Много паметнији од мене буде се сваког јутра са просечним мислима и горким јутарњим кафама. Било би добро променити свет и зауставити све болести и ратове, али ето, нешто нас мора и прогонити кад је буђење најгоре.
Понекад ми дође да размишљам о успоменама и духовима прошлости који тако силно желе да ме опишу, али јутрос размишљам о продавницама које продају накит. Увек продају само злато или сребро, не остављају простора за машту, све док једног дана не уђем и тражим ко зна који сребрни прстен са плавим кристалом, а продавачица каже како јој је миш у гаражи и не зна како да га избаци, а притом не жели да га убије. Наравно да не знам како би могла избацити миша, али сам размишљала целог данао томе како би се од свих чуда на овом свету, једно коначно могло десити и мени.
Живим овај превише једноставан живот. Препун је драма других људи, јер ја никог не занимам. Не радим баш ништа посебно. Понекад у смирај дана попијем шољу зеленог чаја, јер је добар за мршављење, или сломим орах голим рукама, заиста ништа посебно. Људи ми причају о мишевима и отровима, спарном времену и штедљивим сијалицама, а ја их слушам, са осмехом, као да ме занима. Баба ми понекад помене ожиљак на колену који сам задобила од пада у школском дворишту, или ме пита да ли се сећам оне песмице о Исусу и Јуди коју сам рецитовала за божићну приредбу у вртићу. Увек кажем да се сећам. Истина је да се сећам само прва два стиха.
Пуна својих лажи и сујета лежим и гледам у небо, очекујем да ће се нешто само од себе десити. Никад се ништа не деси, осим да ветар одува бели цвет трешње у моје лице, па се сетим да је пролеће, моје омиљено годишње доба. Кажем да ми је пролеће омиљено годишње доба, зато што ми је тада рођендан и нека лепа сећања везују ме за тај април, само зато. Повезују ме са разним људима и разним причама, али једина истина је да сам обична. Тако ми је најлакше да прихватим да ми нико неће пружити руку или загрљај, док плачем и да ми нико неће написати песму. Биће ми сасвим добро.
Аутор: Катарина Рајчић
Лектура: Јована Миленковић
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
