Како извући максимум из онлајн наставе?

Како остати фокусиран на градиво у тренутној ситуацији?

Када говоримо о тренутној ситуацији са корона вирусом када сви људи црпе последњи атом наде да ће већ једном проћи, схватамо да се то тренутно мало више продужило него што смо се надали. Сматрала сам да је ово нешто што ће јако брзо проћи, а свет и живот на какав смо навикли, ће се врло брзо вратити у нормалу. Није испало тако. Идемо даље. Сваког дана себи постављам питање: ''Како најбоље извући из ове ситуације и остати бар мало прибран?'' Донекле, дошла сам до одговора.

Схвативши да не могу да утичем на околности, дошла сам до закључка шта је оно на шта могу да утичем, а то је свакодневно учење и развијање себе. Знам, онлајн настава није ни приближна оној настави која се одвија уживо, у којој постоји потпуна интеракција са професорима, али ту смо где смо. Шта сада? Сада, треба да не одустанемо. Не треба одустати од испита, колоквијума, ма колико се некада овакав приступ рада чинио доста захтевним. Сматрам да увек можемо извући нешто добро из сваке ситуације, било да је она добра или лоша, јер када неко време прође, схватимо да то лоше што нам се догодило, догодило се да бисмо данас били ту где јесмо и какви јесмо.

Дакле, како заиста извући најбоље из градива и остати фокусиран? Сматрам да оно што је најбитније јесте свакодневна мотивација и жеља. Како бисмо могли уопште да научимо нешто, морамо бити мотивисани  и морамо имати жељу за учењем. То је први корак, али ми ћемо корачати малим, али сигурним корацима. Други корак- сву огорченост, љутњу, бес који имамо према тренутној ситуацији претворимо у рад! Само кренимо, слушајмо шта се говори, ко говори, начин на који говори.  Па чак и оно што не ваља код другог, треба да усвојимо како бисмо схватили како не треба да радимо. Трећи корак- наставак рада. Сада када смо почели са радом, оно што треба избећи јесте вратити се на почетак и бити демотивисан. Уколико се и то догоди, опет знамо начин на који ћемо превазићи то и начин који ће нама и те како помоћи да ову ситуацију изгурамо до краја. Четврти корак- постављати питања. Кад год нам нешто није јасно, или нас занима више, треба да питамо, без икаквог осећаја стида, ми треба да учимо и сазнајемо ново.

Шта је оно што је још важно?  Практично може бити ''хватање белешки''. Што се мене тиче, најпродуктивнија сам када имам много обавеза. Тада, само гледам да их испуним у задатом року, што се вероватно и вама догодило. Међутим, дешава се да више не знамо ни када нам је који рок и за шта и у том случају белешке доста помажу. Белешке помажу и како бисмо на предавањима запамтили нешто што нам може бити од користи.  Сматрам да је увек значајно то што се напомене током предавања, било да је то одређена књига, сајт или било шта, боље је да запишемо. Учимо редовно, како би нама било лакше да пређемо градиво и како бисмо били у току. Читајмо што више. То је постало као када нам кажу:'' Пијте што више воде'', тако је и са читањем. Ово је важно  првенствено јер уз помоћ читања, што књига везано за само градиво, што одређених које се нама допадају, развијамо наш говор, брже и течније читамо, и увек нешто корисно научимо.

Када смо присутни на предавањима и када се трудимо, све је много лакше. Зато, овај принцип рада треба посматрати као једно ново интересантно искуство које нам, надамо се, више никада неће требати. Зато оно што нам јесте потребно је то да се константно развијамо, јер када се не развијамо, стојимо у месту, а када стојимо у месту, немамо шансе за напредак, за тај један корак напред, о којем је раније било речи.

Такође, онлајн настава нам омогућава и неки вид социјализације. Увек је драго чути неког кога дуго нисмо видели, а не можемо ништа поводом тога, на одређеном месту, па макар оно било и виртуелно. Зато хајде да се сви укључимо, урадимо најбоље за себе и да превазиђемо ово заједно. Увек је лакше када нас је више. Лакше је, јер знамо да нисмо сами и нисмо једини који пролазе кроз ово.

Корона је одузела доста тога, али хајде да јој не дозволимо да нам одузме и жељу за радом, учењем, колоквијумима, испитима, ваннаставним активностима, жељу за опстанком. Хајде да јој покажемо, да каква год ситуација да нам се догоди, ми ћемо се снаћи и пребродити, јер само ми то и можемо.

 школовање , корона , онлајн настава , мотивација ,

Коментари

Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.

Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.