Ovaj tekst vam stiže jednog sunčanog januarskog jutra u sred zimske praznične sezone. Jer iako nam se tako ne čini kad pogledamo kroz prozor, zimski praznici su u svom punom jeku.
Praznici su viševekovni fenomen pun emocija i značaja za nas. Kao takav fenomen oni su privukli i pažnju psihologa-istraživača, a upravo o njihovim istraživanjima i oktrićima ćemo i pisati u ovom tekstu.
Priču o psihološkom značaju praznika krenućemo sa istraživanjem iz komšiluka Deda Mraza. Iz Danske. Ovo istraživanje namerno uzimamo kao prvo o kome pišemo jer se ono bavi onime što se smatra glavnom odlikom Božića, „Božićnim duhom“. Pod „Božićnim duhom“ podrazumevamo euforiju za vreme zimskih praznika, osećanje zajedništva sa svojom porodicom ali i drugim ljudima koji slave ove praznike, zadovoljstvo i radost prilikom kićenja jelke i tako dalje. A sada da se vratimo na gore pomenuto istraživanje. Naime, jedna grupa istraživača iz Danske je oktrila da naš mozak ima svoj način reagovanja na Božić (Hougaard i saradnici, 2015). Koristeći magnentnu rezonancu ovi autori su otkrili da Božićne slike (npr. okićena jelka, pokloni, velike čarape za poklone okićene po kaminima i slične slike) stimulišu zone mozga zadužene za duhovnost, za emocije koje delimo sa drugim ljudima, kao i zone zadužene za naše prizivanje uspomena povezanih sa prijatnim emocijama. Sve ovo jesu aspekti onoga što nazivamo „Božićnim duhom“. Dodatno, aktivaciju ovih zona u mozgu autori su otkrili kod onih osoba koje godinama slave i vole Božić, dok je nije bilo kod onih koji Božić ne vole niti ga slave. Dakle, ako slavite Božić i uživate u njemu ovo je način na koji vaš mozak reaguje na Božićne slike.
Jedna važna odlika ovih zimskih praznika je i ukrašavanje. Svi kupujemo ukrase, sijalice i venčiće. Ali ne samo da kitimo jelke već prolazeći ulicama u ovom zimskom periodu možemo da vidimo i kuće i prozore koje su osvetljene sijalicama. Jedna grupa istraživača je bila zainteresovana upravo za to, za ukrašavanje spoljašnjosti naših domova. Istraživanja nam, naime, govore da ovo ukrašavanje nije bez značaja i da ima svoju funkciju (Werner, Peterson-Lewis, & Brown, 1989). Autori ukazuju na to da je ukrašavanje kuće spolja znak druželjubivosti i pristupačnosti njenih stanara. Potvrdu za ovo imamo i u procenama ispitanika koji su gledali slike ukrašenih i neukrađenih kuća. Naime, procenjivači stanare ukrašenih kuća zaista i ocenjuju kao druželjubivije i pristupačnije od stanara kuće koje nisu okićene. Dakle, ukoliko ste novi u nekom kraju, okitite kuću za Novu Godinu i Božić i komšije će vas mnogo bolje i brže prihvatiti.
Osim toga, zar se ne osećate ponovo kao dete dok kitite jelku? Ovakve tradicije nas vraćaju u naše detinjstvo, a sa ovime nam donose osećaj bezbrižnosti i razigranosti karakterističan za svako dete. Što bi rekao Doktor iz BBC-jeve serije Doktor Hu „Koje je poenta da budeš odrastao ako ne možeš da ponekad budeš i dete“. Tako da, dragi čitaoci, iskoristite ove zimske praznike da ponovo, na određeno vreme, budete deca. Ako se pitate zašto je uopšte bitno da se kao odrasli osećate kao deca, psihološka istraživanja nude odgovor i na ovo pitanje. Naime, istraživanja pokazuju da „razigranost“ i „razgirane interakcije“ same po sebi dovode do osećanja zadovoljstva (Csikszentmihalyi, 1975; Glynn & Webster, 1992), bez potrebe sa nekim spoljnim potvrdama, nagradama ili dostignutim ciljevima.
Šta još Nova Godina i Božić nose sa sobom? Poklone, naravno. Jasno je sa svi volimo da dobijamo poklone i da se oduševimo kada nam neko pokloni baš ono čemu smo se potajno nadali. Ali imamo i drugu stranu poklona – njihovo davanje. I upravo se u ovom davanju i krije psihološki značaj poklona. Jedno interesantno istraživanje je pokazalo da su ljudi koji su dobili novac i kojima je rečeno da ga potroše na druge ljude, na kraju bili srećniji od ljudi kojima je rečeno da novac potroše na sebe (Dunn, Aknin, & Norton, 2008).
