Ћао, ја сам Марина, рускиња. Сада бих хтела да причам о томе како сам почела да учим српски. Пролећем 2019. године сам ишла први пут у Србију студенстским разменом и пре морала да најучим мало језик. Српски је ми одмах постајао зањимљив и понекад током године сам покушала да читам лагане тексте из уџбеника. Jезик је ми се чинио није тештим у то време, имајући доста сличних реча. Али је то било велика заблуда.
У ствари спски и руски језики имају слични речи али њихово значење може бити није исто. То је прва тешкота са којом сам се соучила. Например, реч „ вредан“ слична у руском, али значи човека са лошим карактером. А „искуство“ код руса је „уметност“. Имам пуно примера који су на руски начин изгледаjу смешно.
Друга проблема за руса је коришћење глагола „јесам“ у прошлости. Ми, руски људи, сајано сналазимо без њега у реченицама и увек га заборавимо у српском. Мени треба водити рачуна кад пишем и говорим, да бих памтила о њему.
Још једна тешкост је падежи. За сваког руса то је мука, јер руски језик такође има падежи, али наставке није сличне. Инсртументал српског језика женског рода звучи као мушки род руског. Требало је ми се много времена да запамтим наставке кад њега сам сама учила. А још тежак вокатив, којег нема у мом језику. Чак и сада понекад збуњена због вокатива: кад будем требала да њега примењујем?!
Није тако давно сазнала сам да имате „хиљаду“ глаголских времена и то је се испоставило још теже него падежи. Употребљавамо само прошло, садање и будуче време и још неки изузетки. Међутим, овде је још аорист, имперфект, плусквамперфекат... Шта да радим са њима?! Али надам се шта полако ћу смоћи укључити ови страшни ствари у своју реч.
Много сам написала али то је све граматика, иако остао је се на крају то, шта теже от свега. Раније сам мислила да кад знаш речи, разумеш шта говоре људи, није проблема причати. У ствари није тако. У глави ћу замислити цели тексти, а кад покушаваћу да говорим одмах све заборавим. Туга ми је да се осећам као дете, које разуме и још не говори добро и не може прича доста од свега шта желе.
Резимирајући, ја бих рекла да српски је колико тежак језик за странца, толико је и интересантан. Чим више најучим српски, тим више сазнам зањимливих ствари и о језику, и о култури народа. И ово је ми много свиђа.
(Марина Дудченко учила је српски језик у оквиру Центра за српски као страни и нематерњи језик Филозофског факултета у Нишу. Њени предавачи били су мср Александар Новаковић и Наташа Новић, студенткиња мастер студија у Француској која тренутно, у оквиру студентске размене, сарађује на Департману за србистику. Курс је трајао шест месеци. Маринино знање српског језика тренутно је на нивоу Б1.)
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
