КРЕАТИВНИ ГРАДОВИ СВЕТА — МЕСТА НА КОЈИМА ЖЕЛИТЕ ДА БУДЕТЕ, 4. ДЕО: БИЛБАО (ШПАНИЈА)
-Ово је серија текстова о мање познатим креативним градовима света. Четврти од њих који ће бити представљен је шпански град Билбао-
Прва асоцијација на град Билбао већини људи јесте: фудбалски клуб ,,Атлетико Билбао'', француски суседи, пинћоси, хладно море и мноштво кишних дана. Међутим, Билбао је у последњих 20 година постао много више од тога. У овом тексту приказаћемо развој и ревитализацију једног индустријског града у креативни град културе, дизајна, артихтуре, и традиције.
Билбао је један од најважнијих индустријских, културних и туристичких градова Шпаније, а уједно и највећи град аутономне покрајине Баскије. Основао га је Дијего Лопез де Аро (Diego Lopes de Aro), глава моћне породице Аро па се из тог разлога на застави Билбаа појављују два вука (лат. lupus, шп. lobo - вук). Од тада, Билбао је био комерцијални центар који је имао велики значај захваљујући гвожђу, којe је извоженo из Баскијског каменолома. Током 19. и почетком 20. века, Билбао је доживео значајан индустријски развитак после чега је постао други велики центар индустрије после Барселоне.
Познат по својој богатој индустријској прошлости, Билбао је последњих деценија 20.бвека доживео свеобухватне социјалне, културне и економске трансформације. Креативност, дизајн и култура централни су део развојне стратегије града која поспешује његову трансформацију. Билбао је 2010. године са пуним правом заслужио Нобелову награду за урбанизам (Lee Kuan Yew World City Prize).
Захваљујући јавној и приватној подршци и широкој друштвеној укључености, Билбао је постао водећи град Европе у областима као што су архитектура, индустријски и унутрашњи дизајн, нове технологије, мода, аудио-визуелни ефекти и занат. Сви ови сектори представљени су у ,,Bilbao Vizcaya Council’’ за дизајн и креативности у циљу подстицања дизајна и креативности која утиче на развој нове економије. Ови заједнички напори резултирали су трансформацијом Билбаа у живахни и динамичан град, са главним културним објектима који доприносе економији у смислу стварања богатства, запослености и друштвеног благостања.
Билбао је 2014. године ушао на листу креативних градова Унеска у области дизајна. Уласком на ову листу, Билбао се обавезао на сарадњу и партнерство у циљу промоције креативних индустрија, примера добре праксе и интегрисања културе у друштвени и економски развој. Захваљујући најпознатијем музеју Баскије Гугенхајму, као и Бискајском мосту, Билбао након индустријске револуције, постаје један од водећих архитектонских и дизајнерских градова Шпаније и уопште Европе.
Као креативни град дизајна, Билбао предвиђа:
- промовисање урбанистичких политика оријентисаних ка дизајну;
- интегрисање циљева везаних за културне и креативне индустрије у локалне развојне планове;
- промовисање образовних програма;
- афирмисање града домаћина међународних дизајнерских догађаја;
- организовање и учествовање у различитим међународним догађајима; и
- сарадња са осталим члановима UCCN-a (пилот пројекти, студије и састанци).
Билбао има мноштво инстересантних музеја, грађевина, паркова, скулптура, мостова, па чак и пијаца које одишу невероватном и несвакидашњом архитектуром и дизајном. У овом тексту, набројаћемо најглавније и истовремено најзначајније културне и туристичке атракције:
Музеј Гугенхајм
Аутор: Ана Илић
Аутор: Ана Илић
Аутор: Ана Илић
1.Музеј Гугенгајм (El museo Guggenheim)
,,Музеј Гугенхајм изгледа како сјајна авантура'' (Eduardo Chillida)
Музеј Гугенхајм Билбао (El museo Guggenheim Bilbao) је музеј модерне и савремене уметности који је дизајнирао канадско-амерички архитекта Frank Gehry. Музеј је 18. октобра 1997. године отворио шпански краљ Juan Carlos, изложбом 250 савремених уметничких дела. Изграђен поред реке Нервион, која тече кроз град Билбао до Кантабријског мора, један је од неколико музеја који припадају Фондацији ,,Solomon Guggenheim'' и садржи сталне и гостујуће експонате радова шпанских и међународних уметника. То је један од највећих музеја у Шпанији.
