Популарно је мишљење да се у средњем веку, пре великих географских открића у 15. и 16. веку, веровало како је Земља равна плоча. Појава тзв. равноземљаша у новије време и ширење ове псеудонаучне теорије путем друштвених мрежа само је оживело постојеће предрасуде. Међутим, судећи према доступним историјским изворима, став да су средњовековни људи замишљали Земљу као плочу је потпуно погрешан. Наравно, можемо само да претпостављамо шта су о томе мислили необразовани слојеви друштва, али је већина образованих људи Земљу сматрало приближно онаквом каквом је познајемо данас.
Земљу су као сферу перципирали антички писци и филозофи попут Питагоре, Платона и Аристотела. Њихове ставове преузели су и средњовековни учени људи, од Василија Великог, Беде Поштованог, Исидора Севиљског до Дантеa Алигијерија. Иако су се до 8. века спорадично могли наћи примери веровања у равну Земљу, након тог времена облик сфере постао је готово неупитан. Читаве књиге које су Земљу приказивале као сферу и које су радо читане на европским универзитетима објављиване су између 1200. и 1500. године. Једна од њих, De sphaera mundi Јована де Сакробоска, писана о. 1230. године, говори о различитом изгледу звезда са различитих положаја на Земљи. Истини за вољу, нису се сви слагали око тога како је живот на тој кугли изгледао. Беда је сматрао да нико није живео на јужној хемисфери, јер је, у недостатку знања о гравитацији, било тешко разумети како људи са јужне полулопте остају на површини Земље. Облик, међутим, није био споран.
Оно у шта средњовековни људи заиста јесу веровали била је теза о Земљи као центру око кога се врте остала небеска тела. Као разлог за такво веровање често се наводи теорија о човеку као најважнијем створењу у читавој васељени. Веровање је, ипак, првенствено формирано на основу онога што су људи могли закључити гледајући небо изнад себе. Уз то, потпору су налазили у делима античких филозофа као што је Аристотел.
Одакле, онда, став да су средњовековни људи били у заблуди око облика Земље? Постоји неколико разлога и већина је везана за 19. век. Први лежи у тада раширеној идеји о хришћанској цркви као леглу незнања који кочи развој науке. Оваква теза данас се у науци сматра превазиђеном, али је тада била уско везана за идеју прогреса људског друштва, према којој је модерно доба представљало врхунац човекових достигнућа, а средњи век мрачно доба. Кључан разлог за популарност разматране заблуде био је утицај књиге A History of the Life and Voyages of Christopher Columbus америчког писца Вашингтона Ирвинга, штампане 1828. године. Књига на први поглед делује као Колумбова биографија, али је пуна измишљених прича. Према Ирвингу, теолози и учењаци су се у Колумбово време противили географским открићима, бранећи идеју о Земљи као равној плочи. Ирвингови ставови корене имају у наративу који је у 17. веку коришћен у расправама протестаната са римокатолицима, а чији је циљ био да католичку цркву прикаже назадном. Прича је постала широко популарна од појаве Ирвингове књиге, као и неколико потоњих које су током 19. века супротстављале науку и религију у јеку борбе дарвинизма са креационизмом.
Већ двадесетих година прошлог века, а нарочито у претходних неколико деценија, историчари су овакво веровање одбацили као историјски неосновано. Ипак, према мишљењу Џефрија Расела, који је историјату ове заблуде 1991. године посветио читаву књигу (Inventing the Flat Earth: Columbus and Modern Historians), она опстаје у свести великог броја људи због осећаја супериорности који пружа нама у односу на претходне нараштаје. У америчком контексту, додатно опстаје због популарног посматрања средњег века као католичког насупрот протестантском новом веку, са свим пратећим предрасудама.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
