Школа историје српског језика у Тршићу (2023)

Овогодишња Школа историје српског језика одржана је трећи пут, традиционално у НОКЦ-у „Вук Караџић” у Тршићу. Школу је ове године похађао двадесет и један студент са универзитета из Бањалуке, Источног Сарајева, Новог Пазара, Приштине (са привременим седиштем у Косовској Митровици), Новог Сада, Београда, Крагујевца и Ниша. Чланови програмског одбора Школе за 2023. годину били су проф. др Исидора Бјелаковић са Универзитета у Новом Саду и проф. др Александар Милановић са Универзитета у Београду. Предавачи овогодишње Школе били су проф. др Зорица Никитовић и проф. др Биљана Бабић са Универзитета у Бањалуци, које су нам одржале предавања и радионице о значају Законоправила Св. Саве за српску културу и о ћириличном наслеђу Бањалуке и околине; проф. др Исидора Бјелаковић са Универзитета у Новом Саду, која је говорила о лексичкој спојивости у српским научним текстовима прве половине 19. века; доц. др Тамара Казновац Лутовац са Универзитета у Крагујевцу, с којом смо дискутовали о српском језику као дипломатском на Високој порти и имали радионицу; доц. др Југослава Ракић Младеновић са Универзитета у Приштини (са привременим седиштем у Косовској Митровици), која нам је пружила увид у палеографски опис рукописа из Дечанског поменика на примерима записа од 16. до 20. века; затим проф. др Вања Станишић са Универзитета у Београду, који нам је предочио протовуковске ортографске одлике нашег ћириличног писма и домаће корене Вукове реформе српске ћирилице, као и проф. др Драгана Новаков са Универзитета у Новом Пазару, која нам је одржала предавање и радионицу о рукописима из језика лекаруша. Одржана је и промоција књиге проф. др Владимира Поломца Српски као дипломатски језик у XV и XVI веку, о којој су говорили проф. др Марина Курешевић и аутор, чиме је овогодишња Школа употпуњена и заокружена освртом на нова издања.

Као вишегодишњи полазник ове Школе, истакао бих њену успешност и традиционалност у погледу проширивања и продубљивања знања о српском народном и књижевном језику и његовој генези кроз историју. Предавања и радионице су били врло инспиративни, а посебно бих истакао идеју проф. др Исидоре Бјелаковић – приликом посете Вуковој кући дала нам је задатак да кроз етимолошке речнике, како са наших, тако и са других словенских простора, истражимо порекло лексема отелотворених кроз предмете из Вукове куће, те смо их следећег дана, нашавши податке, презентовали међу собом и тако одржали предиван час у природи. Неизоставно је рећи да ми је неизмерно драго што је и ова година била плодоносна у виду изнедравања пријатељстава и дружења полазника Школе и међусобног приближавања културних и говорних специфичности, чиме смо показали да ову Школу похађају не само будући стручњаци и заљубљеници у историју српскога језика већ и племенити људи са овог јединственог говорног подручја.

 српски језик , српска култура , историја језика , Вук , тршић , србистика , Србистика Ниш , студије србистике , студије српског језика ,

Фото галерија

Коментари

Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.

Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.