Два великана српске културне, књижевне и језичке прошлости рођена су у новембру месецу – Вук Караџић (Тршић, 6. 11. 1787) и Петар II Петровић Његош (Цетиње, 13. 11. 1813). У науци се до сада често расправљало, између осталог, и о њиховом међусобном односу. Уколико се у обзир узме оно што је сачувано из њихове узајамне преписке, може се са великом сигурношћу рећи да је између Вука и Његоша владало, пре свега, међусобно поштовање и уважавање.
Највише пажње у погледу разматрања њиховог односа привлачило је, међутим, питање у којој мери је Његош прихватио Вукову реформисану ћирилицу. Познато је да је Његошево чувено дело Горски вијенац штампано 1847. године старом графијом уз примену и етимолошког и фонетског правописа. У рукопису Горског вијенца (сачуваном од 1. до 1528. стиха од укупно 2819 стихова), као и у првом штампаном издању, Његош је употребио, заправо, грађанску азбуку, садржану у Српском буквару, штампаном на Цетињу 1836. године, укључујући и обележавање фонема /ћ/, /ђ/ и /џ/ графемама <ћ>, <ђ> и <џ>, а што је предвиђено и азбучном реформом Вука Караџића још 1818. године. Истини за вољу, постоји податак да је Његош још 1828. године употребљавао графему <ђ>, те је сасвим оправдано питање од када је Његош употребљавао и писао графеме <ћ>, <ђ> и <џ> по принципима Вукове реформисане ћирилице. Присуство мајускулног <Ј> за означавање сугласника /ј/ у групи [јо], чега нема у рукопису Горског вијенца, већ искључиво у штампаном издању, мора се везивати, такође, према мишљењу А. Младеновића, за Вукову азбучну реформу јер је он први почео у штампаним делима употребљавати графеме <ј, Ј>. Мајускулно <Ј>, међутим, које Његош ниједном није употребио у рукопису Горског вијенца, накнадна је интервенција, унета, највероватније, руком Његошевом првог помоћника Милорада Медаковића.
Са каквим поштовањем се Вук односио према Његошу сведочи и чињеница да је у дну преписа последњег писма које му је Његош послао, записао следеће: „Ово je цијело писмо владика писао својем [!] руком (6 дана прије своје смрти)”. Очигледно да Његошев начин писање није утицао на драгоценост поседовања Његошевог рукописа. Вест о Његошевој смрти дубоко је потресла и Вукову кћер Мину, која је у писму своме брату записала и ове речи: „Да je oвај човјек, који je, попут прашумског дрвета, по величини, љепоти и снази премашивао своје савременике – постао плијеном трулежи у цвијету свога живота, озбиљна je опомена о пролазности свега земаљског, али нарочито о кратковјечности човјека”.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
