НАЈАВА НОВОГ БРОЈА ЧАСОПИСА „НАШЕ СТВАРАЊЕˮ У ИЗДАЊУ ЛЕСКОВАЧКОГ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА – ТЕМАТА У ЗНАКУ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ
У припреми је нови двоброј за 2021. годину часописа за књижевност, уметност и културу Наше стварање у издању Лесковачког културног центра и читаоцима ће ускоро бити доступан како у штампаном, тако и у електронском облику. Од овог двоброја прилоге ће бити могуће читати и на порталу Лесковачког културног центра https://lkc.org.rs/.
Часопис Наше стварање покренут је 1953. године и излази четири пута годишње. Уредници часописа били су: Владимир Каменовић (1953–1957), Драган Ничић (1957–1958), Томислав Н. Цветковић (1961–1973), Борислав Здравковић (1973–1979), Слободан А. Младеновић (1980–1993), Светислав Павићевић (1997), Димитрије Тасић (1998–2005 и 2007–2008), Верица Баторевић-Божовић (2006), Јован Пејчић (2009–2011), Драган Радовић (2012–2020), а од 2021. године часопис уређује Данијела Костадиновић.
С обзиром на то да се последњи уредник часописа, Драган Радовић, широј књижевној и културној јавности први пут представио књигом за децу и младе Добра Вода (1982), која иде у ред најбољих остварења тог вида у Лесковцу, у његову част, двоброј који ће се ускоро наћи пред читалачком публиком је темат у знаку књижевности за децу и младе, односно, књижевности за децу и осетљиве, како је лепо и тачно рекао Данило Киш.
Структура часописа је чврсто и јасно постављена како би обухватила најразличитије облике књижевног, теоријског и критичког стваралаштва за децу и младе. Према плану редакције, број садржи следеће рубрике: Сећања, Поезија, Проза, Сцена, Преводи, Есеји, Студије, Критика, Погледи, Град и култура, In memoriam, као и сталне прилоге Белешке о ауторима и Упутство за сараднике.
Нови двоброј Нашег стварања отвара рубрика под насловом Сећања, посвећена главном и одговорном уреднику часописа од 2012. године, књижевном критичару, песнику и писцу, Драгану Радовићу. О Драгану Радовићу као ствараоцу, сараднику и пријатељу писали су: Биљана Мичић (Драган Радовић (Беседа са скупа Сећање на Драгана Радовића, одржаног у Лесковачком културном центру 12. 2. 2021. године)), Тихомир Петровић (У спомен песнику: Драган Радовић), Дејан Ђорђевић (Радовић као чувар локалног језичког блага) и Марија Стојановић (О Драгану Радовићу).
У рубрици Поезија читаоцима је представљено песничко стваралаштво на граници између поезије за децу и поезије за одрасле: Песме из дневника Љубивоја Ршумовића, песма Види ти њега Моше Одаловића, песме Мрежасте папуче и рибара старог кћи и Мадагаскар Попа Д. Ђурђева, Текла река орање и Лепша слика јеловника Пеђе Трајковића, Због ње и Босонога Виолете Јовић, Како је настала овај песна и Очи Власте Н. Ценића.
Рубрика Проза садржи највећи број прилога, укупно једанаест: два одломка из романа и девет прича савремених српских прозаиста за децу. Своје место у овој рубрици нашле су приче Јаблан Радосава Стојановића, Маслачкова чежња Оливере Недељковић, Веверичина чудна навика Уроша Петровића, Ива и трешња Вере Цветановић, Шта чарапе разне раде док су празне Дејана Алексића, Поклон Градимира Стојковића, Како се Нова година пробудила у библиотеци Елизабете Георгиев и Мачак Вили, младог лесковачког писца Алексе Костадиновића. Иако је уређивачка политика таква да се у Нашем стварању радови објављују први пут, у овој рубрици начињено је пар изузетака, уз допуштење аутора, са циљем да се објављени или текстови који чекају на објављивање, на известан начин, промовишу и у темату намењеном књижевности за децу и младе. То се односи на одломке из романа Месечина у коферу: Милена Павловић Барили Весне Алексић и Генерална проба Виолете Алексић, као и на прозу Купине Радета Танасијевића за коју је илустрације радио Лука Талингер, а која би требало да се ускоро појави у књизи Шазбука у издању Службеног гласника из Београда.
У рубрици Сцена читаоци се могу упознати са монодрамом Да ли ме чујеш Соње Ћирић, која је добила је награду на Змајевим дечјим играма 2014. године и игроказима Миона и Филип на Марсу, Плачљиви јеж и безобразна шарена лија, Миона, Филип и зец и Овце и дудиње Гордане Тимотијевић.
