[…] Лексема корона није нова, али у свакодневни говор она сада улази у новом контексту, тј. са новим значењем. У српском језику ова лексема постоји као одредница у стандардним речницима. Тако је у Речнику српскохрватског књижевног језика забележено пет значења[1], а слично је и у Речнику српског језика[2]. […]

3.2. Реч корона, како показује грађа, не само што је успела да се удоми у српски језички систем са новим значењем већ је на различите начине знатно увећала своју нову породицу. Уз једну заједничку, светску невољу која нас је задесила, јавила су се два основна лика – корона и ковид. Овај други лик настао је комбинацијом трију лексема: корона, вирус и болест (енглески disease). Уз облик ковид често је ишао и број 19, будући да се претпоставља да је то година његове појаве, односно његовог масовног ширења. Ови термини су у врло кратком року постали део активног вокабулара свих говорника (и вероватно готово свих језика). За њима су се убрзо јавиле и бројне изведенице, сложенице и изрази и постали део свакодневне комуникације међу људима.

3.3. К о р о н а. Термин корона (у преводу круна[3]) као назив за овај новооткривени вирус настао је на основу изгледа самог вируса. Према ономе што се у свакодневној комуникацији чује и употребљава, овај термин може се посматрати као основни назив и вируса и болести настале уласком овог вируса у организам. Такав облик, уз назив за сам вирус, ушао је у српски језички систем и као назив за стање настало као последица деловања тог вируса на људски организам. О томе сведоче сви прикупљени примери. Тако исказ „Признао да је имао корону“ (Курир 29. 5. 2020) може значити да је признао да у себи има овај вирус или да се разболео под дејством овог вируса, а слично је и са примером „Уопште се није помињала корона ...“ (Новости 11. 5. 2020), одакле није јасно да ли се није помињао вирус или болест и сл. Наравно, ваља имати у виду да су у питању узрочно-последични односи, те су оваква питања излишна – ако неко има вирус, готово је сигурно да има и болест без обзира на то хоће ли се она испољити у лакшем или тежем облику.

3.3.2. К о в и д. Лексема ковид[4] представља кованицу насталу из споја делова речи корона, вирус и болест (енглески disease) – ко-ви-д, чему је често додата и бројка 19. Овако настала лексема требало би да послужи као термин за назив болести изазване дејством вируса корона. Међутим, будући да су се у кратком року појавиле две дотле ширем слоју непознате лексеме за једну невољу која је снашла свет, као да није било довољно времена да се разлуче ова два термина – и медији и обичан свет у свакодневном општењу почели су их користити синонимно и за болест и за узрочника те болести. […]

3.3.3. Н о в о н а с т а л и с п о ј е в и (са корона или ковид). О језичкој агресивности ових лексема сведоче бројни новонастали облици – изведенице, сложенице, полусложенице или синтагматски спојеви. Истина, из усменог говора се не може увек знати када је у питању синтагма, а када полусложеница или композит – то је видљиво у писаном језику, под условом да је „писац“ имао добар осећај за те нијансе, што није увек било могуће, о чему често сведоче две варијанте у истом тексту.

3.3.3.1. И з в е д е н и ц е. У Речнику појмова из периода епидемије ковида јављају се релативно бројне изведенице: ковидаш, коронарац, коронац, коронашица, ковидација, коронација, коронача и коронизација[5]. У мојој грађи није било речи насталих деривацијом.[6]

3.3..3.2. С л о ж е н и ц е. Систем се проширио стварањем сложеница. Оне су настале спајањем лексеме корона или дела лексеме ковид (ков) и неке друге речи или дела друге речи.

У Речнику појмова из периода епидемије ковида налазе се: коронафобија, корономанија, коронтин и ковидиот[7]. У мојој грађи су се нашла само три композита (ковидиот, Ђоковид и коваксин):

Какав ковидиот: ушао у продавницу без маске, Како препознати „ковидиота”? на светској ранг листи Ковидиота; награду за „Ковидиота“ године; прогласио је најбољег тенисера света Новака Ђоковића за "ковидиота" године; прогласио је Нејмара за ковидиота[8] дана итд.

Новак је Ђоковид-19.

