Уметност, позориште и култура

ВИЗУЕЛНИ НАРАТИВ – „Изгубљене душеˮ

Фото галерија Коментари
401 речи, ~2 минута читања

0%

О аутору

Дарја Стојановић, Алекса Станојевић, Никола Стојковић и Мина Стајић ученици 3. и 4. године Гимназије у Лесковцу и студенткиња Машинског факултета у Нишу

„Изгубљене душеˮ

Са великим задовољством делимо први визуелни наратив у оквиру нашег књижевног пројекта. Тим који је осмислио ову визуелну причу чине: Дарја Стојановић, Алекса Станојевић, Никола Стојковић (ученици 3. и 4. године Гимназије у Лесковцу) и Мина Стајић (стиденткиња Машинског факултета у Нишу). У тиму су имали следеће улоге:  Дарја – уметнички директор, Алекса –  модел, Никола и Мина – асистенти. Њихов ментор је проф. др Данијела Поповић Николић. 

„Прича  се да су душе вечне. Има међу њима оних које ће се са неким другим душама увек сусретати, ма у ком телу живеле и времену бивале. Као да им неке моћне силе  одређују путеве који се гранају до у бескрај и изнова враћају тачкама сусрета, да се у њима опет повезују у љубави и срећи.   

Те су душе оне које сте доживљавали као део себе, мислили да су вашој души сродне, веровали да се никада нећете раздвојити.  Међутим, њих су неке страшне околности болно отргле од свега што су волеле, и отеле од оних који су их волели. 

Ти су одласци и истргнућа оставили су огромну и неиздрживу празнину. У њој је укорењена бол која јача сваким подсећањем, сваким сусретом са сликама из прошлог живота у коме сте са онима који су заувек отишли живели у љубави и спокоју. Свакодневно подсећање изнова рађа нову патњу за онима који више нису са вама и то се осећање немоћи и туге ниже и не престаје.

Такве вам туге и губици, међутим, ојачавају представу о смислу живота који се може тражити и у упорном трагању за изгубљеном и вољеном душом, у нади да ће се жељени сусрет поново десити. Из такве туге поглед се упире право у небо, где блистају далеки ројеви звезда, за које неки верују да су душе отишлих са земље. Погледом ка вољеној далекој души и веровањем у поновни сусрет, једном и негде, добија се снага за даље живљење и наставак трајања.ˮ

Тим који је осмислио ову визуелну причу чине: Дарја Стојановић, Алекса Станојевић, Никола Стојковић (ученици 3. и 4. године Гимназије у Лесковцу) и Мина Стајић (студенткиња Машинског факултета у Нишу). У тиму су имали следеће улоге:  Дарја – уметнички директор, Алекса –  модел, Никола и Мина – асистенти. Њихов ментор је проф. др Данијела Поповић Николић. 

Пројекат реализују Департман за србистику и Центар за наратолошке студије Универзитета у Нишу. Сва ауторска права су заштићена.

визуелни наратив , наратив фотографије ,

Фото галерија

Коментари



Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.


Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.


600/600