Херман Хесе (1877. – 1962.), рођен у немачкој регији Виртенберг, захваљујући бурним временима с краја 19. и почетка 20. века, постао је један од значајних представника немачке културе кога је емиграција довела у окриље друге националне књижевности, књижевности швајцарске. То га је утврдило на позицију неприкосновеног пацифисте и борца против погубне немачке политике тог времена. Дела Хермана Хесеа, као уопште и свих великих представника светске књижевности, обухватају универзалне теме, питања егзистенције и опстанка, али и саме природе човека. Посебно се истиче по одговорима на питања у односу добра и зла, остваривости слободе, уплива и могућностима мистичног и религијског, али и маште, креативног стварања и уметности уопште. На његова дела посебан траг су оставиле психоанализа и оријентална филозофија. Својим стваралаштвом светској књижевности завештао је дело веома велике уметничке вредности због чега му је 1946. године додељена Нобелова награда за књижевност и Гетеова награда. Најпознатија дела су: Сидарта, Степски вук, Игра стаклених перли, Демијан, Нарцис и Златоусти… Умро је у Монтањоли у Швајцарској, у својој 85. години. За ову прилику одабрала сам два текста Хермана Хесеа (одломак из кратке приче и једну песму) која се односе на љубав, објављене у књизи кратких прича и песама „Срећан је ко уме да воли“.
… „Има различитих осећања, али то је само привид, у суштини, она су сва – једно. И воља је, на пример, једно од њих. Али за мене је и то љубав. Срећан је ко уме да воли. Љубав покреће нашу душу, у њој проналази своје биће и свој живот. Срећан је дакле, само онај ко уме да воли. Али волети и желети није исто. Љубав је жеља која је постала мудра; љубав не жели да поседује, жели само да воли…“
СУВИШЕ КАСНО
С чежњом ти приђох
да понизан те молим.
ал’ заносу мом смејала си се
и моја љубав за тебе само игра беше.
Сад уморна и засићена,
док тужне гледају ме
твоје очи пуне стрепње,
ону љубав коју давно
горео сам, ти би хтела.
Авај, од ње давно пепео
поста, заискрити неће,
она једном твоја беше,
сад пусти је да почива сама.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
