КРЕАТИВНИ ГРАДОВИ СВЕТА — МЕСТА НА КОЈИМА ЖЕЛИТЕ ДА БУДЕТЕ, 3. ДЕО: БОГОТА (КОЛУМБИЈА)

-Ово је серија текстова о мање познатим креативним градовима света. Трећи од њих који ће бити представљен је колумбијски град Богота-

~креативни град на 2600 метара надморске висине~

Једина јужноамеричка држава која је добила име по Кристоферу Колумбу, Колумбија, представља изванредан спој контраста, како у својој географији тако и у друштву. Привреда се у Колумбији традиционално заснива на пољопривреди, посебно на производњи кафе и воћа, али такође и индустрије и услуге добијају на значају. Колумбија је најнасељенија земља Јужне Америке у којој се говори шпанским језиком. Више од трећине становника живи у шест највећих метропола, од којих је Богота највећа.

Овај град у Колумбији је индустријски центар у самом срцу земље. Колумбија је позната по производњи једне од најбољих кафа на свету и предивном цвећу. Богота је главни град Колумбије, основан је 1538. године и има преко 9 милиона становника. Налази се на 2.600 метара надморске висине, па је просечна температура и усред лета око 21 степен Целзијуса. Симбол града је Cerro de Monserrate, планина која се издиже над градским центром са црквом на самом врху.

Различити аутори су показали да је Колумбија прошла кроз дуги процес деиндустријализације, посебно деведесетих година. Поред тога земљи недостаје инфраструктура, јавна добра и иновације потребне за успешно позиционирање на глобалном тржишту.

Богота јесте кроз историју имала успоне и падове, баш као и читава Колумбија. Нажалост, и земљу и град су обележили криминал и насиље по којима су и данас познати, било да се говори о грађанским ратовима, нарко картелима или герилским покретима. Међутим, некада један од градова са највишом стопом насиља на планети, Богота је данас град за који може да се каже да је модеран и космополитски.

Један од најлепших градских четврти и стари део Боготе је Канделарија (La Candelaria).

Канделарија, Извор: Royality free photo from Pikist (https://www.pikist.com/search?q=La+Candelaria+Bogota)

Најпосећенији музеј јесте Музеј злата (Museo del Oro) и садржи више од 55, 000 артефаката од злата и других материјала. Главни градски трг од оснивања Боготе је Трг Боливар (Plaza de Bolivar) и име је добио по Симону Боливару, венецуелансом револуционару, који је водио борбе за независност Венецуеле, Боливије, Колумбије, Еквадора, Перуа и Панаме. У самом центру се налази статуа Боливара, која је уједно и прва статуа подигнута на јавној површини Боготе. Трг окружују неке од најважнијих грађевина у граду као што су Главна катедрала у Боготи – највећа катредала у Колумбији.

Музеј злата, Извор: Royality free  photo from Flickr

Затим, изузетну вредност има Музеј Ботеро (Museo Botero) – Фернандо Ботеро је најпознатији јужноамерички уметник, заслужан за оснивање новог уметничког правца познатог као ботеризам – приказивање људи и предмета пренаглашено ради комичног ефекта или критике. Овај музеј је отворен 2000. године и бесплатан је за све посетиоце.

Улична уметност је нешто по чему је Богота светски позната, односно по изванредним графитима. Делови града који су некад били сиви и запуштени украшени су муралима локалних и интернационалних уличних уметника. Креативно сликање спрејем, обликовање предмета од стакла, плесање, бацање ножева на покретну мету и други видови уличне забаве испуњавају улице Боготе.

Овај град креативно се развија и када је реч о уметничкој сцени. Светска уметничка јавност је очарана колумбијским изразом уметности. Неки ће рећи да се то дешава захваљујући интервенцијама владе, али је то заправо резултат залагања локалних предузетника. Током протекле деценије у овом граду отворено је више од 40 независних галерија које приказују широк спектар радова домаћих уметника, а многе од њих отворене су у некада напуштеним просторима.

Такође, Богота је позната као развијени књижевни центар. Поседује много библиотека и књижара, а има и стари универзитет који је основан 1572.године.

Издижући се над центром Боготе, брдо Монсерате се сматра светим местом и најпопуларнија је туристичка атракција у Боготи, а на самом врху брда смештена је црква.

Национални музеј Колумбије (Museo Nacional de Colombia) један је од најстаријих музеја на континенту, у њему је изложено све о историји, уметности и култури земље од најранијег периода па до 21.века. Занимљиво је да је зграда музеја некада служила као затвор и да су неке изложбе смештене у некадашњим ћелијама.

Боливар трг, Извор: Royality free photo from Pixaby (Image by Makalu from Pixabay)

Богота се упркос свом планинском поднебљу развила и у индустријски град. У њеној близини је налазиште смарагда, а има и добро развијено златарство. Представља највећи економски центар у Колумбији и један од најважнијих у Латинској Америци. Takoђe представља и главно средиште за увоз и извоз робе у Колумбији. У Боготи се убрзава процес урбанизације и то не само због индустријализације. Сиромаштво и повећана стопа криминала су разлози који су довели до миграције из руралних у урбана подручја. Богота поседује све стилове и облике живљења – од најбогатијих до најсиромашнијих.