Као велико дело савремене архитектуре, зграда је названа "сигналним тренутком у архитектонској култури", јер представља "један од ретких тренутака када су се критичари, академици и општа јавност у потпуности ујединили око нечега" . Музејска зграда је најчешће проглашавана једним од најважнијих радова створених од 1980. године у Светском истраживању архитектуре 2010. Чувар музеја Гугенхајм је цветна скулптура куце звана ,,Puppy''. Иако је било предвиђено да ова скулптура буде само годину дана испред музеја, грађани као и туристи су је толико заволили да су писали петицију за њен останак испред музеја. Поред ,,Puppy-ja'' заштитни знак и чувар музеја је огромна скулптура паука ,,Maman'' уметнице Луизе Буржуе. Заправо, симболика овог женског паука јесте мајка, која има две улоге: заштитничку и предаторску. Ово се најболје огледа кроз нити паучине, која служи не само за хватање плена, већ и за заштиту јаја у виду чауре. Ова скулптура, када боље посматрамо, осим осећаја страхопоштовања жели да пробуди у нама осећај фрагилности, као што је нежност мајке према своме детету.
U Гугенхајму се налазе дела најцењенијих уметника 20. века попут Ендија Ворхола (Endi Vorhol), Едуарда Ћљиде( Eduardo Chillida), Ивана Клајна, Вилема де Кунинга (Willem de Kooning), и Клифорда Стила (Clyfford Still)
Виртуална зграда
У јесен 1993. архитекти компаније ,,Gehry partners’’ започели су са коришћењем софтвера компаније ,,Dassault systemes’’ за схематичну фазу дизајна Гуггенхеим музеја како би урадили дигитализацији и моделирање спољашњости музејског пројекта.
Архитекти су примењивали мастер моделовање и процесе виртуелне градње који су научили од Richarda Smitha и његове употребе истих техника на дворани ,,Walt Disney'' током претходне две године. Успех и глобална свест музеја Гуггенхеим Билбао покренули су нову еру Виртуелне зграде и били су катализатор онога што ће седам година касније постати популарно познато као Моделирање грађевинских информација.
Изложбе
У музеју се посебно налазе „велика дела, локације и специфичне инсталације савремених уметника“, као што је ,,snake’’(,,змија’’) Richarda Serre у дужини од 100 метара, и приказују радове баскијских уметника, „као и смештај у избору дела" из колекције модерне уметности Фондације. Музеј је 1997. отворен као „Музеји Гугенхајм и уметност новог века“, 300-делни преглед уметности 20. века од кубизма до нове медијске уметности. Већина комада потиче из Гугенхајмове сталне колекције, али музеј је такође набавио слике Villiam de Kooningа, а и Clyforda Stilla.
Изложбе се често мењају; музеј генерално угошћује тематске изложбе, усредсређене, на пример, на кинеску или руску уметност. Традиционалне слике и скулптуре су малобројне у поређењу са инсталацијама и електронским облицима. Врхунац колекције и њен једини стални експонат је ,,The matter of time'', низ скулптура од челика које je дизајнираo Richard Serra, смештен у 130 метара дугој галерији Арцелор (која је раније била позната као Галерија риба али је 2005. године преименована за произвођача челика који је спонзорирао пројекат). Колекције обично истичу авангардну уметност, апстракцију 20. века и необјективну уметност.
BASILICA de BEGOÑA
Извор: Pinterest (https://www.pinterest.com/pin/339951471845388216/)
2. Базилика Свете Богоње
Базилику је дизајнирао Sancho Martinez de Arego у 16. веку. Она поседује три лука, на које су сводови додати у 17. веку, иако је изградња почела 1551. године. За време извођења радова, готски стил је донекле био развијен. Главни улаз, као и сама катедрала, грађени су у готском стилу, и он је био у облику величанственог лука. Изграђен је у знак сећања на познатог шпанског архитекту Gila de Hontanona.
Током 19. века, базилика је била оштећена, па је тако садашња кула и део екстеријера дизајнирао Jose Maria Bastera између 1902. и 1907. године.
Дана 16. августа 1942. године, избио је инцидент између фалангиста и карлиста, где је дошло до експлозије неколико бомби. У близини цркве покренути су радови како би се базилика обновила. д септембра 1993. до августа 1994. године извршена је велика обнова, где су замењена звона, сат и камен базилике. Кула са сатом има 24 звона, од којих најтеже звоно износи тону. Звона су изграђена у Швајцарској.
