Барон Зугмунд Аугуст Волфганг Хердер (1776–1838), геолог и шеф саксонског рударства, син још славнијег филозофа Јохана Хердера, ученика Имануела Канта, заслужан је за зачетке рударства и бањског туризма у Србији. Значајно присуство Гетеа у животу и породици барона допринело је његовој великој љубави према природним наукама, посебно рударству и минералогији.
Српски кнез Милош Обреновић одмах након ослобођења од Турака 1830. године кришом се дописивао (да Турци не би сазнали) са бароном Хердером, који је Србију истраживао од 1835. године. Из тог времена потичу његови путописи („Рударско путовање по Србији 1835. године“). Тада су настала и његова значајна открића: Мајданпек (богатства бакра и гвожђа), Бор са значајним рударским потенцијалом, као и историјска налазишта у Гамзиграду (Феликс Ромулијана). Анализирао је и утврдио лековитост више бања у Србији. Сокобању је упоредио са топлицама у Швајцарској и Тиролу. Утврдио је да је вода у Брестовачкој бањи изузетно лековита, урадио прву хемијску анализу воде у Врњачкој Бањи, а хипертермалне изворе у Јошаничкој Бањи, са температуром од 78 степени Целзијуса, сврстао међу најтоплије у Европи.
У надахнутом тексту из тог времена један хроничар пише:
„У мноштву мање или више познатих бања, најславнија је била Врњачка, српски Баден-Баден. У Врњце се одлазило као на ходочашће, после исцрпних припрема сваке врсте: шила се нова гардероба по моделима из журнала, бележила су се имена хотела и ресторана са најбољом услугом, а са смртном озбиљношћу расправљало се да ли је боље пити воду са извора Снежник или ону са Слатине. Разлог за одлазак у бању није се посебно ни тражио — и најмања горушица која се понови три пута годишње заслуживала је лечење у Врњачкој Бањи. За слабунјаве адолесценте без апетита једноставно није било другог избора осим Буковичке бање. Јошаничка је била незаменљива за ово, Селтерс за оно, па Врујци, Сијаринска…“
Кнез Милош се најрадије купао у Сокобањи и Брестовачкој бањи, где је себи сазидао и конак, а најслађе је пио буковички „кисељак“. Краљица Драга лечила се од неплодности у Рибарској бањи, у посебно набављеној порцеланској кади. У овом одмаралишту подно Јастрепца често је боравио и краљ Петар I. Његов син, краљ Александар, сазидао је у Бањи Ковиљачи велелепни Кур-салон — здање за забаву богаташа, у којем се појавила и прва коцкарница на Балкану.
За допринос развоју тек ослобођене Србије, барону Хердеру је 1835. године уручена почасна сабља кнеза Милоша. Барон и књаз успешно су сарађивали, али се у животу нису срели. „Њихова сарадња прекинута је прераном Хердеровом смрћу, а планови за обнову рударства напуштени су након кнежеве абдикације“, наводе извори.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
