Победнички есеј конкурса Департмана за комуникологију и новинарство у оквиру виртуелне недеље Департмана
Никада, као данас, није било толико очито колико је савременим друштвима неопходна независност и слобода медија. У нову декаду 21. века, ушли смо погођени пандемијом вируса корона која је изазвала огромне политичке и економске последице широм планете. Прецизне, јасне и одговорне информације никада раније нису биле потребније нашем друштву.
Шта више, због глобализације, данас није могуће извештавати само о пандемији у границама наше државе. Због слободне трговине, лаког преласка граница (преступања строгих мера и тзв. „закључавања земље”) и осталих доприноса глобализације, у јавни интерес грађана доспеле су и теме епидемиолошког стања у суседним државама. Тако су се новинари нашли у несвакидашњој ситуацији да су приморани да са истим еланом прате и епидемијске мере и ток ствари у свим земљама региона, али и у великим државама, будући да болест не зна за границе.
Могло би се рећи да су поред државних органа, медији били кључни у креирању медијске слике и ваљаног извештавања грађана о епидемијској ситуацији. Од дневног извештавања о броју преминулих, заражених, излечених или тестираних па све до извештавања о мерама кризних штабова, медији су добили свеприсутну друштвену тему коју је требало обрадити на посебан и пажљив начин. Не само да су тачне иправовремене информације од пресудног значаја, већ њихов недостатак може директно утицати на здравље грађана.
Управо се у оваквим деликатним ситуацијама може увидети прави значај професионалних, независних и слободних медија и њихове битне улоге удемократским друштвима. Државне власти су данас одговорније него икада и морају полагати рачуне грађанима, а медији ту имају задатак да врше надзор над властодршцима и веродостојно обавештавају грађане о свим релевантним темама.
Посебно узнемирујућа појава током пандемије јесте талас лажних вести, неутемељених тврдњи и ширења панике. Сведочимо порасту антинаучних тврдњи („вирус корона не постоји”, „то је обичан грип”, „дају новац ако кажу да им је родбинапреминула од короне” итд.) и дезинформација. Зато медији све више морају преузимати и улогу тзв. „фект-чекера” (од енгл. fact-check – провера чињеница) упозоравајући грађанство на отворене лажи које се шире друштвом, неке онлајн а некеи уживо.
Као што је објашњено, током пандемије су медији преузели низ нових (или барем тежих и одговорнијих) задужења и одговорности на себе. Слободни и независни медији су нам данас потребнији него икада. Чак и ако игноришемо све (утемељене) разлоге за неопходност слободе медија, данас животи људи зависе од правовремено добијених информација. Због тога је неопходно да државне структуре обезбеде савпотребан простор за рад новинара, како би сви заједно (што је и неопходно) радили наборби против пандемије.
Пандемија вируса корона изазвала је многе друштвене, политичке и економске потресе широм планете. Чињеница је да ћемо у будућности овај временски период делити на „време пре пандемије” и „време после пандемије”. Целокупна постојећа савремена друштвена структура стављена је на својеврсан испит сналажљивости, солидарности и памети за борбу против „невидљивог непријатеља”.
Сходно томе, медији морају наставити да обављају свој посао професионално и не би требалo подлегнути ни под каквим притиском, те морају остати доследни свом новинарском кодексу. Пандемија, једна глобална општа појава, не може се превазићи уколико сви не обављају свој посао професионално и часно. На новинарима је да пишу, извештавају и проверавају дез(информације) на које наиђу у циљу борбе против пандемије. Информација од јавног значаја мора увек пронаћи свој пут до грађана – без обзира колико би то могло бити штетно политичким структурама или другим заинтересованим странама. Медији су на свом највећем својеврсном испиту: одњиховог извештавања зависе животи милиона, а тај испит не смеју пасти.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
