За Хајделберг, који има око 150 хиљада становника, обично се каже да је спој историје и уметности. Често га називају и „градом књижевности“ (City of Literature), а налази се под заштитом Унеска.
Захваљујући својој барокној архитектури, старом замку и романтичној атмосфери, Хајделберг је једна од главних туристичких дестинација у Немачкој. Промовисан је као европски град романтике и седиште је једне од најстаријих образовних институција у Европи — „Универзитета Рупрехт-Карл“, познатог и као Универзитет у Хајделбергу. Основан је давне 1386. године.
На овом универзитету деловали су неки од најпознатијих мислилаца и научника свих времена: Георг Вилхелм Фридрих Хегел, Ханс Георг Гадамер, Јирген Хабермас, Карл Ото Апел и Хана Арент. Један од његових студената, Карл фон Драјс, 1817. године патентирао је бицикл. Управо су овде хемичари Поселт и Риман открили да је никотин главни фармаколошки активни састојак дувана.
На Универзитету данас делују бројне научне институције: Европска молекуларно-биолошка лабораторија, Немачки центар за истраживање рака, Институт Макса Планка за медицинска истраживања, за астрономију, нуклеарну физику и компаративно јавно и међународно право. Овде се изучава и месопотамологија — јединствен смер ове врсте у свету.
Кроз Универзитет у Хајделбергу прошли су бројни нобеловци: Ото Мајерхоф, Волфганг Кетерле, Георг Витиг, Карл Бош и Роберт Вилхелм Бунзен.
Средином и крајем XIX века на овом универзитету студирали су и неки од првих Срба послатих на школовање у западну Европу, међу којима су: Коста Цукић, Јован Ристић, Јеврем Грујић, Љубомир Каљевић, Сима Тројановић, Владимир Јакшић, Љубомир Ненадовић, Светозар Марковић, Димитрије Матић, Аћим Чумић и Татомир Анђелић.
Хајделберг је био и остао центар друштвених наука још од оснивања универзитета 1386. године. У то време био је трећи универзитет на подручју Светог римског царства (после Беча и Прага). Током хуманизма и ренесансе (XV и XVI век) овде су вођене најжешће расправе између лутерана и калвиниста. Управо је у Хајделберг 1518. године позван Мартин Лутер да образложи и брани своја гледишта и учења.
Модерни универзитет обликује се од 1712. године, а у њему су стварали неки од најпознатијих филозофа и научника, доприносећи да универзитет стекне „краљевску репутацију интелекта“.
На ову богату прошлост подсећа једна од најстаријих библиотека на свету, основана 1421. године, која је и данас очувана у оригиналном облику. Универзитетски музеј налази се на Универзитетском тргу и има посебно радно време за посете, које се прилагођава распореду наставе. Недалеко од њега налази се и чувени студентски затвор, који је радио до почетка XX века и служио углавном за трежњење пијаних или бујних студената.
Доласком нациста на власт, упркос угледу и научним достигнућима, универзитет је био прва образовна институција која је избацила све студенте и професоре јеврејског порекла.
Хајделберг је постао кообразовна установа 1899. године. Данас Универзитет обухвата дванаест факултета, има око 30 хиљада студената, више од 8 хиљада запослених, од чега преко 4 хиљаде припада наставном особљу. Нуди програме основних, мастер и докторских студија у око сто дисциплина.
Састоји се од три велика кампуса:
-
хуманистичке науке смештене су у старом граду,
-
природне науке и медицина у четврти Нојхајм Фелд,
-
друштвене науке у предграђу Бергхајм.
Језик наставе је углавном немачки, али се значајан број програма изводи и на енглеском, а неки и на француском језику.
За светске лингвисте и германисте, право место за академско усавршавање управо је чаробни Хајделберг, који се сматра средиштем једног од најчистијих немачких дијалеката.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
