На овогодишњој листи „Репортера без граница“, која представља индекс медијских слобода у свету, Република Србија је рангирана на 93. месту, од укупно 180 држава. Од 2016. године па до данас, Србија је на овој листи пала за чак 34 места, а са овог сајта поручују и да је Србија постала земља где је опасно бавити се новинарсвом и где видљивост и популарност лажних вести страховито расте. Да ли би због тога требали да се забринемо? Свакако да да! Ако знамо да је слобода медија један од постулата демократије, и да медији служе јавном интересу како би спречили малверзације од стране политичара и ширење пропагандних порука и демагогије, како нас онда медији могу заштитити ако им је слобода ограничена и условљена различитим факторима које диктирају економски и политички чиниоци једне државе? То онда постаје права битка са Голијатом. Са једне стране имате неколицину независних медија који одолевају притиску режима и теже ка објективном и истинитом извештавању, а са друге цео систем режимских медија претворених у пропагандни апарат од стране власти за ширење постистине и демагошких порука. У тој унакрсној паљби истина, полуистина, чињеница и дезинформација, јавност бива збуњена, тражаћи заклон од тешких политичких и социо-економских тема како би своју иначе довољно тешку свакодневицу поштедела овог додатног притиска. Ту наступају тривијални и сензационалистички садржаји који окупирају пажњу публике попут ријалити програма, таблоида и осталих јефтиних садржаја лако доступних широм друштвених мрежа. Са недовољно развијеном критичком свешћу, човек постаје лака мета оваквих садржаја који успешно скрећу пажњу јавности са реалних проблема с којима се друштво суочава. Малопре поменута постистина постаје све доминантији облик информисања јавности. Постистина је феномен који Оксфордски речник дефинише као стање у друштву у коме јавно мњење не обликују чињенице већ емоције и лична уверења људи. Тако се одређени медији служе овим методама и теже ка емоционалној страни публике уместо оној рационалној и критичкој. Нудећи конзументима оно што они желе, а не што им је заиста потребно, медији оваквог типа испливавају као доминантнији и високотиражнији у односу на оне који и даље теже објективном и рационалном начину информисања. Још један значајан проблем код слободе медија свакако јесте и цензура. Свеприсутна појава ових дана коју врло често можемо уочити у великом броју медија, чак и оних са националним фреквенцијама. Истраживање, „Контрола и слобда медија“, које је 2017. године спровела фондација за унапређење квалитета новинарства у Србији, „Славко Ћурувија“, показује да је од 177 анкетираних новинара више од половине имало искуства са неким видом цензуре од стране власти. Подвргнути притиску и застрашивањем, новинарима се ограничавају основне слободе у својој професији гарантоване Уставом и Кодексом, како би далеко од очију јавности остали скривени бесправни послови, афере, лажи и остали садржаји који не одговарају владајућим сферама друштва.
Без слободних медија нема ни слободне државе. И баш ове недеље када се обележава Светски дан слободе медија, можда више него иначе треба говорити о овом проблему. Проблему који се тиче свих нас и коме не смемо да дозволимо да се шири, како би спречили потпуни медијски мрак и одсуство слободе говoра и мишљења.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