Појава лексеме ковидиот сматра се резултатом глобализације.

3.3.3.3. П о л у с л о ж е н и ц е: Овај творбени модел обавезно припада писаном језику, будући да је изговор ове речи са цртицом немогуће разлучити од изговора двеју речи.

3.3.3.3.1. Проглашавајући Црну Гору за корона-фри; Црна Гора себе проглашава корона-фри државом; Имамо најбољу „корона-кореогра-фију“; Реакције других земаља на пандемију назвао је „корона-психозом“ итд.

3.3.3.3.2. Бројније су полусложенице са лексемом ковид, чему доприноси фреквентност употребе таквих модела:

Да не би ушли у ковид-амбуланте и били у контакту; Динамика затварања ковид-болница; Кроз нашу ковид-болницу прошло је око 90; У КОВИД-болници у Лесковцу; Са симптомима ковид-инфекције; На пијацама у Италији уведено ново занимање – ковид-менаџер; Могућност увођења ковид-пасоша; Ковид-пасоши улазе на мала врата; Отпустити све ковид-пацијенте; Ковид-пацијенти на одељењу; Из ковид-система излази и Општа болница; изласка из ковид-система итд.

Очигледно је да овакав творбени модел наилази на погодно тле и да ће се јавити велики број оваквих комбинација, мада у Речнику појмова из периода епидемије ковида таквих творбених модела нема.

3.3.3.4. С и н т а г м а т с к и с п о ј е в и

Бројни су и различити синтагматски спојеви ових двеју (корона и ковид) и неких других речи.

3.3.3.4.1. Корона + именица:

Џон Изнер је решио да поздрави „корона браћу“; у оквиру своје корона дипломатије; на међународном такмичењу „Корона иновације“; Добили смо најбољу корона кореографију; Корона криза може да доведе до рата; Како паушалац подиже корона минималац; КОРОНА ПОШАСТ У ПРЕМИЈЕР ЛИГИ; У српским хотелима осмишљен КОРОНА прибор; Дневни корона радар; обавезно именовање лица – корона редара од стране одређених; Корона прогнозе за регион Србију; ушле су у црну корона зону и то забрињава; Тим освојио своју другу „корона титулу“; Шта значи „corona free“ и сл.

Овде се могу сврстати и модели типа: После ковида, посткорона синдром; започео посткоронско доба итд.

Ретки су трочлани модели: „Корона вирус дипломатија неће променити пут Србије“.

У Речнику појмова из периода епидемије ковида налазимо: корона време, корона журка, корона забава, корона закон, корона изазов, корона криза, корона лудило, корона мем, корона мере, корона обвезнице, корона парти, корона правила, корона профитер, корона режим и корона шопинг.

3.3.3.4.2. За сада се модел именица+корона није показао продуктивном: Усред „кризе корона“.

3.3.3.4.3. Ковид + именица:

Дезинфекција у ковид амбуланти у Дуваништу; Језива исповест доктора из ковид болнице; да се плата не смањује због „ковид боловања”; Добио је један Ковид контејнер; Фабрици: Ковид криза је зближила Србију и ЕУ; Ево која су задужења ковид (COVID) менаџера; Седморо пацијената примљено је на ковид одељења; припала је Ковид одељењу; бање излазе из ковид режима; ванредни ковид рок; Земун излази из ковид система; Када добијемо резултате ковид тестова итд.

У Речнику појмова из периода епидемије ковида налазе се само два примера овога типа: ковид амбуланта и ковид болница.

Јавиле су се и трочлане синтагме овога типа (ковид + придев + именица): ковид позитивних пацијената.

3.3.3.4.4.Именица + ковид

Пирот је добио контејнер Ковид; Обезбеђено је укупно 100 контејнера Ковид; Ускоро ће изаћи из статуса ковида (болница) итд.

И ово је обећавајуће фреквентан модел, те је појава нових очекивана.

О творбеној маштовитости сведочи пример ковид 81: Афера добила надмак „ковид 81“ (према богатом 81-годишњем морнару, који је донео и проширио вирус на острво Брач у Хрватској).

