Вероватно Адорно и Хоркхајмер, који су сковали термин ‘културна индустрија’, додавши му негативан призвук нису могли наслутити како ће се он у току неколико деценија Деборовог доба спектакла полако трансформисати у термин ‘креативне индустрије' задобијајући сасвим позитиван призвук. Данас креативним индустријама припада готово све: оглашавање, архитектура, уметнине и антиквитети, гејминг индустрија, занати, дизајн, мода, филм, музика, извођачке уметности, издаваштво, телевизија, радио, софтвер и друге креативне активности. Укратко, према UNCTAD креативне индустрије представљају циклусе стварања, производње и дистрибуције добара и сервиса који користе креативност и интелектуални капитал као примарно улагање.
У последњих тринаест година креативне индустрије су доживеле раст извоза од преко 7%, удвостручиле вредност светског тржишта креативних добара, а Кина је постала доминантна земља извозница оваквих добара и услуга. Креативне индустрије су запошљавале око 30 милиона људи и учествовале са око 3% светског БДП-а.
Међутим, због пандемије, небројено много догађаја је отказано, небројено много услуга и садржаја је редуковано, небројено много нових производа је стопирано.
Један од суморних наслова у магазину Financial review објављеном 16. марта гласи: Креативне индустрије суочавају се са катастрофалним падом.
Тако на пример у Италији, која је заједно са Шпанијом најпогођенија европска земља кризом изазваном ширењем пандемије болести COVID-19, у сектору креативних индустрија, према подацима које је прикупио економски новинар Портер Андерсон, предвиђа се огроман губитак: ове године ће 18.600 књига бити мање објављено него што је планирано; италијанска мрежа биоскопа губи чак 95% зараде; филмска индустрија губи 16.3 милиона евра, а музичка индустрија доживљава пад зараде од 65%.
Хиљаде и хиљаде фриленсера који раде у креативним индустријама у Великој Британији суочавају се такође са финансијским потешкоћама, јер нису предодређени за владин пакет помоћи самозапослених радника погођених, као и сви други, пандемијском кризом. А ова криза је друга по реду која је за врло кратко време погодила сектор креативних индустрија у Британији, јер су оне већ биле уздрмане Брегзитом.
Европски парламент свестан је свих негативних последица проузрокованих кризом у области културе, образовања и креативних индустрија будући да је једна од основних европских вредности мобилност. Зато је већ почетком марта Председавајући Одбора за културу и образовање позвао ЕУ и државе чланице да помогну образовном и креативном сектору код ублажавања последица ове велике кризе.
А у Сједињеним Америчким Државама, земљи која већ веома дуго заговара либерални модел културне политике, што практично значи повлачење државе од утицаја на развој овог сектора, појавиле су се листе фондација, мрежа и донатора са посебним фондовима и другим врстама помоћи намењених ублажавању последица пандемије на креативне индустрије: Corona Relief Fund for Musicians, The Creator Fund, Boston Artist Relief Fund, COVID-19 Makers Collaborative, COVID-19 Freelance Artist Resources, The Creative Community and COVID-19 via MassCreative, Coronavirus (COVID-19) Resources for Event Creators и др.
У Кини су локалне технолошке компаније и гејминг индустрије дале милионе јуана и донирале медицинске потрепштине, чак и АI компјутерске компоненте и алгоритме за научна истраживања.
Савет за уметности земље која је прва употребила термин креативне индустрије давне 1994. године, Аустралије, објавио је свој први пакет за подршку уметницима, различитим ствараоцима, уметничким групама и организацијама како би лакше пребродиле кризу.
Позната компанија Sony основала je Sony Global Relief Fund for COVID-19 за финансијску подршку, између осталих, и члановима креативне заједнице у индустријама забаве.
Ово показује не само солидарност, него и то да криза не зауставља креативне идеје. Напротив.
Кратко објашњење следи.
Креативне индустрије дају важан и разнолик допринос националним економијама. Али не само томе. Оне дају и допринос друштвеној кохезији. И још, у доба ове глобалне кризе у којој нас, један оком невидљиви вирус, тера да будемо једнаки, акценат се више ставља на први духовни cultura mentis aтрибут, КРЕАТИВНОСТ, а мање на онај други материјални, економски исплатив, ИНДУСТРИЈЕ. То значи да креативност није повезана само са секторима културе, медија и уметности у најширем смислу, већ је део сваког од нас – нас као припадника људске врсте. Она поседује и извесну унутарњу, инхерентну и помало a priori вредност.
Управо у доба дубоке кризе рађа се истински homo creativus који повезујући оно што је у некризном времену изгледало неповезано, доноси задовољство, смисао и радост бити делом свеукупне заједнице која решава исти глобални проблем. Постаје бољи, јер је креативнији, а то значи великодушнији: даје другима несебични импулс за дељењем и није дефинисан само жељом да се стваралачки однос уновчи као једноставна економска трансакција.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