Кула је напраљена 1992. године, и може да произведе 7 различитих мелодија.
Cathedrale de Santiago
Аутор:Ана Илић
3. Сантијагова катедрала
Катедрала Сантијаго (шпанско: Catedral de Santiago; баскијски: Danejakue Catedral), црква светог Јакова или Сантијагова катедрала је готичка катедрала која припада римокатоличкој цркви. Храм је првобитно саграђен у 14. или 15. веку као главна жупна црква у Билбау, а катедралом је проглашен тек 1950. када је званично створена римокатоличка бискупија у овом граду. Њен торањ који је у неоготичком стилу висок је 64 метра. Њега и главну фасаду дизајнирао је Северино де Аћукаро почетком 19. века. Ова катедрала се сматра најстаријом грађевином Билбаа. Поред тога, ово је најзначајнија баскијска црква која такође служи као парохија.
Museo de Bellas Artes de Bilbao
Извор: Wikipedia (https://en.wikipedia.org/wiki/Bilbao_Fine_Arts_Museum)
Извор: Whichmusem (https://whichmuseum.com/spain/bilbao/bilbao-fine-arts-museum)
4. Музеј ликовних уметности
Пре више од једног века, када је град Билбао био један од главних произвођача гвожђа, локална буржоазија и институције, допринели су да се ту створи један од најзначајнијих ликовно - уметничких музеја у држави: Музеј ликовних уметности Билбаа.
Галерија је отворила своја врата 1914. године у згради старе Цивилне Болнице Аткури, где се већ налази „Билбао школа уметности и заната“. Први директор био је познати сликар Билбаа Manuel Losada. Године 1924. отворен је Музеј модерних уметности, захваљујући баскијским уметницима који су учествовали у пројекту “модерна уметност” што је у то време било у моди међу становницима.
Aurelio Arteta, био је још један важан сликар Билбаа. Био је први директор све до грађанског рата. Када се завршио сукоб 1929, Регионална влада је одлучила да финансира ново седиште за Музеј ликовних уметности и савремених уметности. Његов директор све до смрти 1949, био Manuel Losada.
Посетиоци овог музеја могу видети велику, сталну колекцију европске уметничке школе 13. века. Различите иберијске сликарске школе присутне су са својим најистакнутијим експонентима из 13. века. Такође су присутна фламанска и холандска дела. Музеј поседује најважнију и највеличанственију колекцију баскијских уметника.
Azkuna Zentroa-centro de cultura
Извор: Azkunа Zantroa columns (https://www.azkunazentroa.eus/az/ingl/home/visit-azkuna-zentroa/the-building)
Извор:Urbanland (https://urbanland.uli.org/planning-design/azkuna-zentroa-bilbao-bizkaia-basque-country-spain/) Aутор: Daniel Lobo
5. Алондига (Azkuna Zentroa) - multikulturni centar
Алондига је првобитно био стари магацин вина изграђен 1909. године. Стари, касније модернизован магацин, постао је простор од културног значаја јер је проглашен од стране баскијске владе 1999. године за јавно власништво. Philippe Starck (Филип Штарк) познати француски архитекта га је 2010. редизајнирао у мултикултурални центар под називом ,,Azkuna Zentroa’’. Овај културни центар представља најбољи пример деиндустрализације Билбаа и претварања у креативни град. Унутар овог центра стоје три скулптуре од цигле на укупно 43 стуба, при чему сваки стуб одише посебним дизајном. Центар садржи биоскоп, уметничку галерију, библиотеку, кафиће, ресторане и продавнице сувенира, а на врху пређашњег магацина налази се базен са стакленим дном где се пливајући може посматрати подземље. Аскуна је прави пример модернизације Билбаа, првенствено из разлога што спољашљи изглед зграде не упућује на изненађење које унутра чека посетиоце.