Извори и литература

Дневни лист Новости;

Дневни лист Данас;

Дневни лист Курир

Дневни лист Политика

http://covid19.rs Посећен 2. 2. 2021.

www.politika.rs Посећен 2. 2. 2021.

Станојчић, Поповић 2011: Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика српског језика, Београд: Завод за уџбенике.

РМС: Речник српскохрватског књижевног језика, књ. 1–3, Н. Сад – Загреб: Матица српска – Матица хрватска, 1967–1969, књ. 4–6, Нови Сад: Матица српска, 1971–1976.

РСЈ 2011: Речник српског језика, Нови Сад: Матица српска.

III

Blagus Bartolec, 2020: Goranka Blagus Bartolec „Jezik u doba korone“, Hrvatski jezik, vol. 7, br. 2, 2020, str. 30-32. https://hrcak.srce.hr Пос. 23.1. 2021.

http://www.isj.sanu.ac.rs Посећен 15. 2. 2021.

https://bif.rs'/2020/03 Посећен 20. 6. 2020.

https://jezikofil.rs Посећен 7. 6. 2020.

http://www.ossj.rs/odluke-i-saopstenja Посећен 20. 12. 2020.

http://www.nin.co.rs Посећен 23. 1. 2021.

https://svetovalnica.zrc-sazu.si Посећен 12. 2. 2021.

https://covid19.rs Посећен 2. 2. 2021.

http://jezik.hr/koronavirus. Посећен 3. 2. 2021.

[1] Тамо налазимо: 1. а. круна, венац. б. фиг.главна маса запаљене материје. 2. последњи овој,омотач који се за време помрачења Сунца види као венац. 3. златан сјај или круг око главе на сликама светаца, ореол, нимбус. 4. муз. знак изнад ноте који јој продужује трајање. 5. цркв. кат. Састанак свештеника једног црквеног котара.

[2] У овом речнику стоји: 1. астр. Спољни слој Сунчеве атмосфере, који се види као светао венац око Сунца за време његовог помрачења. 2. светао круг око главе светаца, ореол, нимбус. 3. муз. знак у облику полукруга и тачке који се ставља изнад или иcпoд ноте, паузе и дp . и означава продужетак тона, паузе.

[3] Можда посебну пажњу заслужује чињеница да се ова лексема готово не јавља у преводу – тек изузетно и то вероватно у гугловом преводу (164 корисника и 37 запослених заражено је круном у установи rs.n1info.com 16. 5. 2020).

[4] Овај лик заправо представља лексикализовану скраћеницу у српском језику.

[5] Значење ових и других надаље коришћених речи из овог речника може се наћи на сајту Института за српски језик САНУ.

[6] Заправо, јавио се облик са префиксоидом у саставу једног синтагматског модела (посткорона синдром).

[7] У Речнику појмова из периода епидемије ковида стоји да је ова лексема у синонимији са корона идиот, а У Политици се јавља синонимна форма вирус корона-идиоти којом се објашњава ужи појам „ковидиоти”.

[8] У вези са овом кованицом јавила су се и бројна тумачења (Спутник Србија, дневни лист Политика). Нешто шире тумачење стоји на сајту jezikofil.rs: „У последњих неколико дана у српски медијски (и интернет простор) усељава се и једна сасвим нова реч – ковидиот. Ковидиот означава особу која не зна, не разуме, не увиђа или не жели да зна за опасност од вируса ковид 2019. Истовремено, незнање прати и одређено понашање, другачи(је од препорученог: ковидиот не поштује мере дистанцирања, изолације, карантина, те тиме угрожава и себе и друге.“ „Реч је настала сливањем две речи: ковид (назив за болест коју изазива најновији мутирани вирус из породице коронавируса) и идиот“. Њихова су предвиђања и да ће ова новоскована реч постати интернационални неологизам, а томе у прилог иде чињеница да је „за врло кратко време, продрла у српски језик, али и у друге језике: засад је има у француском, немачком, италијанском, шпанском, турском, грчком, чешком…“.

 корона , ковид , језички систем ,

Коментари

Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.

Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.

УЛАЗАК КОРОНЕ У СРПСКИ ЈЕЗИЧКИ СИСТЕМ

0%

Садржај

О аутору

Коментари

Повезане теме

Теме