Река Некар, јединствена средњовековна архитектура, чаробни дворац, богато историјско, културно и природно наслеђе чине овај град значајним културним и финансијским центром Европе, драгуљем покрајине Баден-Виртемберг у Немачкој. Опеван је у многим песмама, а универзитети са вишевековном традицијом, као и развијени сектори науке, медицине и машинства, чине Хајделберг препознатљивим центром у Европи.
Најранији доказ људског постојања у Европи јесте откриће познатог „хајделбершког човека“ 1907. године у близини града – фосила људске доње вилице старе око 600 хиљада година, која је припадала Homo erectus-у, једном од човекових предака.
Темеље данашњег Хајделберга подигли су Келти у 5. веку, а већ 769. године први пут је поменуто село Бергхајм (дословно „Кућа на брду“). Данас је Бергхајм средиште модерног Хајделберга.
Река Некар дели град на стари и нови део. Стари град, са најдужом пешачком зоном у Европи, представља веома атрактивну мешавину средњовековног и модерног. Такозвани Марштал, грађевина у неокласичном стилу из 19. века, првобитно је служила као складиште муниције за одбрану дворца, а данас је универзитетски аудиторијум. Кућа витеза Св. Георга, изграђена у стилу касне ренесансе, један је од најстаријих хотела који непрекидно ради већ 300 година. На реци Некар изграђени су многи мостови, а најпознатији међу њима је мост Карл-Теодор, дуг 200 метара и широк седам метара, који представља симбол града.
У периоду романтизма Хајделберг је био један од најзначајнијих градова у Немачкој. Ту је деловао чувени круг песника попут Јозефа фон Ајхендорфа, Јозефа фон Гереса, Арнима и Клеменса Брентана. Као трајна оставштина тог доба остала је „Алеја филозофа“, панорамско шеталиште изван града.
У овом граду уточиште су пронашли многи мислиоци, међу којима су били Јохан Волфганг Гете, Фридрих Хегел, Макс Вебер и други.
Посебна атракција града за туристе јесте дворац Хајделберг, смештен на узвишењу. Грађен је мешавином стилова готике и ренесансе. Његова изградња започела је у 13. веку. Рупрехт III подигао је прву типичну грађевину као краљевску резиденцију, с приземљем зиданим од камена и горњим спратовима од дрвета. Друга краљевска зграда налазила се насупрот Рупрехтове. Изборни кнезови у 16. и 17. веку додали су још две краљевске грађевине и од дворца створили палату. Две зграде које доминирају источном и северном страном подигнуте су у време владавине Отајнриха и Фридриха IV. Под влашћу Фридриха V изграђена је главна зграда на западној страни, позната као „Енглеска зграда“. Ово величанствено здање својом архитектуром и данас одушевљава стручњаке и посетиоце из целог света.
На богату прошлост подсећа и једна од најстаријих библиотека на свету, основана давне 1421. године, која је и данас очувана. Индустријска револуција XIX века није оставила дубљег трага на Хајделберг. Данас је 81,8% становништва запослено у терцијарном сектору, укључујући и туризам.
Као наследство из периода романтизма, Хајделберг је широм света промовисан као „град романтике“, што привлачи више од 3,5 милиона туриста сваке године. У пролеће се одржава фестивал класичне музике „Хајделбершко пролеће“, као и међународни фестивал ускршњих јаја. Прве суботе у јуну и септембру, као и друге суботе у јулу, дворац и стари мост обасјавају светлосни спектакли и ватромети. Јесењи фестивал у старом граду у септембру укључује и средњовековни сајам са уметничким радовима, рукотворинама и сувенирима.
Хајделберг, град из песама, и данас одише духом романтизма.
Посебну пажњу заслужује прича која следи о Хајделбергу као универзитетском и научном центру.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
