The English Menu
2003. година. Садова улица, 94/23. Дубоко уздишем и улазим у ресторан Муму, мој први руски ресторан...Већ две године учим руски језик, ово ће бити права прилика за проверу знања!
- Страствујче, - говорим оштро конобарици.
- Здравствуйте, - неповерљиво ми одговара она.
- Сто на... за... једног... Наза сто мени молим... Треба сто! Њега има?
- Имамо сто... Мени на енглеском, претпостављам?
Ouch. Како ми је тешко да слушам те речи. Две године учења, а не умем да говорим. О, тешко ми је, тешко. Как тако, шта сад? Ја сам управо то, fck...
- Да, хвала, - одговарам оштрије.
Добијам мени на енглеском и заједно с њим и потврду да сам плох. И ово је само почетак трагикомедије...
- За једног? - опет питање.
- Да, један мени.
- Не... Чекате неког?
- Ааа... Њет.
- У реду, скините се.
- Ееее, шта, извините? (шта је ово, ресторан за нудисте??)
- Скините капут, молићу.
- Аааа, даа, хорошо.
Одводи ме до стола и одлази. Ја отварам енглески мени. То што је он "енглески" мени не помаже. Није баш лоше као у Кини, када вам понуде "бомбу са скалпом служену са мајонезом или "рајски грил" који тако невино звучи, а у ствари се ради о пилећим ножицама и рибљим главама. Енглески мени у Русији није толико лош. Али није увек баш helpful, посебно када нема описа јела.
Читам мени:
ЗАКУСКИ
Витаминска салата (Овде вероватно има гомиле воћа и поврћа, размишљам...)
Апетитна салата (Чекајте, а друге нису апетитне?)
Оливиер салата (Ооо, француска кухиња!)
Salted pig's lard with black bread and raw garlic (Све ово звучи...тако погрешно)
Расолник (Убица из "Злочина и казне"???)
Schi (Аха, ово ми је познато!)
ГАРНИР
Barley porridge with onion (Porridg је за доручак!!! И нема лука!)
Buckwheat porridge ("buckwheat звучи као стварна реч, али...)
Potato in the Moscow style (Moscow styler! Ракамакафо!)
ВТОРОЕ
Chicken cutlets (Шта је на овој планети "cutlet"? Такође личи на праву реч, али...)
Herring in a fur coat (unknown Software Exception 0x400000015, logic path not found)
Holodets (Пробаћу вероватно)
Sucking pig with horseradish (У совјетској Русији свиња вас посиса...)
Fish baked in the Moscow style (Нема хране у петербургшком стилу?)
ДЕСЕРТ
Potato (wtf...???)
Ice cream in the ass. 2 balls (грешка или шала века? Непознато.)
Прво време у Русији нисам знао како да привучем пажњу конобарица. Оне су ретко чуле моје "исвињиче пожалста". Када су ми касније објаснили да морам гласно да позовем "Девушка! Дођите, молим вас!", - нисам могао да верујем. Нисам могао да замислим себе како урлам "Girl! Come here, please! Girl! Мислим, чему тај сексизам??? Наредних 5 година одбијао сам да то радим.
И тако, наручио сам щи, холодец и пиво. Щи сам јео, пио сам пиво, а овај холодец сам одложио на крај стола. После ручка решио сам да наручим још пива.
- Исвињиче...
...
- Исвињиче...
...
- Исвињичееее...
- Да, млади човече (зашто је сад битан мој узраст??)
- Може ли још?, показао сам на празну чашу.
- Поново?
- Ок. Може још?
- Поново пиво?
- Пиво, поновио сам послушно.
Гледала ме је саосећајно. Јадни, глупи странац.
17 година касније мени и даље нуде мени на енглеском у ресторанима...Горе од "Вам английское меню" је само "Do you want the English menu?", то јест, ваш руски је толико лош, да морамо да причамо на енглеском. Али ја наравно одговарам "Oh, yes, thank you very much!" Без обзира што им у очима видим како ми говоре "Али умрећете од глади тако", ја ипак одговарам "thank you. So very f...g much >:/
Разумем да када ми нуде енглески мени само желе да ми олакшају. Али за мене је то "Do you want the English menu?" највећи доказ колико сам лош студент. Глупан. Неук. I wanna be ук so badly!
1999. год. купио сам себи књигу оптимистичног наслова "Руски за шест месеци" и од тада сваког дана лежим у загрљају са руским језиком. Потрошио сам толико времена на факултету, на домаће задатке, испите, Евгенија Оњегина...Улагање је огромно, ја сам се трудио из све снаге. То је моја главна компетенција. Ако би измерили мој труд, да ли сам уопште достојан дневне дозе кисеоника у учењу нечег тако моћног и великог, стварно би се уверили у то. Али истина је да нисам ни моћан, ни велики.
Моје владање руским језиком много утиче на моје самовредновање. То је почело још на часовима руског језика у жућкастим учионицама филфака. У групи је била велика конкуренција међу студентима. Грешке других биле су слатка победа, а моје личне - разарујући порази. Вршњаци су ми били противници у Zero-Sum Game. There can be only one!!! Од тада ме страшно муче моје грешке у руском језику. А тек што је требало признати родитељима да имам потешкоћа са елементарним стварима...Замишљам сцену како моја мајка Джудит у Енглеској плаче док је комшиница теши. А ја у Русији у ресторану такође ридам: "Just please...Pls give me the Russian menu. I want to know what "достоинство "feels like...
Autor: Craig Ashton
Превела Емилија Јовић
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.