Da li ste ikada bili u situaciji da vam se čini da razgovor nema kraja? Ma koliko se ubeđivali, objašnjavali, kao da druga strana to ne čuje i „tera po svom“. Neko će nastojati da pokaže da je u pravu, neko će se pak povući. Jedno je sigurno – ovakvi razgovori crpe našu energiju i često ne dovode do rešenja koje bi odgovaralo svima.
Koliko puta vam se desilo da dođete u konflikt sa nekim samo zato što je pogrešno razumeo ono što ste mu rekli? Ili da vas partner, drugarica ili roditelj iznervira samo načinom na koji vam je nešto saopštio?
Verujem da znate o čemu govorim.
Konfliktne situacije su često posledica nerazumevanja među ljudima do koga dolazi zbog neadekvatne komunikacije. Za dobru komunikaciju je bitan sadržaj, ali i način na koji nešto govorimo. Umeće je prilagoditi način komunikacije vremenu, situaciji i sagovorniku. Srećom, veštine komunikacije se uče, i tu nam nauka može pomoći.
Postoje brojni načini komunikacije koji u većoj ili manjoj meri mogu da vam pomognu da postignete svoj cilj. Asertivna komunikacija jedan je od njih. Pod asertivnom komunikacijom se podrazumeva kada u komunikaciji osoba brani svoje granice i lični prostor na način koji ne dovodi do narušavanja granica i ličnog prostora druge osobe. Asertivna komunikacija podrazumeva da svako ima pravo da iskaže svoje potrebe u odnosu na druge, bez ugrožavanja njihovih potreba i ličnosti.
Kako biste se osetili da vam neko kaže: „Stalno ponavljaš istu grešku, ne mogu da verujem koliko si glup/a!“, „Ti si neogovoran, na tebe ne mogu da se oslonim“ ili „Ako još jednom zakasniš, više neću nikada da izađem sa tobom“.
Ovo su takozvane „ti-poruke“. U ovakvim porukama se druga osoba optužuje za nešto što jeste ili nije uradila, vrši se etiketiranje, vređanje, iskazuje nepoverenje. Možete uočiti da su jako često izražene kroz naredbu ili kritikovanje. Ovakve poruke su usmerene na ličnost i ponašanje sagovornika, zbog čega je jasan njihov naziv. „Ti-porukama“ se izražava nezadovoljstvo kroz optužbe i napad. Kada drugu osobu napadamo, u velikom broju slučajeva će to kod nje izazvati bes koji će je naterati da se brani, pruža otpor ili će to preći u kontra-napad, što bi moglo da izgleda ovako: „Ti ćeš da mi kažeš!“, „Šta meni fali pa na mene ne možeš da se osloniš?“ ili „U tom slučaju ne moraš ni da izlaziš sa mnom“. Poznato?
Jasno je da ovakvim porukama samo produbljujemo konflikt. „Ti-poruke“ nam otežavaju da dođemo do rešenja. Razlog leži u njihovoj konstrukciji i usmerenosti. Iskazane na način kojim ne poštujemo drugu osobu i svu odgovornost svaljujemo na nju, ovakve poruke povećavaju nerazumevanje i tenziju u komunikaciji koja je suprotna od mirnog rešavanja problematične situacije. Na ovaj način ćemo se samo vrtiti u krug i nećemo ništa postići. Posledica? Nezadovoljne obe strane.
Šta se nudi kao alternativa? Jedan od oblika asertivne komunikacije su „Ja-poruke“. U ovim porukama se okrećemo ka sebi. U komunikaciji nastojimo da izražavamo svoje potrebe, ideje, misli, bez okrivljavanja drugog. „Ja-porukama“ ne napadamo drugu osobu, ne optužujemo je za određenu situaciju, već izražavamo svoja osećanja u vezi sa tim događajem. Iz tog razloga u ovim porukama se često zamenjuje „ti“ sa „kada“. Prateći navedene primere, „ja-poruke“ bi izgledale ovako: „Osećam se besno kada dolazi do grešaka zato što nam to otežava posao i zato želim da toga bude manje“, „Osećam se nesigurno kada zadatak ne obavljam ja, potrebna mi je osoba od poverenja, voleo/la bih da se to promeni“ ili „Osećam se ljuto kada neko ne dođe na vreme, jer to doživljavam kao nepoštovanje mog vremena, stoga želim da se to ne dešava. Ukoliko želiš, mogu ti pomoći da bolje organizuješ svoje vreme“.
Možemo uočiti zajedničke elemente u svim ovim iskazima. To su izražavanje sopstvenih osećanja („Osećam se besno, ljuto, nesiguno“), navođenje situacije koja je to izazvala („Kada dolazi do grešaka, kada zadatak ne obavljam ja, kada neko ne dođe na vreme“), iznošenje razloga tih osećanja („Jer nam to otežava posao, jer mi je potrebna osoba od poverenja, jer kašnjenje doživljavam kao nepoštovanje mog vremena“) i iskazivanje želje da se to promeni ili predloga rešenja problema („Želim da toga bude manje, voleo/la bih da se to promeni, želim da se to ne dešava, mogu ti pomoći da bolje organizuješ svoje vreme“).
Dakle, dobra „ja-poruka“ daje neutralan prikaz ponašanja koje nam smeta, izražava sopstvena osećanja u datoj situaciji, pojašnjava konkretne posledice tog ponašanja, daje predlog drugoj osobi. Karakteristika „ja-poruka“ je upravo izbegavanje govora kroz pokazivanje na drugu osobu, bez iskaza „ti“. One su usmerene na ponašanje, a ne na ličnost sagovornika. Na ovaj način mi sagovorniku govorimo iz svoje perspektive, kako mi vidimo i kako na nas deluje njegovo ponašanje. „Ja-porukama“ mi preuzimamo odgovornost za sopstvene iskaze, suprotstavljamo se bez omalovažavanja i okrivljavanja. Mi ostajemo fokusirani na sopstvena osećanja i potrebe, otvoreno ih izražavamo bez povređivanja drugih. Ovakvim porukama se otvara komunikacija, sprečava rasplamsavanje sukoba i povećava verovatnoća pozitivnog ishoda.
Stavite se sada u ulogu osobe kojoj je upućena „ja-poruka“. Kako biste reagovali na ovakvo objašnjenje? Kakva osećanja bi kod vas izazvale ove poruke iskazane na prvi način, a kakva na drugi?
U „ti-porukama“ se ističe greška sagovornika, primalac ih doživljava kao napad na sebe, izazivaju otpor. Nasuprot njima, može se primetiti da se u „ja-porukama“ ističe osećanje govornika, poziva na razgovor i potencijalno rešavanje problema. Iako nisu primenjive u svim situacijama, „ja-poruke“ mogu u velikoj meri olakšati komunikaciju i razumevanje između ljudi, jer ne sadrže optužbe i etiketiranje druge osobe, već su usmerene na to kako se osećamo i šta želimo. Na ovaj način se poštuje ličnost sagovornika i ostvara prostor za dijalog.
Pozivam vas da iskoristite „ja-poruke“ svaki sledeći put kada biste odreagovali na neki od prvobitno opisanih načina.
Samo oprezno! Praktikovanje komunikacije putem „ja-poruka“ može smanjiti dramu, sprečiti konflikt i značajno skratiti pregovaranje.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