6. Зубизури мост
Аутор: Ана Илић
"На жалост, равнотежа лагане челичне надградње на крајевима конзола напрегнута је попут скулптуралне играчке и мост лагодно додирује земљу." (Matthew Wels - инжињер моста, критика)
Зубизури (баскијски: "бели мост"), који се назива и мост ,,Puente del Campo Volantin’’, представља везани лучни мост преко реке Нервион. Дизајниран од стране архитекте Santiaga Calatrave, мост повезује десну обалу Campo Volantin и леву обалу реке Урибитарте. Отворен 1997. године, необичан дизајн моста састоји се од закривљеног ногоступа који је подржан челичним кабловима из надземног лука. Структура моста обојена је белом бојом, а палуба моста састоји се од прозирне стаклене цигле. Приступне рампе и степеништа налазе се на обе обале. Зубизури нуди пешацима повољну руту од хотела до оближњег музеја Гугенхајм. Зубизури мост је под заштитом Унеска
7. Проширење (El Ensanache)
Извор: Guiabilbao (https://guiabilbao.net/que-ver-visitar-bilbao/rutas-turisticas/ruta-gran-via-ensanche-bilbao)
Извор: Bilbaoturismo (https://www.bilbaoturismo.net/BilbaoTurismo/en/rutas-a-pie)
Стари део града Билбао, углавном је сачувао свој првобитни изглед. Међутим, део града на обали реке прошао је кроз велике трансофрамције и модернизације што је започето изградњом музеја ,,Гугенхајм'', и познато као ,,Гугенхајмски ефекат''.
Casco Viejo de Bilbao,Siete calles,Mercado de Ribeiro.
Аутор:Ана Илић
Аутор:Ана Илић
Аутор: Ана Илић (Casco Viejo,museoa Euskal)
Photo by (Noelia Larfeuil)
Photo by Noelia Larfeuil (Mercado de la ribera) - pijacа
8. Стари град, седам улица (Casco Viejo, siete calles)
Срце Билбаа налази се у старом граду, познатијем као седам улица. У пешачким улицама, можете пробати најбоље из баскијске гастрономије. Тако хиљаде посетилаца сваке године урања у његове улице; сваки изговор је добар за уживање у гастрономској, комерцијалној и културној понуди коју нуди ,,Casco viejo’’. Оно што можемо у њеним угловима наћи су најстарије цркве и споменици у граду: Катедрала Сантијаго, Црква Сан Антона, Археолошки, Етнолошки и Историјски музеј Баскија, Градска библиотека ,,Bidebarrieta'' или ,,Plaza Nueva'', место забава и позорница за бројне рекреативне и свечане догађаје, попут недељне пијаце или сајма ,,Santo Thomas''.
,,San Mamés’’
Извор:Wikipedia (https://ro.wikipedia.org/wiki/Stadionul_San_Mam%C3%A9s_(2013)) Autor:Euskal Herria, image may be subject by copyright
Извор: Diez (https://www.diez.hn/inicio/1150759-499/estadio_santiago_bernabeu-jugara-final-copa_rey-barcelona-sevilla?i=6) image may be subject of copyright
9. Фудбалски стадион ,,San Mamés’’
Љубитељи фудбала од 2013. уживају у светски опремљеном и модерном стадиону ,,Сан Мамсу'', који је посвећеном фудбалском клубу ,,Аthletico Bilbao''. Овај стадион поседује софистиран систем осветљења спољашњих панела, који дозвољава чак и приказ анимација и представља пример модерног и креативног Билбаа у области спорта и дизајна.
10. Културни фестивали који се одржавају сваке године у Билбау:
- Фестивал фантастичног филма – ФАНТ (шп. Festival de Cine Fantástico de Bilbao - FANT) се одржава сваке године у мају. Најбољи међународни филмови овог жанра се пуштају у току фестивала.
- Билбао ББК Фестивал је фестивал поп и рок музике. Одржава се сваке године, током лета.
- Дан Светог Томаса је традиционални гастрономски празник који почиње средином децембра. На преко 300 штандова изложени су традиционални производи и сеоских предела, међу којима је воће, поврће, сир, кобасице, вино, пинћоси.
Извори:
Wikipedia https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BE
UNESCO https://whc.unesco.org/en/list/1217/
UNESCO https://wesee.ist/meet-unesco-city-of-design-bilbao/
My bilbao bizkaia https://www.mybilbaobizkaia.eus/la-cultura-de-bilbao/
Wikipedia bridge Zubizuri https://en.wikipedia.org/wiki/Zubizuri
UNESCO creative cities https://en.unesco.org/creative-cities/bilbao
Pod spanskim suncem blog https://podspanskimsuncem.com/blog/bilbao/#!/grs/3
Euskaldi turismo https://turismo.euskadi.eus/es/patrimonio-cultural/casco-viejo-siete-calles/aa30-12375/es/
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
