму Ћирило се разболео и умро. Методије је наставио започету мисију, али после његове смрти настали су неповољни услови за даљи рад ученика Ћирила и Методија у Моравској. Њихови ученици су затварани у тамнице, били су злостављани и протеривани. Део ученика Ћирила и Методија који су протерани формирао је на простору Балкана два центра, где је наставила да се негује ћирилометодијевска традиција. На Охриду се неговала глагољска писменост, док је у Преславу (у Бугарској) дошло до стварања новог писма – ћирилице, која се затим проширила и на наше просторе. У част састављача првог словенског писма друго словенско писмо добило је назив ћирилица. Да је неко време ипак било глагољске писмености на нашим просторима, сведочи Маријино четворојеванђеље из XI века, старословенски глагољски споменик у коме се могу наћи одређене особине српског језика ондашњег времена. Из истог века потичу Гршковићев и Михановићев одломак (који заправо представља два листа Маријиног четворојевађеља), који су такође писани старословенским језиком и глагољицом са неким цртама српског народног језика. Са наших простора из XI века потиче и Темнићки натпис, старословенски ћирилички текст који садржи десет имена четрдесет севастијских мученика.

О почецима словенске писмености веома нам је значајна филолошка расправа О писменима Црнорисца Храбра, чији нам идентитет није познат, али је вероватно био један од ученика Ћирила и Методија. Он је записао:

„Ако упиташ књижевнике грчке говорећи, ко вам је слова сачинио или Библију превео или у које време, – то ретки од њих знају. Ако ли упиташ словенске књижевнике говорећи, ко вам је писмена сачинио или Библију превео, – то сви знају и одговоривши кажу: свети Константин Философ, он нам слова сачини и Библију преведе – и Методије, брат његов, јер су још живи који су их видели” (Петар Ђорђић, Историја српске ћирилице).

О значају рада Ћирила и Методија за словенски свет говори чињеница да се код многих словенских народа 24. мај, празник Светог Ћирила и Методија, прославља и као Дан словенске писмености. Године 2018, на 1155 година од моравске мисије, годишњицу словенске писмености пригодном свечаном академијом обележио је и наш факултет и на тај начин одао почаст животу и раду Ћирила и Методија.

 

Ћирило и Методије , почеци словенске писмености , старословенски језик , глагољица , ћирилица , Маријино четворојеванђеље , Темнићки натпис ,

Фото галерија

Коментари



Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.


Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.


600/600