Хамбург није град кроз који се само пролази. Он путника заинтригира, повуче на своје канале, у задимљене џез барове, у блиставе стаклене концертне дворане – и никада га сасвим не пусти.
Хамбург је град у коме вода урезује путеве кроз историју, где луксуз и побуна живе једно поред другог и где свака ноћ делује као путовање које тек треба да се догоди. Берлин можда има оштрицу, Минхен разгледнички шарм, али Хамбург има нешто сасвим друго: поморску самоувереност, космополитски дух и подземни немир који долази из векова суочавања са морем. Готово 2.500 мостова – више него Амстердам и Венеција заједно – повезује његове четврти. Река Елба носи танкере и крузере поред футуристичке „Елбфилхармоније“, концертне дворане коју су пројектовали „Херцог и де Мерон“, а која лебди над луком попут крхотине стакла. А Шпајхерштат, највећи складишни дистрикт на свету, са својим неоготичким фасадама од црвене цигле и уским каналима, делује као сценографија неке давно заборављене поморске опере.
На градска језера, Биненалстер и Аузеналстер, локалци гледају као на дневне собе на отвореном: лети канали клизе поред лабудова, док тркачи прате обалу. Зими, када се магла диже са воде, кафићи око Јунгферштига постају друштвено огњиште града.
Прошлост Хамбурга исписана је трговином и сталним преображајем. Као ханзеатска лука, некада је био европска капија ка свету. Тај ДНК је и даље ту, али данас се огледа у уметничким галеријама, ресторанима са „Мишленовим“ звездама и музици која се шири из простора који варирају од панк клубова на Репербану до већ поменуте, акустички савршене „Елбфилхармоније“. Сам Репербан – озлоглашен, у неону обасјан, никада сасвим припитомљен – трансформисао се из морнарске црвене четврти у артеријски систем ноћног живота, где коктел-барови стоје тик уз позоришта и техно-клубове. Санкт Паули, кварт који га окружује, и даље остаје бунтовно срце Хамбурга.
Најбоље од свега је: Хамбург није град који стоји у месту. Нови квартови ничу дуж реке.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
