Како су четири студента комуникологије решила да јавним заговарањем уреде свој град?
Видим проблем. Имам идеју. Имам решење. Шта даље?
Јавно заговарање, полако али сигурно осваја простор друштвеног ангажмана. Ипак, мали број људи зна шта је то у ствари, а још мање како да га спроведе. Када би научили како, верујем да би се разне иницијативе које остају само на нивоу друштвених мрежа до сада већ дошле на дневни ред Скупштине града. Пластично – то су кампање подизања свести усмерене на јавну сферу, највише ради подизања свести код грађана, а са циљем решавања одређеног проблема.
Кампање јавног заговарања могу садржати разне тактике – од герила маркетинга, онлајн промоција, директних промоција, преко конкретне примене односа с јавношћу, до неке врсте лобирања. Треба направити разлику између лобирања и јавног заговарања, јер лобирање може бити део заговарања, али је званичније, и њен циљ је утицај на доносиоце одлука (нпр. скупштина, универзитет, јавна предузећа...).
Пре непуних месец дана неколико колега и ја имали смо прилику да учимо и применимо знање о тактикама јавног заговарања. Учестововали смо у заједничком регионалном пројекту „Дијалог за будућност“ који у Босни и Хецеговини, Црној Гори и Србији спроводе UNESCO, UNICEF и UNDP, а реализује га Факултет политичких наука у Београду. Почетак пројекта захтевао је обуке држане од стране професора из истраживачких центара широм света, професора који се баве проблемима заједнице, њиховим препознавањем и решавањем. Поред тога, обрађивали смо и стварање слогана, пласирање информација за медије, дефинисање кључних институција и особа. Научили смо да разликујемо потребе од проблема и како да моделирамо кампању уз конкретизацију буџета. Требало је створити план, а само најбоље дефинисане кампање добијају могућност да је примене, уз финансијску подршку. Поред једног тима из Београда, и наш тим, који чине Александра Пешић, Миша Вучковић, Стефан Петровић и моја маленкост, однео је победу. Први пут смо добили могућност да реализујемо план у стратегију и да заиста добијемо глас за неки проблем у граду. Ух, најтежа препрека била нам је дефиниција проблема. Јер, у граду их има и превише. Шта је приоритет? Теме су се преплитале – од недостатка јавне расвете, напуштених аутомобила, депонија, проблема паркинга и градске гужве, неприступачности објеката, јавних тоалета... И онда нам је пало на памет!
Зашто не решити два проблема у једном? Недостатак јавних тоалета у граду је дугогодишњи проблем, њихова хигијена није на завидном нивоу (благо рећи ужасна), углавном не раде а и нема их довољно. Ово даље доводи до непримереног коришћења јавних површина и искривљене слике једног дивног рада, а ми Нишлије смо одувек били родољуби и сигурно не бисмо ружили своју јужну лепотицу, „ал' кад се нема где, не бира се“! Међутим, ту постоји још један проблем, тиши, јер особе са инвалидитетом тако воде своју борбу. Оне су се већ помириле са тим да се на њихове потребе не обраћа превелика пажња, да је њихов живот отежан, и да ће тако бити сваког наредног дана. Ови људи, који заправо чине између 8 и 10 посто становништва у Србији, имају само једно место за обављање физиолошких потреба у Нишу. Искључиво један јавни тоалет, од седам укупно у граду је приступачан за особе са инвалидитетом. Број од седам јавних тоалета за град величине Ниша је недовољан, а чињеница да је само један прилагођен за особе са инвалидитетом је забрињавајућа. Идеја је изградити нови јавни тоалет, приступачан за све. Дати прилику и укључити запостављене друштвене групе и њихове потребе. Борити се не за личне интересе, него за проблеме наших суграђана – то је јавно заговарање.
Циљ је доношење одлуке о изградњи, а ту су присутни многи фактори, па је потребно утицати и на доношење неопходних политичких одлука. Како ће четири студента комуникологије утицати на „недостижне“ градске одборнике? У доминацији онлајн сфере, поготово у доба короне, свест се највише подиже кампањама на друштвеним мрежама, едукацијом људи и указивањем на свакодневни проблем. У спроведеној анкети о питању јавног тоалета и приступачности, већина суграђана ово заиста види као проблем и подржало би иницијативу, међутим, то је за њих „маргинална“ ствар, јер се не сусрећу директно са њом и вероватно не размишљају свакодневно о томе. Грађанима је потребна само одскочна даска (ако је проблем заиста релевантан, и није само потреба мање групе) да би се наставио низ позитивних промена. Треба узети у обзир и онај део јавности који није у великој мери заступљен на друштвеним мрежама, па се њима обратити путем традиционалних медија, уз помоћ саопштења, изјава, гостовања – опште присутности и скретање пажње на оно што се заговара. Видимо да „заговарање“ које углавном има негативну конотацију, то не мора бити, и у већини случајева није – већ је решавање проблема на начин који укључује јавност и тера суграђане на акцију, размишљање и покрет. Ипак, за овај проблем неопходно је и контактирање са кључним доносиоцима одлука – Скупштином града Ниша, као оног органа који одлучује, у овом конкретном случају, о изградњи. Уз повећање јавне свести, контаката са укљученим јавностима, подршку удружења, иницијатива и непрофитних организација, позитиван исход је известан, јер овде говоримо о преусмеравању пажње јавности и јавних органа на приоретизовање проблема.
Зато вас позивам да и ви заговарате своје проблеме, проблеме заједнице, проблеме у улици, крају, општини, проблеме запостављених, маргинализованих, проблеме целог града. Скрените пажњу власти на оно што не примећују, јер је то грађанска дужност. Крените од разраде теме, уочите ко вам може помоћи, чију подршку можете да придобијете, укључите доступне онлајн ресурсе и подигните свест. Заговарајте!
Активности Иницијативе можете пратити на друштвеним мрежама Фејсбук на страници “Inicijativa “Jednak Pristup”” и на Инстаграму @jednakpristup.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
