Језици и лингвистика

КОРИФЕЈИ СТУДИЈА НАЦИОНАЛНЕ ФИЛОЛОГИЈЕ XIX

10. септембар 2024. Језици и лингвистика
Коментари
1330 речи, ~6 минута читања

0%

О аутору

Доц. др Александра Јанић Митић и проф. др Кристина Митић Департман за србистику Филозофског факултета у Нишу
Маја Цветковић Сотиров /

Славећи књижевне награде, разговарале смо са мср Мајом Цветковић Сотиров, некадашњим студентом Филозофског факултета у Нишу, а данас изузетно успешним писцем за децу.

 

Шта Вас је инспирисало да упишете студије националне филологије?

Верујем да су моје детињство и окружење утицали на избор мојих студија, као и на избор животног позива. Када добијете породичну архиву (писма, документа, медаље), а у кофере вам спакују духовно и материјално вишегенерацијско породично наслеђе, проткано вихорима и изазовима историје, онда сам сигурна да је најбољи начин да неке одговоре о судбини својих предака потражите на студијама националне филологије (посебно када је у питању историја језика, јер у њој се огледа и историја народа).

 

Шта Вас је мотивисало да почнете са писањем књига за децу?

Током једне шетње старом улицом Ру де Гра (док смо породично живели у Француској), нашем (тада маленом) сину Луки привукли су пажњу утиснути медаљони – замишљао је како се испод њих налазе огромни ходници који воде до Катедрале на тргу и до куће Блеза Паскала. Говорио је да је баш та катедрала дом Есмералде и Квазимода. Лука је са невероватним интересовањем (као и свако радознало дете) постављао питања о споменицима, занимљивим зградама. Тада је почело наше истраживање по библиотекама и музејима, а онда сам културу, историју, науку и историјске личности ставила у своју прву бајковиту прозу Француска авантура (књига о Блезу Паскалу и првој машини за рачунање) како бих на једноставан начин сваком детету дочарала свет који смо доживели.

 

У чему проналазите инспирацију?

Инспирацију проналазим у свакодневном савременом животу, у историји, култури, науци, у свом детињству, у деци која су око мене... Ниједан мој јунак није измишљен (иако има и фантастичних и историјских јунака), карактер, особине и понашање упијам из околине.

 

По чему је све писање за децу специфично?

Књижевност за децу припада и деци и одраслима. С посебном пажњом је важно објаснити деци животне проблеме или радости из њима прихватљивог угла – кроз игру, кроз смех, па понекад и кроз сузе. Мом писању претходи научно-историјско истраживање, консултације са стручњацима из одређене области, прилагођавање података читаоцима, посебно оних из теже разумљивих научних сфера (на пример: Теслин трансформатор, наизменична струја, Теслино Колумбово јаје) и пажљиво украјање историјских чињеница у маралну и естетску раван приче. Такође, важно је да јунаци говоре језиком који неће запрљати ум и душу детета, јер се говор и мисао преплићу и временом утичу на понашање. Све је повезано, па је самим тим писање за децу специфично и захтевно, али препуно забаве.

 

На знања из којих предмета са студија националне филологије се највише ослањате у свом раду?

Савремени (стандардни) српски језик (правопис, морфологија, синтакса) неопходан је најпре за писање (осим случаја да пишемо дијалектом, што је вредно дивљења – писци који пишу дијалектом су за мене велики хероји данашњице), потом акцентологија савременог језика, која даје велику сигурност током наступа (макар због места акцента у речима). И најискреније, ослањам се на све што сам учила, чак и на историју језика – често моји јунаци објасне и понеку реч како се развила, корен те речи, понекад се дотакнем ономастике и значења имена...

 

Да ли приликом писања користите речнике српског језика или неку другу литературу?

Моја библиотека се ослања на литерауру коју сам баштинила током студија, а коју и данас обогаћујем. Без Речника Матице српске не почињем писање.

 

Колико су, по Вашем мишљењу, важне илустрације у књигама за децу и како оне утичу на разумевање текста?

Илустрације су основа у раном узрасту, међутим, пратећи свој осећај и љубав ка уметности, верујем да су илустрације поклон свим љубитељима уметности. Осим што помажу дечјој машти, утичу и на уметнички укус и културу.

 

За свој рад добили сте значајна признања. Можете ли нам рећи нешто прецизније о томе?

