Историја

Црна смрт и култ светих

16. април 2020. Историја
Коментари
283 речи, ~2 минута читања

0%

О аутору

Јована Динчић Департман за руски језик и књижевност
Процесија / https://sites.nd.edu/manuscript-studies/2015/08/27/sounds-of-medieval-london/

Како би се град заштитио од куге на поклон свецима и Богородици су биле ношене свеће.

        Покајање и процесије служиле су као искупљење целог града. Оболели су били посматрачи који су пратили поворке из својих домова, гледајући кроз прозор. Сви остали - и грађанство и свештенство, чланови градског већа и сви обични грађани, монаси свих редова, односно једна велика и безлична градска маса – су учествовали у литургији, молили се и кајали, појали. Процесија је била многобројна; поворка је требало да обиђе читав град, те је стога веома дуго трајала. Невезано за конкретно именовање процесије – она је свакако требало да траје дуго. У таквој опасности Небеса могу услишити молитву, а ако процесија траје довољно дуго онда би Свевишњи преобратио свој гнев у милост. Како би што боље били услишени и виђени биле су потребне свеће, ватре, самобичевање, једном речју – непрекидна молитва.

        У опасности као што је куга било је потребно ослонити се на помоћ најјачих заштитника како би се добила милост Божја. Сматрало се да се Богородица никад не гневи и помаже у смањењу гнева свог Сина, те су се зато њој обраћали за помоћ: “О Мајко Божја дај заштиту немирнима! Под твојом сенком ћемо добити спокој и заштиту од Црне Куге и њеног отрова”.

        Почев од XIV века покров Богородице се сматра заштитом од куге у италијанском, француском и немачком сликарству. У XVII веку ће ова тема бити проширена па ће око Богородице бити приказани и свеци преко којих ће се примати молбе људи.

 

 

Супотницкий, М. В. , Супотницкая, Н.С. - Очерки истории чумы,

Очерк V “Черная смерть” – Второе пришествие чумы в Европу (1346-1351)

куга , средњи век , хришћанство ,

Коментари



Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.


Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.


600/600