„МАМА, ДА ЛИ ТИ ЗНАШ ЦЕО РУСКИ ЈЕЗИК?“

Пре неколико година ми је ћерка поставила ово питање. Можда би ми било лакше да ме је питала да ли заиста постоји Деда Мраз.
И, заиста, будимо искрени и запитајмо се: да ли постоји Деда Мраз и – да ли професор руског језика (може да) зна „цео“ руски језик?
Постоје бар два одговора на оба питања. Одговори су исти. И оба одговора су тачна.

1. Одговор „НЕ“.

Језици настају, живе, нестају, баш као и људи који их говоре. Док живе, језици се развијају, мењају, прилагођавају. Руски језик се убраја у живе словенске језике, са великим је бројем говорника и са још већим бројем досад написаних текстова. Не само књижевних. И не само оригинала: свакодневно се са других језика преводе на руски језик најразличитије врсте текстова из области науке, уметности, културе, политике, образовања, спорта,... Чак и ако научимо свих педесет, шездесет или сто хиљада речи из речника, тешко ћемо научити када, како и зашто бисмо од свих тих речи употребили баш ову реч, а не неку другу. Чак и то да савладамо, већ данас ће се појавити нека нова реч, потпуно нова, или десет нових речи. И ето нама забаве без краја. А није реч само о речима – језик је систем који функционише кроз синтагме и реченице, а реченице се могу удруживати и градити сложене реченице и неке још сложеније целине...
Дакле, ако ми је циљ да научим „цео“ руски језик (једном заувек), унапред сам себе осудила на неуспех, све и да научим руске речи, руску граматику, прочитам руску књижевност („целу“) и „некњижевност“ (ајде, бар пола), преслушам све руске песме, одгледам све руске филмове, истражим руску историју, пропутујем све руске градове и села, упознам брата Руса, сестру Рускињу и све њихове бабушке,...
Међутим.

2. Одговор „ДА“

...није лаж уколико услед и усред свега тога у неком тренутку постанемо свесни могућности да је наша душа само део Велике Руске Душе (или обрнуто); да деклинације и конјугације, причастные обороты и придаточные предложения являются не, тј. нису наши непријатељи, већ савезници јер – разумели смо филм, књигу, написали смо писмо, песму, поруку на руском и то је диван осећај; и желимо да диван осећај има још неко, много људи, да и они науче како да овладају вештинама којима се стиче овакво искуство и, веома често, живe и волe на посебан, „руски“ начин, да осећају богатије за читаву Душу, да познају себе својим језиком знајући „цео“ руски језик...
Ако желимо и данас, још увек и опет изнова да учимо, истражујемо, упознајемо, откривамо, разумемо, делимо са другима и помажемо им да, на овај начин, освоје „цео“ руски језик, на трагу смо правом да откријемо тајну зашто је једини прави одговор ипак увек само „ДА“.

P. S. На Филозофском факултету у Нишу постоји Департман за руски језик и књижевност. Моје колеге и ја волимо посао који радимо јер радимо оно што заиста волимо.

 руски језик , русистика , русский язык ,

Коментари

Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.

Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.