Зашто студирам руски језик и књижевност?
Шта ме је мотивисало да упишем студије руског језика и књижевности и какво предходно искуство имам са овим језиком?
Уколико сагледамо у глобалу 21. век, јасно нам је да се наука све више развија, а људи све више и на бржи начин стичу разна сазнања, развијају се, раде на свом образовању које постаје неопходније из дана у дан. Морамо бити свесни да је за све то потребан језик, како би се остварила боља комуникација, сарадња, превођење, настава. Зато се никада не треба задржати на мишљењу да се језик може довољно усвојити преко курсева. Он је основно средство комуникације и без њега човечанство не би опстало.
Ако сагледам из личног угла, могу рећи да су од самог почетка школовања језици моје највеће интересовање. Интересовања и успеси су се низали и на нивоу природних наука, али и ту сам успела да пронађем средину и упишем Природно-математички смер билингвалног одељења у Алексиначкој гимназији. У том тренутку су се спојила моја интересовања. Занимљивости су огромне када проучавамо разне науке на руском језику. Вокабулар се шири, знања продубљују. Међутим, превагнуло је интересовање за руску културу, нацију, језик. Лингвокултурологија, Лексикологија, Историја руске културе су само неки од предмета који су ми били привлачни док сам читала о студијама руског језика пре самог уписа.
Не смем изоставити своје искуство још из основне школе са руским језиком, народом и државом. Нисам пропустила ниједно такмичење и на сваком освојила неку од прве три награде. Међу њима су и НИС-ове олимпијаде у Новом Саду. Нешто најлепше је било путовање у Русију у 7. разреду, у Словенски камп у Вороњежској области на 20 дана. Не могу да опишем тај адреналин, ту радост и испуњеност кад сам отпутовала и видела саму Москву, сусрела се са народом, матерњим говорницима мог омиљеног језика. Моја схватања и владање руским језиком је ојачало. Затим пут у Москву на семинар од 5 дана у 2. години гимназије „Строим мосты дружбы“. Жеља за учењем о култури овог народа, о књижевности, о језику је након свега тога ојачала и ја сам то и уписала!
Као један од главних мотива био је и сам Ф. М. Достојевски, чијем се стваралаштву посебно дивим. Али то није све! Знање стечено на студијама руског језика можемо применити свуда око нас, као преводиоци, судски тумачи, професори (како у школи, тако и приватно). Ја лично још од гимназијских дана успевам да уновчим знање из руског језика, држећи онлајн часове, допунске часове уживо свима којима је потребно, од ученика, преко студената до радника који имају додира на послу са овим језиком.
Први дан на факултету
Преселивши се у Ниш дан пре, и узевши у обзир да са ттим дивним градом нисам имала блиска искуства, упустила сам се у воде Филозофског факултета јако збуњена, али са великом жељом да остварим свој сан. Сигурна сам да нисам била једина. Првог дана на факултет сам отишла са друштвом, била је огромна гужва, распоређивање студената, мимоилажење, неснађеност... Тотална бука и еуфоричност, која је у свима владала, сигурна сам. Добивши индекс и награду за освојено прво место по броју поена на пријемном испиту, унутрашња мотивација за овај факултет, за руски језик, за књижевност, за превођење се знатно повећала у том тренутку. Нећу изоставити старије студенте који су нас сачекали на департману и упутили нам корисне савете и пружили руку пријатељства. Из дана у дан смо сви међусобно на групи и самом Департману за руски језик функционисали као једно, и наш брод је мирно пловио овим водама у које сам ушла јако срећна.
Четири године пролазе брзо или споро?
Прва година основних студија деловала је као скуп све четири године. То је свима јако познато када је у питању школовање. Сваки почетак карактерише неснађеност и збуњеност. То никако неће у овом случају бити закључак ове приче. Сада, из угла четврте године и из седмог семестра могу рећи да ни сама не верујем у брзину којом је наш брод препловио овај океан звани студије руског језика и књижевности. Интересантно је да, када сами схватимо колико смо мало знали, а колико тога научили кроз ово кратко време и колико смо напредовали, и педагошки и филолошки, чини се да заиста ништа није било тешко.
Књижевност или језик?
Одговор на ово питање није увек једноставан. Ја ћу се, чини ми се, увек колебати имеђу ова два нивоа, па чак и онда када се некад будем определила за једно од њих, друго ћу и даље изучавати и истраживати. Језик поседује своје лепоте као што је фонетика и сама естетика звучања овог прелепог језика, затим морфологија која нам помаже да правилно граматички употребљавамо речи и изразе, лексикологија која помаже у обогаћивању нашег речника, као и сама синтакса која обједињује све предходно и заједно са стилистиком утиче на стилску исправност нашег говора . Књижевност, пак, употпуњује оно што ништа друго не може, почевши од жанрова, па све до самих стихова и романа, кроз разне периоде и правце. Стара руска књижевност, преко богатира, руских царева о којима је много писано. Ту је и руска сатира разних времена, сам златни и сребрни век у руској књижевности, и на крају савремена руска књижевност. Како кажу, свако доба има своје чари, лепоте, па и недостатке. То управо овде можемо пронаћи када говоримо о руском стваралаштву, народу и културном идентитету.
Порука будућим студентима русистике!
Руски језик је светски језик, за мене један од најлепших и најбогатијих, књижевност је светска и позната. Код тих чињеница дилеме не постоје. Сваки почетак је тежак, ма о чему да говоримо. Студије овог језика су у потпуности испуњене, како занимљивостима, тако и предивним и корисним предметима. Поред ваннаствних активности, од којих посебно уживамо у Руској вечери, нама студентима најбитнија је студентска размена и одлазак у Русију на усавршавање, што нам факултет и департман обезбеђују.
Поручујем свима који размишљају о филолошким наукама, о самом студирању језика, као и љубитељима руског језика и културе да се опробају на овом смеру, јер нећете остати равнодушни, а знање овде стечено ће се, у то сам сигурна, јако исплатити! Очекујемо вас!
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
