Нека ово буде скроман поздрав великом писцу и великом приповедачу. Јуче је отишао заувек... у вечност. Један од оних изузетних који су увиђали да је књижевност човек, да је уметност живот. Зато је пио са тог извора: одатле где је богато рађала и где се најбоље примала. Због тога су га хвалили и оспоравали, подржавали и ућуткивали, али нико није остајао равнодушан. Писац је похвале примао скромно, а од напада се бранио храбро, познајући меру човечности обелодањену у речима своје чувене јунакиње Петрије, која је уверљивошћу умела чак да надјача његово име и одведе га на суд. Слично се догодило и са Љубом Шампионом због кога је писац прокажен са највише диктаторске позиције. Очигледно да се није бојао, јер је настављао да пише откривајући људске слабости и друштвене неправде, а све с намером да учини живот и човека бољим.
Његова дела поправљају свет поправљајући појединца. Невероватном приповедачком вештином успева да допре до најразличитијих читалаца и да истовремено постигне високу естетску вредност; то се у књижевности ретко истовремено дешава. Михаиловићевим сказним јунацима, без обзира на доминантну приповедачку непоузданост, верујемо – њиховој патњи, страдању, надама, амбицијама, слабостима. Због тога су они одавно прекорачили праг свог књижевног света, те имамо снажан утисак да смо лично познавали и Петрију, и Љубу, и Жику Курјака, и Милицу Стефановић, и Лилилку, и Путника, и...
Упознајући их, као један од читалаца, непрекидно сам имала потребу да их поново срећем; од тренутка када сам о њима почела да пишем нисам престајала, увек изнова емотивно дубоко потресена, опомињана њиховим причама и задивљена пишчевом вештином уметничког обликовања. А онда и сусрет с великим писцем, потом још један: и сваки пут трема да се не разруши магија уметности. Напротив, у разговорима схватам да је Драгослав Михаиловић непрекидно живео са својим јунацима, да је стварао само оне које је могао да сретне и у чију је природу могао да продре. И то им је давало невероватну моћ да нас, често наизглед безазленим реченицама, дубоко потресу и натерају да се замислимо над собом и светом. До јуче са својим јунацима, од јуче писац наставља да живи кроз њих!
Опомене на људску природу, попут ове Петријине, не заборављају се лако: „Зато, пи воду, човече, свакодневно пи. И ћути. Док још имаш време. А ни немаш га млого.”
Фото галерија
https://blog.filfak.ni.ac.rs/teme/knjige-literatura/item/555-covek-ti-je-potrebit-za-vodu#sigProIdd9747be724
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
