Школа историје српског језика у Тршићу (Дуња Соколовић, Наталија Ристић и Никола Миљковић)

Матица српска и Филозофски факултет у Новом Саду покренули су иницијативу да се оснује Школа историје српског језика, намењена студентима треће и четврте године основних студија србистике на свим катедрама на којима се студира српски језик и књижевност, а Министарство просвете одобрило је да се она одржава у НОКЦ „Вук Караџић” у Тршићу. Циљ Школе био је проширивање и продубљивање знања о генези и развоју српског народног и књижевног језика од прихватања писмености до краја деветнаестог века. Школа је била реализована од 29. новембра до 5. децембра ове године. Програмски одбор Школе чинили су њени реализатори – проф. др Ирена Цветковић Теофиловић и доц. др Јелена Стошић са Универзитета у Нишу, проф. др Александар Милановић и др Ана Мацановић са Универзитета у Београду, проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Марина Курешевић са Универзитета у Новом Саду и проф. др Владимир Поломац са Универзитета у Крагујевцу. Полазници са нашег факултета били су Никола Миљковић, Дуња Соколовић и Наталија Ристић – студенти друге, треће и четврте године Основних академских студија србистике.

„Школа историје српског језика пружила нам је нова сазнања из области славеносрпског периода у оквиру историје српског језика, поготово када је реч о настанку и развоју ћирилице и развоју граматичке мисли тога времена. Осим теоријских сазнања, стекли смо и практична, бавећи се филолошком анализом текстова Светог Саве. Упоређујући их са већ познатим анализама, препознали смо стилске одлике књижевног језика Житија Светог Симеона и Писма игуману Спиридону, која Светог Саву чине зачетником осамостаљене српске књижевности. Нарочито занимљива (и неочекивана) била су предавања и радионице проф. др Владимира Поломца са Универзитета у Крагујевцу, који нам је показао савременији пут у истраживању средњовековних рукописа. Свеобухватни уплив технологије уродио је плодом у нашем језичком научном пољу – захваљујући софтверској платформи Transkribus сада можемо брже и лакше да рашчитавамо старе српске рукописе!”, рекла је Дуња Соколовић, студенткиња треће године основних академских студија. Од предавача, посебан утицај на полазнике имао је и проф. др Александар Милановић са Универзитета у Београду: „Проф. др Милановић помогао нам је да развијемо критичку мисао да током проучавања језика увек узимамо у обзир не само језичку већ и историјску и културолошку перспективу”, каже Наталија Ристић са четврте године основних академских студија и додаје да је таква перспектива важна како бисмо успешно разумели развој језичке ситуације код Срба осамнаестог и деветнаестог века. „Такође смо говорили о историји српске ћирилице, уставу, брзопису и полууставу, где смо имали прилику да радимо на копији оригиналног текста Мирослављевог јеванђеља”, додаје Наталија и закључује да су сва предавања била од великог значаја, те да су им показала прави пут којим треба кренути када се баве историјским развојем српског језика. Никола Миљковић, студент друге године основних академских студија, говорио је о друштвеном аспекту који нам је недостајао стицајем пандемијских околности. „Пре свега, највише ме је одушевило друштво које је било из различитих крајева наше земље, као и из Црне Горе и Републике Српске, с којима смо се веома брзо упознали и здружили. Намера ми је била, пошто смо сви обухватали целокупно дијалекатско подручје српског говора, да сви причамо својим дијалектом и да тиме разбијемо стигме које су присутне у друштву. Срећа је још већа што смо успели у томе и заиста научили пуно нових и интересантних речи са различитих подручја – од Никшића, Бањалуке, Пала, Лознице, Чачка, Крагујевца, Београда, Новог Сада, па све доле до Ниша.”

Школа историје српског језика први пут се одржала у Тршићу, а наши студенти се надају да ће она постати годишњи догађај и место окупљања највећих заљубљеника у српски језик и његову историју. Они поручују студентима који деле исто интересовање да догодине буду део пројекта Школе. Предавања, радионице и познанства са овог кратког путовања пратиће их кроз даље усавршавање у области српског језика.

 историја језика , тршић ,

Фото галерија

Коментари

Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.

Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.