Za vreme praznika imamo i takozvanu „prazničnu trpezu“, bogatu između ostalog i raznoraznim slatkišima. I dok svi znamo da čokolada i nije baš dobra za nas, postoje i istraživanja koja govore suprotno. Naime, grupa autora je otkrila da čokolada dovodi do boljeg kognitivnog funkcionisanja (Crichton, Elias, & Alkerwi, 2016). Tako su ispitanici u ovom istraživanju koji su jeli čokoladu bili uspešniji u rešavanja raznih zadataka od onih koji je nisu jeli (Crichton, Elias, & Alkerwi, 2016). A kada govorimo o zadovoljstvu do koga čokolada dovodi, svejedno je da li jedete mlečnu ili crnu čokoladu jer ćete se posle svake od njih osećati jednako zadovoljno (Chan, 2007). Pritom ovde ne govorimo o kvalitetu čokolade. Autori ovog istraživanja su kvalitet čokolade držali konstantnim a varirano je samo to da li u njoj ima više ili manje kakaa i mleka. Ono što nam ovo istraživanje govori jeste da je isti efekat u pogledu zadovoljstva postignut kada su istraživači jednoj grupi ispitanika dali crnu čokoladu a drugoj drugoj mlečnu. Ovo naravno ne znači da su ogromne količine čokolade dobre. Ova istraživanja nam samo govore da ona ipak nije tako loša. Dakle, opustite se i uživajte u prazničnim čokoladnim poslasticama.
Na kraju, istraživanja „Božićne sezone“ govore i normi recipročnosti. Ova norma podrazumeva uverenje da će ljudi pomoći onima koji su pomogli njima. Istraživanje ove norme u kontekstu Božića pokazuje da će 20% ljudi koji su dobili Božićnu čestitku od potpunih stranaca čestitku tim strancima i uzvratiti (Kunz, 2000). I to je ta verovatnoća utoliko veća ukoliko je čestitka lepša. Dakle, kad nam stigne praznična čestitka od potpunog stranca, ako vidimo da je ona lepa i lepo napisana 20% nas će čestitku tom potpunom strancu uzvratiti.
Dakle, ako ste mislili da su zimski praznici prosto tradije bez nekog posebnog psihološkog značaja videli ste da je to daleko od istine. Naprotiv, pored verske funkcije ovih zimskih praznika, Božić i Nova godina su prožeti raznoraznim psihološkim i socijalnim funkcijama. Počevši od toga je čak i mozak nas koji volimo Božić prosto „podešen“ da uživa u njemu, preko toga da naizgled besmislenim ukrašavanjem šaljemo poruku druželjubivosti komšijama pa sve do toga da smo spremni da odgovorimo na Novogodišnje i Božićne čestitke strancima, vidimo dosta značajnih aspekata ovih zimskih praznika. Tako da, dragi čitaoci, uživajte u njima. Iako na prvi pogled možda ne deluje tako, oni itekako imaju svoju psihološku funkciju za društvo ali i za nas kao pojedince.
Literatura
Cstikszentmmalyi, M. (1975) Play and intrinsic rewards. Journal of Humanistic Psychology, 15, 41-63.
Glynn, M. A., & Webster, J. (1992). The adult playfulness scale: An initial assessment. Psychological reports, 71(1), 83-103.
Chan, K. (2007). A clinical trial gone awry: the Chocolate Happiness Undergoing More Pleasantness (CHUMP) study. Canadian Medical Association Journal, 177(12), 1539–1541.
Crichton, G. E., Elias, M. F., & Alkerwi, A. (2016). Chocolate intake is associated with better cognitive function: The Maine-Syracuse Longitudinal Study. Appetite, 100, 126–132.
Dunn, E. W., Aknin, L. B., & Norton, M. I. (2008). Spending Money on Others Promotes Happiness. Science, 319(5870), 1687–1688.
Kunz, J. (2000). Social Class Difference in Response to Christmas Cards. Perceptual and Motor Skills, 90(2), 573–576.
Hougaard, A., Lindberg, U., Arngrim, N., Larsson, H. B., Olesen, J., Amin, F. M., ... & Haddock, B. T. (2015). Evidence of a Christmas spirit network in the brain: functional MRI study. Bmj, 351, h6266. Preuzeto sa https://www.bmj.com/content/351/bmj.h6266.long
Werner, C. M., Peterson-Lewis, S., & Brown, B. B. (1989). Inferences about homeowners’ sociability: Impact of christmas decorations and other cues. Journal of Environmental Psychology, 9(4), 279–296.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