Унеско од 2012. године Боготу означава креативним градом музике из следећих разлога:

Последњих година овај град се позиционирао као центар у земљи и региону када је реч о продукцији и постпродукцији аудио-визуелног садржаја. Рецимо коришћење јавног простора за снимање филма регулише ПУФА (Јединствена дозвола за аудио-визуелне филмове). Аудио-визуелно тржиште Богота – БАМ јесте најважнија пословна платформа колумбијске аудио-визуелне индустрије. А чак 82% БАМ пројеката завршило је пословање успешно.

Богота представља главну позорницу у земљи за највеће музичке догађаје, као што је рецимо „The Bomm“ (Bogota Music Market), који је окупио број од 281 уметника и бизнисмена из колумбијске музичке индустрије. Оно што је важно јесте да је Колумбија највећи извозник музике у Латинској Америци, а само у Боготи овај сектор је у 2017. години остварио продају од 258 милиона. У Боготи је регистровано 1.765 музичких компанија које су омогућиле 10.011 радних места.

Bogoshorts festival

Да би се изградила и ојачала култура краткометражног филма у Колумбији, али и да би послужила као платформа за промоцију различитих филмских стваралаца у земљи, El Movimiento Bogoshorts уређен је 2003. године и сваког децембра се одржава.

BIFF- Bogota International Film Festival

Филмски фестивал у Боготи први пут је одржан 1984. године и од тада је познат у свету по свом квалитету. То је уједно и најважнији филмски фестивал у граду. Године 2018. учествовале су 34 земље са 5 континената, 60 филмова и више од 30 позваних професионалаца из ове области.

Jazz al Parque

Фестивали у парку су серија од шест музичких концерата који се одржавају током целе године у Боготи, а први пут су одржани 1995.године. Парк Симон Боливар преставља главну позорницу овог фестивала. Уметничке групе које се појављују могу бити међународне, али постоји велики простор и за локалне музичке групе. За сваки жанр постоји одговарајући жири који је одговоран за избор најбољих уметника. Сваки од шест фестивала одржава се сваке године и представља културни, уметнички и музички спој.

• Rock al parque представља музичке жанрове попут рока, метала, ска и сл.
• Jazz al parque представља џез.
• Salsa al parque се односи на салсу.
• Hip-hop al parque јесте најважнија позорница урбане музике, као што су хип хоп и реп.
• Ópera al parque представља музичке жанрове попут опере.
• Colombia al parque слави колумбијску музику, окупљајући музичке жанрове попут: cumbia, porro, carranga.

ARTBO

Међународни сајам уметности у Боготи основан је 2004. године од стране Привредне коморе Боготе као одговор на растуће интересовање предузећа за културне и креативне индустрије. Програм АРТБО има за циљ да ојача све замишљене фазе понуде и потражње у ланцу вредности различитих области уметности.

Производ мешања шпанске и афричке културе чини музику у Колумбији  изузетно разноликом. То је још један од разлога зашто је Унеско сврстао Боготу у град музике. Карактеристичан музички стил земље је cumbia, оријентисана на плес, а њен традиционални облик је porro. Друга карактеристична колумбијска музичка форма је vallento, који је заснован у приповедним песмама. Остали популарни музички стилови су: bambuco, pasillo, vals, champeta и salsa. Занимљив податак је да је најпознатији музички „бренд“ у Колумбији поп певачица Шакира.

Економски и социјални параметри

Колумбијска класна структура и даље се заснива на комбинацији занимања, богатства и етничке припадности. Добар део становништва припада „маргиналној“ групи, којој недостаје стално запослење и која мора зарађивати за живот на било који начин, а неретко укључујући бављење илегалним пословима. На другом месту су припадници нижих класа, који су углавном физички радници. Припадници средњег слоја друштвене структуре имају висока и квалификована радна места. На самом врху друштвене лествице налази се мала група богатих, традиционалних породица. Међутим, овај јаз се из године у годину смањује и види се велики напредак у тој области.

Izvor: Royality free photo from Pixabay (Image by juanfelipeducon from Pixabay )

Izvor: Royality free photo from Pikist (https://www.pikist.com/free-photo-swjzw)

Када говоримо о развоју туризма, Колумбија (Богота) је веома добро искористила филмску индустрију. Филмом утичу да њене дестинације постану популарне међу туристима. Пример је планетарна популарност серије „Narcos” која упркос томе што говори о насиљу, наркотицима и мафији довела је до тога да многи туристи посете Колумбију и Боготу баш због филмских локација. Статистички подаци показују да се након приказивања прве сезоне серије као и снимака планинских регија Боготе, околних насеља, локалних становника и архивираних вести број посетилаца изузетно повећао, а самим тим допринео развоју економије и препознатљивости у свету.

То је један од примера како се не тако лепа историја, са пуно негативних последица уз добру идеју, стратегију и промоцију може искористити и на прави начин и утицати на креативни, туристички, економски или било који други развој и напредак једне земље.

Извори:

Creative and Cultural industries: https://en.investinbogota.org/investment-sectors/creative-industries-bogota

Festival de cortos de Bogota: http://festival.bogoshorts.com/interna.php?int=XG3C6fwmX0tDUvwBXG3C6fwm

Jazz al Parque: https://jazzalparque.gov.co/36000-personas-vivieron-la-fiesta-del-jazz-en-bogota

АРТБО: https://www.artbo.co/

Британика: https://www.britannica.com/place/Colombia

Унеско: https://en.unesco.org/creative-cities/bogota

Википедија

 креативне индустрије , креативни градови , богота , колумбија ,

Коментари

Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.

Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.