Проучавање фолклора

Са тихом која чека

Видео прилог Коментари
603 речи, ~3 минута читања

0%

Сува планина, Заплање / Департман за Србистику, др Данијела Поповић Николић

Пред путницима са пртљагом од жеље и бедекером од Хипноса украденим, путеви бивају или они са првом и последњом станицом у на дно теглећем блату или они на којима непоуздана и тиха богиња нервозно пребире по перју Хроноса, чекајући управо те намернике, без видљивог повода и разлога. Пут којим се неколико таквих у рано Михоље не тако давне године намерило својим је крајем урастао у сива плећа давно уснулог дива, немарно  и спокојно опруженог по ливади, из чијег су кружног зеленила ницале Свилоруне, Виторози и Путонози. Решена да не буде туђа, она ћутљива и чекајућа, равнала је друм пред њима, секла врзине и питомила хранитеље закопаног а драгог, молећи да дарују путнике штедро и уз блага слова.

Када се 2015. године појавила идеја о организованим теренским истраживањима фолклора у заплањском крају, онима који су о њој размишљали она је представљала могућност да се макар провери и сондира простор и „корпус“ жанрова усмене књижевности који су у заједници динамични или функционишу као сећање на жанрове из некадашњег живота.  Правој представи о циљевима истраживања, методологији теренских проучавања,  употреби и значају резултата није се у тим тренуцима ни могло дати довољно простора, пре свега због чињенице да реализатори нису за собом имали ни довољно сати непосредног рада на терену, док је организација таквих послова била сасвим изван њиховог искуства. Срећом, др Биљана Сикимић, научни саветник Балканолошког института САНУ и дугогодишњи теренски истраживач традицијске културе и  дијалеката, пожелела је да помогне саветом и делом. Њој су се придружиле колеге са других институција, проучаваоци фолклора и искусни „радници на терену“. Ојачана њима и студентима заинтересованим за усмену уметничку комуникацију, група истраживача Департмана за српску и компаративну књижевност Филозофског факултета (сада Департмана за Србистику) започела је истраживања народне књижевности заплањског краја, уз драгоцену потпору матичне установе и Министарства културе Републике Србије.

Почетак рада на реализацији пројекта Савремена теренска истраживања усмене традиције Заплања Филозофског факултета у Нишу (у пролеће 2016. године) обележило је прикупљање и истраживање објављене научне и архивске грађе о традицији и историји Заплања, уочавање традицијских маркера  и формирање упитника за теренско истраживање. Након тога припремљен је план  кретања и распореда активности на терену, укључујући и припремне посете појединцима и представницима институција који би могли помоћи истраживачима. У средишњој фази рада обављена су теренска истраживања (интервјуи  и прикупљање друге документације), парцијална транскрипција, обрада записа по избору и уношење у базу података. Завршне активности, већ у зиму 2016. године, обухватале су представљање обрађеног  материјала путем мултимедијалних презентација и постављање сајта пројекта, у чему је највише помоћи пружио Никола Јовић из Рачунарског центра факултета. Прикупљена грађа (преко 400 гигабајта) депонована је у дигиталној  бази пројекта, а репрезентативни резултати постављају се повремено на сајт пројекта (https://projekti.filfak.ni.ac.rs/stiutz/) и у оквиру странице пројекта на Фејсбуку (https://www.facebook.com/stiutzff). Припремају се и збирке забележене грађе, оне које ће представљати стваралаштво забележено на читавом простору Заплања равномерно и у поменутом времену истраживања (2016 и касније). Ако се по страни остави веома богат корпус народних умотворина, података о животу народа и његовој традицијској култури, најважнијим резултатом овог подухвата треба сматрати активно укључивање студената, њихову искрену посвећеност и жељу да наставе са започетим или, макар, позивају млађе колеге да крену сличним путевима у истраживању и учењу. А на позиве се одговара: студентским прилозима са теренских истраживања из године у годину допуњује се фонд архива усменог стваралаштва Департмана за србистику Филозофског факултета. Архива који чека институционализацију унутар матичне институције, да постане и формално једна од база за депоновање и дигитализацију грађе нематеријалне духовне културе, отворена фолклористима, истраживачима у другим сродним научним дисциплинама, али и широј заједници. Оној истој у којој се та грађа витализује и ревитализује, у сваком времену.

(Годишњице, да подсете и подстакну)

усмена књижевност , народна традиција , српска њижевност , фолклор , пројекат ,

Видео прилог

Народна приповетка о суђеницама / Департман за србистику, др Данијела Поповић Николић

Коментари



Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.


Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.


600/600