Рубрика Преводи доноси песму Алфонса де Ламартина Храст – божији след! (Le chêne – suite de Jehova), коју је са француског на српски језик препевала Невенка Баланесковић, потом песму Тодора Чаловског Песма мом унуку (Песна за внук ми), коју је са македонског на српски језик препевала Данијела Костадиновић и студију Звонка Танеског Дело пријатели Бон и Бона Оливере Николове у Словачкој: или о неким словачким теоријским сагледавањима књижевности за децу (Делото Пријателите Бон и Бона од Оливера Николова во Словачка: или за некои словачки теоријски согледби на детската литература), коју је са македонског на српски језик превела Данијела Костадиновић. Студија Звонка Танеског, где се аутор бави рецепцијом романа за децу Пријатељи Бон и Бона (1974) Оливере Николове у словачком књижевно-културном простору, са циљем да помоћу књижевнотеоријског апарата словачке књижевне науке за децу, апострофира естетске вредности романа Николове, означава својеврстан увод у наредне две рубрике часописа: Есеји, студије и Критика.
У рубрици Есеји, студије Тихомир Петровић пише о феномену књижевности за децу и о особеностима књижевног дела за децу (Књижевно дело за децу), Слађана Миленковић о збирци Свирач у дворишту Мирка Петровића (Дечји свет у приповеткама `Свирач у дворишту` Мирка Петровића), а Данијела Костадиновић о књизи Дај ми све трешње Моше Одаловића (Особености збирке приче `Дај ми све трешње` Моше Одаловића).
Међу ауторима критичких прилаза антологијама, теоријским радовима и награђиваним делима намењеним деци налазе се Снежана Божић, Страхиња Полић, Јелена Јоцић, Никола Михајловић, Душан Петровић, Мирјана Бојанић Ћирковић и Милица Алексић. Снежана Божић у критичком осврту Ка детабуирању једне теме у књижевности за децу приказује антологију Ако ти јаве: умро сам, песме о смрти за децу и младе (2018) Владимира Вукомановића Растегорца и указује да Растегорац не разматра само присуство мотива у књижевним делима за децу него и у школском систему и да у Предговору детаљније описује приступ овој теми у наставним програмима за старије разреде основне школе. Страхиња Д. Полић у тексту Модернизам у српској књижевности за децу – новим стазама представља монографију Јелене Панић Мараш Певање и приповедање – путеви модернизма у српској књижевности за децу (2019) и том приликом закључује да „ауторкин истраживачки пут кроз модернизам српске књижевности за децу не иде познатом, трасираном стазом, већ се са неопходном смелошћу упушта у откривање нових простора српске књижевности за децу, ширећи њене оквире изналажењем и тумачењем досад неосветљених дела, уједно отварајући нове просторе за читање модернизма у њеним оквирима”. О награђиваном роману Соње Ћирић Нећу да мислим на Праг (2019) критичке опсервације износи Јелена Јоцић у чланку Нећу да мислим, хоћу да остварим. Награђивану Драму у подруму госпође Јоје (2019) Дејана Алексића, превасходно са жанровског аспекта, сагледава Никола Михајловић у осврту Шаљива поема за радознале. Збирку поезије за децу Рођен као змај: песме дечје и нимало наивне (2019) описује Душан Петровић у тексту Змај као гласноговорник деце. Мирјана Бојанић Ћирковић у приказу Узлет црне птице крилима матерње мелодије испитује поступак онеобичавања у роману Александре Јовановић Црна птица (2020), који је добио књижевну награду „Политикиног забавникаˮ за најбољу књигу намењену младима а објављену у 2020. години на српском језику. Едицију Знамените Српкиње из пера књижевница за децу (2020) и живописне илустрације Игора Крстића тумачи Милица Алексић у осврту Четири знамените српкиње.
Велибор Петковић, водитељ разговора Драгуљи иза хоризонта освојеног песничког говора са Дејаном Алексићем, песником, драмским писцем и ствараоцем књижевних дела за децу, добитником значајних књижевних домаћих и међународних награда и признања, у рубрици Погледи упознаје читаоце са погледима на књижевност и уметност овог вишеструко награђиваног писца.
У рубрици Град и култура читаоци се могу информисати о важнијим културним догађајима у Лесковцу. Образложење у име Жирија Задужбине „Николај Тимченкоˮ за Награду „Николај Тимченкоˮ за 2020. годину, која је припала Јовану Попову, даје Јован Пејчић (Појмовање као мишљење, мишљење као вредновање), изложбу ТУ МАЧ фотографије, одржаној у Лесковачком културном центру од 21. до 31. маја 2021. године представља Јелена Симић (Уметност нам је ипак потребна. Ту мач или тумач (фотографије)), а о сликарском и вајарском раду добтиника прве награде града Лесковца 2019. године за ,,Споменик чесма палим борцима у рату од 1991. до 1999. годинеˮ пише Владимир Влајић (Слика и скулптура Бојана Константиновића).
Двоброј затвара рубрика In memoriam са текстом Саше Станковића Власотинце у сећању Даре Секулић.
Овај двоброј уредила је редакција у саставу: Тихомир Петровић, Селена Станковић, Снежана Божић, Дејан Ђорђевић, Биљана Мичић, Милица Алексић, Александар Новаковић и Данијела Костадиновић (главни и одговорни уредник). За лектуру и коректуру била је задужена Ана Јовић, дизајн је урадио Никола Ђорђевић, прелом Славиша Саша Ђорђевић. На корицама су слике Дон Кихот и Поринуће, познатог лесковачког сликара и вајара Бојана Константиновића. Издавање ове публикације подржало је Министарство културе и информисања Републике Србије.
Аутор: Данијела Костадиновић
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