Удружење Црногорских писаца за дјецу и младе прогласило је 2021. године моју књигу Француска авантура најбољом књигом за децу у Црној Гори, Књига Чаробни једрењак – Прича о Николи Тесли 2022. године била је у конкуренцији за награду региона Мали Принц на Фестивалу Везени мост у Тузли (као једна од осам најбољих књига региона, представљала је нашу земљу заједно са књигом Оливере Оље Јелкић), награда Лукијан Мушицки припала је књизи Дечак и вила и посебна награда 2023. године у Њујорку додељена је књизи Чаробни једрењак – Прича о Никола Тесли, Tesla Spirit Award (медаља, плакета и сертификат) Теслине научне фондације Америке (Tesla Sciense Foundation USA).

Такође, велика признања нису само плакете, радујем се промоцији у једној од највећих америчких књижара Barnes&Noble у Сједињеним Америчким Државама почетком октобра 2024. године, радујем се дружењу са децом у Српској школи у Сан Дијегу, као и наступу на Конференцији Теслине научне фондације у Чикагу у септембру, потом промоцији поезије о Николи Тесли у Чикагу, као и радионици са децом у школи у Милвокију.

 

Чега се радо сећате из периода студирања?

Сећам се изузетних пријатељстава, колегиница, колега и предивних професора, сјајне менторке. Не знам ни сама шта бих пре издвојила, факултет је био и остао место моје радости, знања и сазревања.

 

Имате ли савете за младе србисте који почињу да се баве писањем?

Све што радите – радите срцем.

 

Кратка биографија

Маја Цветковић Сотиров (1980; Пирот) српска je књижевница за децу и младе, по вокацији мастер филолог српског језика и књижевности. Дипломирала је и мастерирала на Департману за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу. Члан је Удружења књижевника Србије, Института за дечју књижевност у Београду и Теслине научне фондације Србије. Превођена, награђивана у земљи и региону, објављивана у бројним домаћим и регионалним часописима за књижевност, уметност и културу, поезијом заступљена на рецитаторским такмичењима основаца, а прозним делима и у читалачким дневницима Књижевног пројекта за децу „Читалићи”. Како у свом књижевном стваралаштву негује савремени, интердисциплинарни методички приступ настави (као што је то чинила и у педагошком раду), Маја Цветковић Сотиров је, колико год јој то време дозвољава, радо виђен гост у школама и вртићима код нас. И не само код нас.

Након награде Tesla Spirit Award 2023. године у Њујорку, уследило је потписивање уговора са једном од највећих издавачких кућа у свету из Њујорка (Менхетн, Волстрит) – Остин Меколи паблишер (Austin Macauley Publisher), чије је издање у америчким школама (American Paradigm Schools) промовисала извршна директорка Ешли Редферн (Ashley Redfearn). Током прве недеље октобра (2024), први пут у историји српске књижевности за децу, биће промовисано америчко издање књиге српског писца у једној од највећих америчких књижара Barnes&Noble у Калифорнији. За ту прилику посебно је урађен видео-интервју на енглеском о књизи Чаробни једрењак – Прича о Николи Тeсли (Magical Sails – A Nikola Tesla Story). У интервјуу учествују Маја Цветковић Сотиров и преводилац Јелена Витезовић.

Књига је доживела три издања, а у Америци је објављена у меком повезу, тврдом повезу и као електорнска књига (e-book). Текст о књизи Чаробни једрењак Гордане Јеж Лазић са сајта Завода за унапређење образовања и васпитања Србије преузеле су српске школе у целом свету. Чаробни једрењак – прича о Николи Тесли Маје Цветковић Сотиров убрзо је постала и део изборне литературе Тесла-клубова широм света. Књига је, такође, и део библиотечког фонда низа универзитетских библиотека у свету – посебно у Сједињеним Америчким државама и Немачкој.

Укратко, Чаробни једрењак – прича о Николи Тесли Маје Цветковић Сотиров од стране Уредничког одбора издавача у Њујорку за непуне две недеље оцењен је највишом оценом, а посебно су похваљени: приповедачки тон, маштовитост, иновативност књиге и обрти, који су прилагођени савременом детету.

(Биографију je срочила Гордана Јеж Лазић)

Интервју су водиле доц. др Александра Јанић Митић и проф. др Кристина Митић

 

*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (336/1-6-01).

Србистика Ниш , српски језик и књижевност , књижевност за децу , алумнисти ,

Коментари



Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.


Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.


600/600